ISTRAGOM MRCVARE I MRTVOG MLADIĆA: Iz Holandije nema informacija kada će dozvoliti preuzimanje tela srpskog generala

IZ suda u Hagu još nisu obavestili porodicu kada će moći da preuzme telo generala Ratka Mladića (84), koji je preminuo u četvrtak 27. avgusta. Zbog toga se još ne zna ni datum sahrane, mada i dalje kao opcija figurira da će biti u Beogradu, u subotu 5. septembra.

U Hagu traje istraga oko okolnosti smrti srpskog generala, koju od petka vodi sudija Ijan Bonomi. On je posetio pritvorsku jedincu Ujedninjenih nacija u Sheveningenu i zatvorsku bolnicu, gde je Mladić bio zatočen proteklih 15 godina i ima pristup svoj poverljivoj dokumentaciji oko njegovog lečenja.

Bonomi kada prikupi sve podatke treba da sastavi izveštaj, koji će dostaviti predsednici suda Grasijeli Gati Santani, a verovatno će ga ona poslati generalovom advokatu Danu Ivetiću iz Amerike. Tek po dobijenom izveštaju Santana će odobriti da se obavi prenos generalovih posmrtnih ostataka i ličnih stvari, koje je koristio u pritvoru.

Smrt generala Mladića sporna je, jer su mu u zatvorskoj bolnici ukinuli određene tarapije i parktično prestali da ga leče. Doktori u Srbiji ukazuju da je to potpuno van svih medicinskih protokola, lekarske etike i profesionalizma. Naročito što nikakav stručni lekarski konzilijum nije doneo odluku o promeni lečenja, već pritvorski lekar opšte prakse.

Generalu su poslednje vreme davani jaki lekovi protiv bolova, zbog kojih je većinu vremena spavao. Porodici je sve vreme govoreno da je on pri kraju života, da mu nije mnogo ostalo, da bi na kraju kazali da može da premine svakog dana i za najviše dve nedelje. General jeste bio u izuzetno teškom stanju, u koje je doveden upravo neodgovarajućim lečenjem proteklih godina, ali da mu nije ukinuta terapija da li bi mu smrt nastupila 27. avgusta ili bi možda još živeo?

Upravo zbog ovih sumnji je ministar Nenad Vujić u četvrtak kazao da Srbija traži istragu i da se utvrdi pod kojim okolnostima je Ratko Mladić preminuo.

Za Mladića nisu važila pravila kao za druge zatvorenike i predsednici suda nikada nisu hteli da ga puste na lečenje. Kada mu je bila potrebna rehabilitacija svaki dan dobijao ju je dva puta nedeljno i dve godine proveo u krevetu. Upravo ovo je primer, koji se preslikavao na lečenje svih drugih njegovih bolesti, gde bi mu pritvorski lekari davali određenu terapiju i tako pokrivali tvrdnju da ima svo potrebno lečenje i negu u zatvoru, ali bi analizirajući medicinsku dokumentaciju srpski lekari specijalisti uviđali da je to uglavnom neodgovarajuće i da bi lečenje u specijalizovanoj bolnici bilo mnogo kvalitetnije.