Амерички председник Доналд Трамп присвојио је право да донесе коначну одлуку о судбини дипломатских покушаја да се реши сложени сплет проблема нагуран у фасциклу иранског нуклеарног програма.
“Наставићемо да радимо на томе. Наравно, председник задржава право да одреди тренутак када је дипломатија стигла до природног краја”, рекао је потпредседник САД Џеј Ди Венс.
Готово истовремено, ирански министар иностраних послова Абас Аракчи пренео је, у Техерану, остатку владе оцене тока преговора са Американцима, наводећи да ће обе стране, наредних дана, на папир бацити своја виђења споразума.
Колико Вашингтон и Техеран верују у дипломатско решење најбоље, чини се, осликавају чињенице да је Пентагон објавио да је носач авиона “Џералд Форд” на путу ка Персијском заливу прошао кроз Гибралтар, те да су Иранци пуцајући преко Ормушког теснаца тестирали нове ракете.
Количина наоружања коју су обе стране “истерале” из складишта, међутим, не представља показатељ да Трамп и ајатолах Али Хамнеи претерано верују у успешан исход преговора.
У последњих месец дана, Американци су уз границе Ирана распоредили око 50.000 војника, специјалне снаге, тридесетак борбених авиона, носач авиона, осам ракетних разарача и подморницу. Израелци већ данима увежбавају пилоте за акције далеко ван граница те државе.
На путу ка Ирану је и највећи ратни брод на свету, носач авиона “Џералд Форд”.
Американци, јавља Аксиос, спремају вишенедељни напад на Иран, рачунајући да би се режим у Техерану, најслабији од револуције 1979. године, под теретом експлозија, једноставно могао урушити.
У последња 24 часа у регион је упућено још 50 борбених авиона Ф-35, Ф-22 и Ф-16, док је у америчке базе на Блиском истоку слетело 150 транспортних летелица натоварених борбеним средствима.
Дамад (зет) Трамп, како гласи ирански надимак Џареда Кушнера и Виткоф су донекле померили границе традиционалне дипломатије пошто су досадашње флоскуле о људским правима и демократији заменили обећањима инвестиција и трговине, али је у иранском случају проблем сложенији него што су очекивали.
Иако је Техеран, наводно, пристао да 408 килограма обогаћеног уранијума, сакривеног током 12 дана дугог рата прошлог јуна, преда Русима у замену за скидање санкција, Израелци су списак захтева проширили и на развој балистичких пројектила и помоћ Иранаца Хезболаху у Либану и јеменским Хутима.
Истовремено, власти у Техерану рачунају да је одуговлачење преговарачког процеса кључ опстанка после јануарских протеста у којима је, према званичним подацима, убијено 3.117 особа. Опозиција тврди да је број страдалих вишеструко већи, те да су Револуционарна гарда и Басиџ милиција учеснике протеста убијали из стрељачког наоружања, бомбама, ножевима и мачетама.
“Носач авиона је опасна машина, али је још моћније оружје које може да га пошаље на дно мора”, рекао је ајатолах Али Хамнеи.
Американци ће, у наредних неколико дана, у непосредној близини Ирана имати два таква брода. Иран је почетком седмице накратко затворио Ормушки теснац како би остатку света показао да је у стању да озбиљно поремети тржиште нафте.
Државна иранска телевизија Офогх емитовала је прошле седмице “листу за одстрел” седам израелских званичника, укључујући премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа, шефа Мосада Давида Бареу, министра одбране Израела Каца, начелника генералштаба Ејала Замира, команданта ваздухопловства Томера Бара, шефа војне обавештајне службе Шломија Биндера и шефа Оперативног директората Ицика Кохена.
Амерички војни аналитичари сматрају да је, у овом тренутку, програм развоја балистичких пројектила много већи проблем од нуклеарног програма, пре свега јер су сателити претходних дана снимили прилично интензивне активности око фабрика ракета порушених у прошлогодишњим нападима.
Претходних недеља, забележени су и озбиљни покрети војске и Револуционарне гарде, који су, очекујући могуће америчке ударе, добар део балистичких пројектила и лансера дронова преселили на исток земље. Тако, бар, тврде израелске обавештајне службе.
Ирански пројектили, како је доказано током претходних неколико година, без проблема могу добацити до Израела и листом свих америчких база на Блиском истоку, што је натерало Пентагон да у Катар, Оман, Јордан и Саудијску Арабију упути додатне батерије противаздушних система “патриот”, те бројне борбене авионе и летелице за превоз специјалних јединица.