Home Hronika Безбедност на италијанским базенима – након 75 смртних случајева, од којих су...

Безбедност на италијанским базенима – након 75 смртних случајева, од којих су више од половине деца, пооштравају се правила

0
Безбедност-на-италијанским-базенима-–-након-75-смртних-случајева,-од-којих-су-више-од-половине-деца,-пооштравају-се-правила

Нови предлог закона има за циљ да уједначи прописе, појача контроле и уведе строже обавезе за власнике или администраторе објеката. Међутим, расправа између региона и туристичког сектора и даље траје.

Смрт једанаестогодишње Алиће Ферари која је настрадала у базену купалишта у месту Сестри Леванте у региону Лигурија, поново је отворила питање безбедности италијанских базена, тему која већ дуго чека системско законоско решење.

За италијанску владу ова нова трагедија представља још један доказ да нема више времена за одлагање.

Нело Музумећи, министар цивилне заштите, који је заједно са министром здравља Орацијом Скилачијем потписао предлог закона, изјавио је да смрт Алиће показује колико је хитно и неопходно да се унапреди безбедност јавних и приватних базена у Италији “без изузетака” нагласивши да ће надлежна комисија усвојити овај предлог до краја месеца и учинити све да што пре буде стављен на дневни ред парламента.

Трагедија која није усамљен случај

Алиће је настрадала тако што ју је под воду увукао усисни отвор базена који је дубок само један метар.

Након што је један дечак дао узбуну, јер је видео да Алиће не излази на површину власник купалишта ју је ослободио тако што јој је ножем одсекао косу која је остала заглављена у отвору.

Још увек се не зна колико је девојчица остала под водом, а у уторак ће се обавити обдукција након чега че бити одобрено узимање органа за трансплатацији у складу са ставом родитеља.

На базену није било ознаке да је забрањено купање млађима од 12 година без присуства одраслих, а није био присутан ни спасилац што је такође предмет истраге која је у току.

Смрт девојчице Алиће није изолован случај. Последњих месеци догодило се више трагедија које су указале на озбиљне недостатке када се ради о безбедности базена.

За време ускршњих празника у једном хотелу поред Риминија, живот је изгубио дванаестогодишњи дечак Матео Брандимарти, након што га је усисни отвот хидромасажне каде повукао под воду.

Неколико седмица касније, 18.априла у месту Латина, седмогодишњи Габриеле Петрући изгубио је живот у термалном базену, где усисни отвор није имао решетку. Отвор му је усисао руку и била је потребна снага четири особе да је извуку напоље.

Вест која је тек стигла јесте да је живот у хотелском базену изгубила девојчица од четири године у месту Милано Маритима.

Према подацима Италијанског друштва за медицину животне средина (Сима) од 01.јануара 2022. до 16. јула 2026 године, у италијанским базенима, како јавним тако и приватним те хотелским и термалним, забележено је 75 смртних случајева. То значи да у просеку сваке године на овај начин страда око 16 особа, што јесте мање у односу на просек од 30 годишње у периоду од 2017. до 2021, но број је и даље висок.

Оно што посебо забрињава јесте чињеница да је више од половине жртава млађе од 12 година, што потврђује да су деца најугроженија када је реч о утапању. Најчешћи узрок смрти су изненадни здравствени проблеми који чине око 44 одсто случајева, али значајан број несрећа повезан је са техничким недостацима, лошим пројектовањем базена, недовољном одржаваношћу или непоштовањем безбедносних прописа.

Нови закон мења правила

Како би одговорила на ове проблеме, италијанска влада припремила је оквирни закон о здрављу и безбедности на базенима, који је савет министара одобрио током лета прошле године а који се тренутно разматра у Комисији за социјална питања Представничког дома.

Циљ закона јесте да укине досадашњу неуједначену регулативу према којој се правила разликују од региона до региона, те да уведе јединствене националне стандарде за пројектовање, управљање, одржавање и контролу базена.

Нови предлог закона уводи нову класификацију базена, јасно разликујући јавне базене, оне намењене заједничкој употреби у хотелима, камповима, агротуризмима и другим туристичким објектима, као и приватне базене.

Међу најважнијим новинама налазе се обавезно постављање заштитних ограда и покривача против случајног пада у воду, уградња алармних система, присуство најмање једног појаса за спасавање на сваких сто квадратних метара водене површине, редовне контроле квалитета воде, као и прецизније дефинисање одговорности између управљача објеката и локалних здравствених служби.

Предлог такође регулише ко су одговорне особе за безбедност базена, техничке системе и пружање прве помоћи, при чему у појединим случајевима једна квалификована особа може обављати више функција.

Отпор једног дела туристичког сектора

Ипак, усвајање закона не тече без препрека. Конференција италијанских региона изразила је резерве према појединим одредбама, сматрајући да задиру у регионалне надлежности и указујући да се многе нове обавезе односе само на новоизграђене базене, док постојећи објекти остају изузети.

Примедбе стижу и из туристичког сектора. Удружења хотелијера и власника агротуристичких објеката сматрају да би поједине обавезе могле бити превише захтевне, нарочито за мање смештајне капацитете.

“Правила морају бити прилагођена карактеристикама сваког објекта”, каже директор Федералбергхија Алесандро Нукара. 

Наглашава да стално присуство спасиоца на базену у малом агротуризму често није финансијски одрживо.

“Нико не доводи у питање значај безбедности, али су потребни пропорционални критеријуми и процена ризика од случаја до случаја”, закључује Нукара.

Удружење такође тражи да закон обухвати и базене у кућама и апартманима који се издају туристима на краткорочни најам, будући да су они данас значајан део италијанске туристичке понуде, а тренутно нису обухваћени истим правилима као хотели.

Превенција остаје кључна

Поред законских мера, стручњаци истичу да је превенција и даље најважнији фактор у спречавању трагедија.

“Родитељи морају стално надзирати децу, чак и када нису у води већ се налазе у близини базена”, упозорава председник Сима-е Алесандро Мијани.

Препоручује да грађани бирају искључиво објекте са обученим особљем за надзор, да пре уласка у воду провере дубину базена и да избегавају купање када је тело прегрејано или након конзумирања алкохола.

Базени представљају само део проблема утапања у Италији.

Сваке године око 400 људи изгуби живот у мору, језерима, рекама и потоцима.

Међутим, управо зато што су многе несреће у базенима последица пропуста који се могу спречити, законодавац жели да додатно пооштри стандарде безбедности.

Трагедије попут оних које су погодиле Алиће, Матеа и Габриелеа поново су отвориле јавну расправу о безбедности базена. Пред парламентом је сада задатак да пронађе равнотежу између строжих безбедносних стандарда, економских могућности туристичког сектора и јединствених правила на националном нивоу, са циљем да се број оваквих трагедија што више смањи, посебно када су жртве деца.

Exit mobile version