Упркос уверењима Вашингтона да је иранска војна моћ озбиљно ослабљена, питање колико Техеран још може да издржи бомбардовање остаје отворено. Војни аналитичар Александар Радић упозорава да се рат све више претвара у „монотонизацију“ – свакодневно понављање удара и саопштења, без јасног политичког исхода. С друге стране, уредник емисије “Дозволите…” Горан Јанићевић указује да подаци већ показују нагли пад иранских напада ракетама и дроновима, али да и даље остаје питање да ли Техеран има још неки последњи адут.
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп америчко-израелски рат против Ирана описао је као “малу екскурзију”. О окончању сукоба који траје једанаест дана чули су се различити рокови – крај пролећа, почетак лета или, као што је рекао израелски премијер Бенјамин Нетанјаху: “Колико год да је потребно.” У новом кругу “глувих телефона”, док је Трамп говорио о скоријем завршетку операција, Пентагон је објавио да борба тек почиње.
“Мислим да може да буде и једно и друго. То је почетак – почетак изградње нове државе. Али они више немају морнарицу. Немају ваздухопловство. Немају противваздушну одбрану. Све је уништено. Немају радаре. Немају телекомуникације. И немају руководство. Све је нестало. Тако да на то можете гледати на различите начине. Можемо да кажемо да је ово огроман успех већ сада. Можемо ту и да станемо, али можемо и да идемо даље – и ићи ћемо даље”, тврди Трамп.
Шта “ићи даље” подразумева и по којој цени, отворено је питање. Као и то колико дуго Иран може да се брани. Војни аналитичар Александар Радић каже стање подсећа на “монотонизацију”.
“Иран у овом тренутку, са оваквим односом снага и дефиницијом циљева, води ка једном процесу монотонизације рата, ка рутинском понављању саопштења о дејствима сваки дан”, истиче Радић.
Уредник емисије “Дозволите…” Горан Јанићевић напомиње да је једино што је у овом тренутку поуздано то да Иран има веома смањене способности за лансирање балистичких ракета и дронова.
“То нам и говоре подаци колико је пројектила лансирано на земље Персијског залива и на Израел”, указује Јанићевић.
Централна команда америчке војске каже да су ирански напади дроновима и ракетама опали за 83, односно 90 одсто у односу на први дан бомбардовања. Оно што проценти не показују јесте да ли Техеран има последњи адут. Јанићевић подсећа да је иранска војска неколико месеци пре почетка рата добила радарске системе из Кине.
“Они наводно, по декларацији произвођача, могу да открију авионе стелт технологије. Ту, пре свега, мислим на ‘ф-35’ који користе и Американци и Израел, и на ‘ф-22’ који су Американци у овом рату користили, односно довели у зону дејства. Међутим, питање је колико је тај систем увезан у цео систем противваздухопловне одбране Ирана, јер једно је открити циљ, а друго је нанишанити га и погодити”, сматра уредник емисије “Дозволите…”
Вашингтон тражи безусловну предају власти и изградњу новог, другачијег Ирана. Техеран тврди да је у питању само амерички сан који ће непријатељ однети у гроб. Између ових крајности стоје Персијанци које нико ништа није питао. Радић оцењује да се ирански капацитети своде на одмазду, а не на стварну могућност вођења борбених дејстава.
“Превласт у ваздушном простору је у рукама Американаца и Израела, они бирају време и место када ће дејствовати по неком од изабраних објеката, противваздушна одбрана Ирана је немоћна да одбрани свој простор, и у таквим условима наравно можете да кажете да су силе које су почеле рат у великој предности. Али онда следи велико АЛИ – шта с тим? Да ли сте постигли решење проблема? Да ли ћете доћи са својом пешадијом на лице места и решити проблем”, закључује Радић.
Одговора за сада нема, осим нагађања на друштвеним мрежама. Иран нема чиме да победи, док Израел и Америка траже начин да објављени тријумф заокруже.