Priča o vernosti navijača Mančester sitija dobija svoj puni sjaj tek kada se sklope tri ključna dela njihovog identiteta: banane na naduvavanje, himna Blue Moon i proslava Poznanj. Ovi simboli savršeno oslikavaju evoluciju kluba od melanholije do apsolutne dominacije, ali sa jednom zajedničkom niti koja ih povezuje – nepokolebljivom lojalnošću radničke klase iz Mančestera.
Ovaj pokret danas se bori protiv čitave fudbalske Engleske; dok navijači Mančester junajteda podižu transparente poput “51 Years” podsmevajući se Sitijevoj istoriji bez trofeja, a navijači Liverpula im priređuju neprijateljske dočeke optužujući ih za finansijski kriminal, plava strana Mančestera je stvorila apsolutni bedem oko svog tima. Nedavni trijumf od 3:0 na Enfildu pokazao je kako su se tuga, sarkazam i prkos stopili u jedan od najvernijih navijačkih pokreta u zemlji.
Sve je počelo u avgustu 1987. godine. Mančester siti je u to vreme ispao u drugu ligu, a engleski fudbal generalno je bio obeležen sivilom. Na prvu utakmicu sezone protiv Plimuta, navijač po imenu Frenk Njutn doneo je veliku bananu na naduvavanje kako bi se našalio sa prijateljem. U isto vreme, navijači su zbog zvučnosti prezimena počeli da zovu mađarsko-engleskog napadača Imrea Varadija „Imre Banana”.
Taj spoj navijačkog humora i Varadijeve popularnosti stvorio je opštu pomamu. Stotine, a potom i hiljade navijača donosile su žute banane na naduvavanje na stadion. Lojalnost igraču koji je ostao veran klubu u teškim trenucima prerasla je u trajni simbol klupskog prkosa.
Blue Moon, balada iz 1934. godine prihvaćena je krajem osamdesetih iz čistog – gorkog humora. U engleskom jeziku izraz “once in a blue moon” znači „jednom u sto godina” (izuzetno retko). Tokom sezona obeleženih ispadanjima, navijači su počeli melanholično da je pevaju uz poruku: „Mi pobeđujemo tek kada se pojavi plavi mesec”.
Kao neverovatna istorijska koincidencija, ova himna je masovno rođena upravo na Enfildu na otvaranju sezone 1989/90, kada su bezbednosno zadržani navijači Sitija spontano počeli da je pevuše čekajući izlazak sa stadiona. Danas ta pesma više ne simbolizuje retku pobedu, već vernost onih koji su pevali i kada je bilo najmračnije.
Ako su banane simbol nemaštine, a Blue Moon pesma patnje, The Poznan je simbol moderne ere. Sve je počelo 2010. godine u Ligi Evrope protiv Leha iz Poznanja. Poljski navijači su se uhvatili za ramena i počeli složno da skaču u mestu okrenuti leđima terenu. Navijači Sitija su prisvojili proslavu u znak poštovanja.U kontekstu vernosti, „Poznanj” ima duboku simboliku: Navijači okreću leđa samoj igri i rezultatu kako bi se zagrlili sa osobom pored sebe. U tom trenutku važnija je zajednica i klub nego ono što se trenutno dešava na terenu.
Kada su navijači Sitija ušli na Enfild, pod pritiskom optužbi za kršenje finansijskih pravila Premijer lige, doneli su sa sobom celu svoju istoriju kao štit i uzvratili oživljavanjem svih svojih simbola odjednom:Banane u rukama kao poruka: „Mi smo sa ovim klubom išli u Plimut i Stouk krajem osamdesetih, pre nego što je u klub ušao ijedan arapski cent”.Blue Moon iz grla kao povratak na mesto gde je pre više od tri decenije sve počelo, podsećajući na dane kada su bili na dnu. The Poznan nakon golova za ubedljivih 3:0 – kada se ceo gostujući sektor okrenuo leđima terenu i počeo da skače, šaljući poruku celoj ligi: „Možete nas kazniti, možete nas izbaciti, ali nas ne možete uništiti”.
Navijači Mančester sitija su pokazali da njihova lojalnost ima duboke radničke korene koji nemaju nikakve veze sa novcem. Poruka koju su poslali je jasna: „Bili smo tu kada smo igrali drugu ligu sa bananama na naduvavanje, i bićemo tu bez obzira na to gde nas izbace.
