понедељак, 21.09.2026, 16:50 -> 18:20
Извор: РТС
У првој половини ове године кинеска бродоградилишта су успела да освоје чак 82 посто наруџби на светском тржишту бродова, углавном због раста у потражњи за теретним пловилима до које је дошло због рата у Персијском заливу. Тако се, упркос настојању владе у Вашингтону да осујети даљи тржишни продор кинеске бродоградње увођењем намета на бродове кинеског порекла који пристају у америчке луке, њена доминација продубила.
Због рата у Ирану утростручиле се наруџбине за кинеске бродоградитеље
Источноазијски медији, ослањајући се на податке Кинеског удружења бродоградитеља, пишу да су наруџбине за бродоградилишта у највећој комунистичкој земљи света у првих шест месеци ове године достигле чак 121 милион тона носивости, што је количина 2,7 пута већа него у истом периоду лане.
То значи да је у првој половини ове године удео кинеских бродоградитеља у светском тржишту износио чак 82 одсто – невероватна цифра која се слободно може назвати потпуном доминацијом. И то упркос плановима америчке владе да тренд раста популарности квалитетних али јефтиних кинеских транспортних бродова успори или заустави увођењем додатних глоба не само на све бродове у кинеском власништву који упловљавају у америчке луке, већ уопште и на сва пловила кинеског порекла, чак и када су она у поседу америчких бродарских предузећа.
Сматра се да кинески бродоградитељи, под условом да наставе производњу темпом из 2025. године, имају обезбеђен посао за наредних седам година.
Сенка рата
Влада у Вашингтону је такву меру усмерену на обуздавање раста кинеског утицаја у бродоградњи и поморском саобраћају формално увела у октобру прошле године.
Међутим, пошто је Пекинг одговорио сопственим санкцијама, пре свега ограничењима на продају ретких земних елемената Сједињеним Државама, председник Трамп је већ наредног месеца (привремено) одступио од те агресивне рестриктивне политике, замрзнувши намет на кинеске бродове на годину дана.
Један од узрока раста броја и носивости бродова који се потражују од кинеских бродоградитеља је, дакле, покушај дела клијената да искористе временски прозор који је тако настао. Али, истичу стручњаци, с обзиром на неизвесност у вези с будућношћу, односно могућности да се Трамп ускоро врати својим антикинеским наметима, ваља истаћи да је више од тога раст потражње подстакао рат у Персијском заливу.
Конкретно, реч је о низу фактора као што су оштећења и потонућа бродова услед ратних дејстава или немогућност да се пловила извуку из блокаде у том заливу. Важан фактор је и процена пословних људи да ће, због војнополитичке нестабилности на Блиском истоку и могућег затварања пролаза кроз мореуз Баб ел Мандеб, у скорој будућности извозницима и шпедитерима из Југоисточне и Источне Азије требати више моћнијих танкера и бродова за транспорт контејнера и другог терета који могу да покрију веће раздаљине, односно, сировине и енергенте дотегле из још даљих делова света, а робу за Европу пренесу путујући око Африке.
Обрнути ефекат
Економисти тако констатују да је војна авантура у Персијском заливу обезвредила и чак проузроковала ефекат супротан ономе чему се Трампова влада надала када је увела политику опорезивања бродова кинеског порекла и компанија које их поседују – неки од њих чак цитирају Трампов програматски говор одржан по ступању на дужност, у којем је као један од важних задатака поставио оживљавање америчке бродоградње.
Циљ је, дакле, био да се наметањем глоба изолује кинеска и поспеши домаћа бродоградња, али удео те гране америчке привреде на светском тржишту остаје свега пола процента, док је кинески, са нешто више од 50 одсто пре две године, у првој половини ове године скочио на преко 80.
Политиколози и бизнисмени у Источној Азији зато верују да ће бродоградња, односно питање (поновног увођења или одмрзавања) америчких намета на бродове у кинеском власништву и бродове изграђене у Кини који пристају у америчке луке бити једна од тема разговора током сусрета председника две државе у Вашингтону касније ове недеље.