Два месеца од почетка напада на Иран, енергетска криза више није само проблем берзи и великих сила, већ и питање колико ће нас коштати пут, летовање и свакодневни живот.
Утом је стигла и вест да Уједињени Арапски Емирати напуштају Организацију земаља произвођача нафте ОПЕК и ОПЕК плус.
Да ли је то својеврсни “енергетски земљотрес”, али и о свим другим енергетским изазовима говорили су гости емисијe “Таковска 10”.
Петар Станојевић, професор Факултета безбедности и стручњак за енергетику не може да каже да ли је излазак УАЕ из ОПЕК-а и ОПЕК-а плус – добра или лоша вест.
“Емирати могу да повећају капацитет и да ли је сада дошло до сазнања да ако подигну произовдњу могу да надокнаде губитке због рата или је то због притиска америчке администације, не могу да кажем”, наводи Станојевић.
Др Горан Николић, научни саветник Института за европске студије подсећа да УАЕ производе трећину светске производње и највећи су извозници. Истиче да су Емирати дуже време били незадовољни.
“За нас који смо увозници нафте то је добра вест. Изабрали су иделани моменат и најмање ће бити политичких напада и имаће прећутну подршку америчке адмнинистрације”, каже Николић.
Тешке одлуке државе
Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић састала са представницима нафтних компанија у Србији и том приликом рекла да предстоје одлуке државе које нису лаке, као и то да су резерве на максималном нивоу и да се нафта увози и даље.
Одговарајући на питање какаве би одлуке могле да буду, стручњак за енергетику Жељко Марковић каже да то превасходно сагледава у погледу цене.
“Наиме, цена нафте на тржишту расте. Неких десетак долара повећања те цене се код нас прелива у неких десетак динара повећања – рецимо, дизела по литри. Ми смо ограничавајући акцизе и смањујући те намете, успевали да држимо цену испод оне која би требало да буде реална. Али питање је докле. Дакле, с једне стране, то смањење акциза утиче, наравно на буџет. Ви сте планирали буџет према тим акцизама. Морате да плаћате и друге обавезе. То је с једне стране”, објаснио је Марковић.
С друге стране, како каже, и увозници се буне зато што су им ограничене марже, па и мање зарађују.
“Тако да имамо неколико тих ствари где ће вероватно морати мало да се изађе у сусрет”, додаје Марковић.
Према његовим речима, одлуке које нису лаке су да поскупи гориво.
Нафташи, потрошачи и држава
Говорећи о истој теми, новинарка РТС-а Аница Телесковић каже да одлука да се ограниче цене није лака за нафташе, за оне који продају нафту.
“Поскупљење, међутим, ако га буде, неће бити лака одлука за потрошаче. А неко додатно смањење акциза неће бити лака одлука за државу, јер држава се већ одрекла дела прихода. Неко додатно смањење акциза би, према оној рачуници председника Републике из буџета однело 1,3 милијарде. То је огроман новац. Рецимо, буџетом је министар финансија планирао да ове године добије 2 милијарде евра од акциза на нафтне деривате. Дакле, то је добар део тих буџетских прихода, готово две трећине, па можда и више. Тиме остаје држава без тих прихода. Кад тих прихода нема, онда нема новца за неке друге издатке”, наводи Телесковићева.
Немачко искуство
Када је реч о ценама, поставља се питање шта може бити тешка одлука.
“Можда буде ишла у смеру постављања неког прага за потрошњу. То је оно о чему је, рецимо, ММФ говорио, да се направи неки праг до кога ће цене бити ограничене, да не добију јефтиније гориво сви, него да добије само неко. И то је, ја бих рекла, негде између редова, можда и наговестио министар финансија на овој пролећној скупштини ММФ-а и Светске банке у Вашингтону, када је рекао: Гледаћемо немачко искуство”, додаје Телесковићева.
Објашњава да је немачко искуство управо то – да јефтиније гориво не добију сви, него да га добију они којима је потребније. А то су сиромашнији слојеви становништва.
“Тако да зависи из ког угла је то тешка одлука. За неке је већ сад тешка”, закључује Телесковићева.
Професор Петар Станојевић пак каже да има другачију пројекцију.
“Цене горива су се одвојиле од цене барела за нафту. Дизел се одвојио од цене нафте”, подвукао је Станојевић.
Шта нас чека ако се рат не заврши у наредних неколико недеља
Марковић каже да су прогнозе такве да није реално да ћемо ући и несашице али ће цене бити подложне пронемама.
“Иако се успостави нормално стање на Ормузу цене ће остати високе, неће истог дана пасти из разлога логистике, транспорт траје два-три месеца, ту су и оштећења настала услед рата. Све ће то утицати на цену”, указује Марковић.
На питање да ли је пожељно путовати колима на одмор, Марковић каже да колима може да се путује, али на мања острва, треба да се израчуна буџет за гориво.
Петар Станојевић слаже се са Марковићем да несташица горива неће бити али ће цене “ићи више”.
Три сценарија у авијацији
Др Горан Николић наводи да су цене млазног горива порасле за 103 одсто и да постоје три сценарија у цивилној авијацији и у туризму.
“Оптимистично је да се рат заврши сутра. Трамп је незадовољан понудом Техерана, цене би остале повишене, али би већина рута била под контролом”, навео је први сценарио.
“До почетка лета се криза завршава. Поскупело је гориво и на пумпама у САД. У том случају имали бисмо повећање цене, отказивање непрофитабилних рута. Ако се сукоб настави порасла би цена млазног горива и у том случају би око 10 одсто летова било отказано, компаније које послују на малим маргинама”, додаје он.
Николић каже да се препоручује грађанима да уместо далеких рута летују негде где могу возом, северна Грчка или Црна Гора.
“Оно што је процена је да ће на добити бити западни а на губитку источни Медитеран, људи ће летовати код куће”, истакао је Николић.
Станојевић сматра да у наредних месец дана неће бити послупљена карата. Може да се пруозведе више керозина ако буде потртебно, чак и за летове из Београда.