Kako su veterani dospeli u prvi plan blokaderskih protesta, zašto su potom nestali i kako se njihova uloga poredi sa „Bonus armijom“ i stranim primerima.
Foto: Z. Jovanović
Obojena revolucija uvek iznedri nove metode borbe protiv sopstvene države, što nasilne, što psihološke i propagandne. Jedna od najpokvarenijih metoda uticaja na javnost tiče se zloupotrebe vojnih lica i veterana. Društva koja su relativno skoro bila deo vojnog sukoba po pravilu imaju veliki deo javnosti koji je patriotski nastrojen. Živo sećanje na ratna stradanja oblikuje svakodnevicu takvih društava. U njima su veterani i te kako poželjna kategorija, posebno za ostvarenje političkih ciljeva. Tekuća obojena revolucija u Srbiji izvela je upravo takvu psihološku operaciju zloupotrebe, ali i obmane, jer se ispostavilo da su „veterani“ u najvećem broju lažni, obične varalice.
Prvi veliki protest veterana u istoriji odigrao se 1932. godine u Vašingtonu, kada se između 10.000 i 25.000 njih okupilo kako bi zahtevali isplatu bonusa za vojnu službu u Prvom svetskom ratu.
Ime „Bonus armija“ nastalo je u medijima, a prihvatili su ga i demonstranti. Protest je ugašen u krvi, a demonstranti nisu dobili svoje bonuse. Rezultat svega bilo je rušenje kredibiliteta predsednika Herberta Huvera, koji je naredne izbore ubedljivo izgubio od Frenklina Ruzvelta.
Protest „Bonus armije“ poslužio je kao primer i vodilja sličnim protestima veterana kroz istoriju.
Naša, domaća „Bonus armija“ ime je, za razliku od američkih kolega, dobila po isplatama koje je dobijala za glumljenje obezbeđenja blokaderima sa fakulteta tokom obojene revolucije. Novac koji je uložen bio je veoma pametno potrošen. S jedne strane, u delu javnosti stvorena je propagandna slika da su nekakvi „veterani“ na strani blokadera, a s druge da su „veterani“ most između blokadera i snaga reda.
Ipak, kada se otkrilo ko je sve deo te grupe, da mnogi od njih uopšte nisu služili vojni rok, a da su drugi poznati samo po krivičnim delima, blokaderska sekta odlučila je da ih tiho istisne.
Pred kamere su došli neki drugi, sa sličnom pričom i oreolom „vojnika“, umesto termina „veteran“, koji je učešćem ove grupe kompromitovan.
Mnogo lažnih veterana zamenio lažni vojnik Ilija Srdanović
Da je u blokaderskom pokretu baš sve propaganda i laž, preslika tuđih ideja i akcija duboke države iz SAD, Ukrajine ili drugih država, svedoči i izbor lidera blokaderske liste.
Razumevajući da je angažman lažnih veterana bio potpuni promašaj i da je na duže staze doneo više negativnih nego pozitivnih poena, blokaderi-teroristi odlučili su da mnogo lažnih veterana zamene jednim lažnim vojnikom.
Ilija Srdanović, Milogorac po nacionalnosti, lični lekar Mila Đukanovića po zanimanju, kreator transfera blama na društvenim mrežama, u slobodno vreme je i „vojnik“ koji uz pomoć veštačke inteligencije pravi svoje fotografije iz vojničkih dana.
Nezapamćen slučaj falsifikata kompletnog života jedne ličnosti viđen je na primeru Srdanovića. Zanimljivo je to što je od prvog pojavljivanja u medijima govorio kako je „vojnik ceo svoj život“. Očito instruisan da igra na kartu pripadnosti Vojsci Srbije, iako je dokazano da nije bio deo vojske, na mrežama se pojavila i ta sporna fotografija.
Uz taj lik „vojnika“ koji treba da vodi Srbiju kao premijer kreirana je i priča o čoveku koji poštuje Ustav itd. Ipak, čitav lažni narativ razbio je sam Srdanović, očito nevešt i nesposoban da iznese ono što mu je naređeno.
Da je neko ko se borio za Srbiju, ne bi u izjavama za medije o Srbima sa Kosova i Metohije govorio kao da žive u dijaspori i jasno odvajao Kosovo od Srbije. To ne rade „ustavobranitelji“, već oni kojima je jedno rečeno, ali ne uspevaju da zapamte, pa govore ono što zapravo misle.
Koliko je cela priča oko „vojnika“ Srdanovića lažna, svedoči i njegov odnos prema generalu Ratku Mladiću, prema kojem bi, da je zaista vojnik, imao najveće moguće poštovanje.
Dok se blokaderi nijednom jedinom porukom nisu oglasili povodom smrti generala Mladića, nisu izrazili saučešće niti učestvovali na sahrani, Srdanović je ipak progovorio i rekao da je general Mladić za njih prošlost i da ne žele da komentarišu ništa o njemu.
To što je rekao, bolje da nije izgovarao, jer je blokaderska lista koju predvodi odmah izgubila pet odsto glasova. Od tog stava pošteniji je stav Muslimana i Hrvata koji generala otvoreno preziru. Ovako, Srdanović je rekao da ga general ne zanima, a predstavlja se kao vojnik.
Međutim, ta zloupotreba termina „veteran“, vojnika i vojske, u zemlji u kojoj je vojska tradicionalno na prvom mestu kao institucija sa najviše poverenja, specifična je za obojene revolucije.
Sve to je urađeno po ugledu na dva primera iz bliske prošlosti – obojenu Narandžastu revoluciju 2004. godine u Ukrajini i „ekološke“ proteste u SAD 2016. godine.
Ukrajinski general Antonec i pokušaj „bratimljenja“ sa snagama reda
General Volodimir Antonec bio je predvodnik vojnih lica i veterana tokom prve obojene revolucije u Ukrajini 2004. godine. Akcija podrške snagama Viktora Juščenka, lidera Naše Ukrajine – pandana današnjeg blokaderskog pokreta u Srbiji – počela je zapravo dve godine pre same revolucije.
Shvatajući da su pripadnici oružanih snaga i policije verni svojoj zakletvi i odbrani otadžbine, grupa predvođena Antonecom vodila je „tihu diplomatiju“ od 2002. godine. Cilj je bio da snage obojene revolucije stvore uporište u snagama reda.
Analize nakon revolucije utvrdile su četiri koraka u ovom procesu. Na prvom mestu bio je dijalog, zatim „bratimljenje“, odbijanje naređenja i, na kraju, namerna neefikasnost u suzbijanju protesta.
Sveukupni cilj angažmana vojnih lica i veterana u Ukrajini bio je da se snagama reda „objasni“ da treba da ispune zakletvu prema narodu, a ne prema predsedniku. Zamena teza dala je odlične rezultate, s obzirom na to da je legitimna vlast uspešno oborena.
Ako se pogleda razvoj druge obojene revolucije u Srbiji od kraja 2024. godine, svi ovi koraci bili su ispunjeni. Cilj je bio da se snage reda odvrate od svoje zakletve i dužnosti jer ispred sebe imaju nekakve veterane rata, heroje itd.
Razlika je samo u tome što su na strani blokadera u Srbiji bili lažni veterani koji nigde nisu ratovali, a koji vrlo često nisu ni služili vojsku. U Ukrajini je Antonec zaista bio general i načelnik vazduhoplovnih snaga do smene 1999. godine.
Zato su se među blokaderima u Srbiji pojavili i „veterani“ sa F dijagnozama, narkomani, lopovi, prevaranti, nasilnici koji su tukli sopstvene supruge i decu. Nijedan od njih sada više nije u fokusu obojene revolucije, kao ni na blokaderskoj, tzv. studentskoj listi.
Ono što je u ovom slučaju zanimljivo jeste da se među lažnim veteranima našao veliki broj ljudi sa kriminalnim dosijeima od kojih bi se normalan čovek ogradio i u miru, kamoli u ratu. Blokaderi sa fakulteta ograđivali su se od raznih ljudi tokom obojene revolucije, ali su lažne veterane držali blizu sebe.
Postavlja se pitanje zašto je to tako i od koga su to videli?
Sin Veslija Klarka i koordinacija veterana u sukobu s policijom
Kao što ništa dosad viđeno u obojenoj revoluciji u Srbiji nije spontano i slučajno, tako je i učešće lažnih veterana bilo unapred pripremljeno i planirano. Uzor za upotrebu ljudi iz najnižeg sloja društva, koji stavljanjem kape na glavu postaju „veterani“, viđen je već u SAD i to od strane sina Veslija Klarka.
Naime, Donald Tramp se na početku svog prvog mandata 2017. godine susreo sa protestima u rezervatu indijanskog plemena Sijuksi u Severnoj Dakoti. Domoroci su se navodno borili za očuvanje prirode i protiv novog naftovoda preko te teritorije.
U protestima se posebno istakao sin Veslija Klarka, čoveka koji je komandovao NATO armadom tokom divljačke agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Vesli Klark Mlađi organizovao je više od 2.000 veterana američke vojske da glume obezbeđenje, tampon-zonu između demonstranata i policije.
Ono što je u ovom slučaju zanimljivo jeste to da su u obojenoj revoluciji u Srbiji i blokaderi i sami lažni veterani isticali da su oni tu da bi „štitili našu decu“. Dakle, namenjena im je apsolutno ista uloga kakvu su imali veterani u SAD pod komandom Veslija Klarka Mlađeg.
U jednom trenutku lažni veterani u Srbiji delovali su kao da u potpunosti koordinišu obezbeđenje blokaderskih skupova. Međutim, kako su na površinu počeli da izlaze podaci o njima, njihovim krivičnim delima i kako je počelo otvoreno da se govori o tome da su plaćeni, oni su lagano iščezli sa kanala tajkunsko-terorističkih lažovizija i sa blokaderskih naloga na mrežama.
Danas se ta tema eksploatiše na druge načine, a cilj je obmana patriotskih birača i obraćanje snagama reda, koje bi trebalo da se poistovete sa likovima koji predstavljaju blokaderski pokret. Ipak, iskazani odnos prema generalu Mladiću mnogo toga govori, i sa Srdanovićeve strane i sa strane blokadera i lažnih veterana. Stav o Kosovu i Metohiji samo sve to potvrđuje.