среда, 24.06.2026, 05:50 -> 05:55
Извор: РТС
Управа за аграрна плаћања објавила је листу 147 одобрених ИПАРД пројеката за инвестиције у прераду и маркетинг у пољопривреди и рибарству. Инвеститорима који успешно заврше те пројекте, из европског фонда биће враћено 50 одсто новца који су уложили у унапређење српског аграра. Лоша вест је та што је “испод црте” остало још 137 пројеката, као и то што је први позив за ову, трећу меру ИПАРД-а, расписан још у фебруару прошле године.
Ђорђе Теофиловић, председник Удружења аграрних консултаната Србије каже за РТС да су почетни страхови од ИПАРД-а превазиђени, да је интересовање велико те да надлежне институције морају брже да реализују европски програм који унапредјује домаћи прехрамбени и рурални сектор.
ИПАРД је програм који је намењен и великим и малим играчима. Пољопривредним газдинствима али и задругама и правним лицима са вишемилионским обртима. Кроз различите мере ИПАРДА, повраћај 50 до 70 одсто уложеног може да се оствари за мали трактор или прикључну машину баш као и за инвестицију у велику винарију или неки други прерађивачки капацитет.
“Почетни проблеми попут компликоване папирологије и захтевне контроле су превазиђени. ИПАРД није баук, није ништа недостижно, то је програм који не уводи нова правила, већ тражи да се постојећа правила поштују. Рекао бих да је можда највећи проблем та дужина трајања обраде позива. Овај позив који се тиче инвестиција у физичку имовину за маркетинг и прераду расписан је још у фебруару месецу, а сад је јун. То је јако много. Годину и четири месеца да сазнамо који су пројекти који ће добити решења о одобрењу. Значи тек сад добијају решења и улазе у реализацију. До сада је било 4 позива у примарној производњи и то је исто јако дуго трајало” каже за РТС Ђорђе Теофиловић, председник Удружења аграрних консултаната Србије. Напомиње, за ту спорост најмање су криви пољопривредници.
“Не бих да уперим прст у никога појединачно, сви смо одговорни, и Управа за аграрна плаћања и ми консултанти, можда чак најмање пољопривредници. Ипак, исто тако чињеница је да је претходни 4. јавни позив у мери један за примарну производњу намењен воћарству, доста брже реализован. Он је расписан у децембру а већ имамо прелиминарну листу, надам се да ћемо брзо имати и коначну и да ће почети да се деле решења. Тако да ипак делује да иде све унапред”
Бизнис план је темељ ИПАРД-а
Бизнис план је темељ за пројекат којим се конкурише за повраћај дела инвестиције из ИПАРД-а. У њему мора да стоји све – од идеје и циља до детаљно објашњеног начина реализације пројекта. Онај ко аплицира, може сам да пише бизнис план а тај посао може да повери и Пољопривредној саветодавној стручној служби као и професионалним консултантским кућама.
“Подстицаји су јако велики, крећу се од 1.000.000 евра у примарној производњи до 1.300.000 евра у преради. Значи онај ко прегледа сву ту документацију да би доделио милион и више евра мора да буде сигуран да је разумео тај бизнис и да је уверен кроз бизнис план да та средства могу да се оправдавају. Пољопривредницима бих саветовао да причају са што више консултаната и саветодаваца а одлуку да донесу када процене шта им највише одговара. Чињеница која иде у прилог томе да су можда консултанти прави избор је у томе да је сама Управа за аграрна плаћања односно Европска комисија, трошкове консултаната уврстила у категорију ‘прихватљивих трошкова’ и они се такође надокнађују кроз ИПАРД”, навео је Теофиловић.
Како обезбедити средства за пројекат – шта нуде банке, шта држава, може ли европски новац унапред
Европска унија уз суфинансирање државе даје повраћај за 50 до 70 одсто вредности инвестиције. Остатак новца обезбеђује сам пољопривредник односно инвеститор и то из личних средстава или из банкарских кредита.
“Пољопривредник кад добије решење о одобравању пројекта, он може да користи такозвану авансну исплату, да половину подстицаја узме унапред уз банкарску гаранцију. Тржиште пољопривредних кредита је у Србији добро развијено и банке га препознају као што препознају сваку другу добру прилику за финансирање у пољопривреди. Камате банака за инвестиције у ИПАРД зависе од појединачних преговора и крећу се у распону од 4 до 6 одсто па и до неких 10 одсто код ризичнијих клијената. Што се тиче средстава које даје држава – једини програм који је прихватљив као извор финансирања су субвенционисани кредити Министарства за пољопривреду. Мере као што су покрајинске субвенције или средства из Гаранцијског фонда или Развојног фонда Србије тренутно нажалост нису прихватљиви као извор финансирања. Свакако би било добро да пољопривредници имају што више извора јер то није двоструко финансирање – само се дају повољније каматне стопе или се субвенционише каматна стопа”, каже Теофиловић.
ИПАРД је европски фонд који је прехрамбеном и руралном развоју Србије у периоду од 2021. до 2027. године ставио на располагање 270 милиона евра. Из њега је до сада исплаћено тек 10 милиона евра а издата су и решења за још 50 милиона евра.
