четвртак, 26.03.2026, 05:55 -> 05:55
Извор: Радио Београд
Одлуком Беле куће да на пет дана пролонгира ударе на иранска постројења, сукоб САД и Ирана ушао је у нову, неизвесну фазу. Ово одлагање долази у четвртој недељи ратних дејстава, док се светска јавност пита да ли је реч о простору за дипломатију или стратешком затишју пред ескалацију.
Трампово одлагање напада на иранска енергетска постројења – политичка калкулација или страх од жестоког одговора
Стручњаци указују на то да Техеран, упркос интензивним нападима, и даље располаже ресурсима за снажан одговор који би могао да угрози глобалну стабилност. Иако се у Вашингтону овај потез тумачи као остављање простора за дијалог, ситуација на терену и даље је крајње неизвесна.
Геополитички аналитичар Миад Накхaвали за емисију “У средишту пажње” Првог програма Радио Београда истиче да је кључни разлог за уздржаност Вашингтона могућност жестоког одговора Техерана.
Подсећа на речи недавно настрадалог Алија Лариџанија, бившег саветника за националну безбедност, који је најавио радикалне мере у случају удара на цивилну инфраструктуру.
“Ако буде нападнута инфраструктура Ирана, Иран ће угасити цео Персијски залив. Све што су рекли од самог почетка рата, они су реализовали – од препрека у Ормуском мореузу до напада на америчке базе”, наводи Накхaвали.
Може ли Вашингтон потпуно да уништи ирански војни и нуклеарни потенцијал
Упркос тврдњама из САД и Израела да је ирански војни и нуклеарни потенцијал значајно десеткован, Накхaвали наглашава да потпуно уништење програма није могуће, јер се он заснива на сопственом знању и ресурсима.
Према његовим речима, циљ број један Доналда Трампа јесте уништење нуклеарног капацитета Ирана, али на питање да ли је он уништен, одговара са одречним “не”.
“То је домаћа технологија. Чак и ако је инфраструктура ослабљена, Иран може да је реконструише за пет до десет година. Исто важи и за балистички програм”, истиче Накхaвали.
Одлука о одлагању напада долази у тренутку када се амерички председник суочава са ниском подршком код куће и притиском међународних савезника. Према анализима, Трамп је у овај сукоб ушао са подршком од свега 21 одсто грађана, без зеленог светла Конгреса и пред саме изборе.
“Трамп жели да изађе из овог рата као победник, али има доста проблема код куће. Са друге стране, европске земље већ осећају цену нафте на својим економијама, док НАТО не изражава никакву жељу да се укључи у ову причу”, објашњава Накхaвали.
“Иран је спреман за дуги рат”
Иако су првобитне процене говориле о сукобу који ће трајати недељу или две, улазак у четврту недељу рата показује да Иран не намерава да одступи.
И поред бомбардовања, Техеран је показао способност да узврати ударе, чак и на нуклеарне центре попут Димоне у Израелу.
“Иранци су четири деценије чекали ову борбу и нису изненађени. Направили су такву стратегију да ће, шта год да се деси, имати довољно ресурса да се боре. Они су спремни за дугачки рат”, закључује Накхaвали.
Док свет чека истек петодневног рока, остаје отворено питање да ли су тајни преговори између Техерана и Вашингтона заиста у току или је реч о затишју пред нову, још разорнију ескалацију.