Za mnoge, sve počinje mnogo ranije – u detinjstvu, u okruženju bez sigurnosti, pažnje ili osećaja pripadnosti. Praznina koja se tada ne vidi, nosi se godinama. Kasnije, ona traži izlaz – a kod nekih ga pronalazi upravo u kockanju.
Simptomi su jasni: opsesivne misli o novcu i klađenju, gubitak kontrole, skrivanje od porodice, pa čak i ugrožavanje posla, odnosa i samog života.
Kada u jednoj porodici postoji zavisnik, ne pati samo on – pati cela porodica. Nestaje poverenje, gomilaju se dugovi, a strah, sram i tišina postaju svakodnevica. Porodica često pokušava da pomogne, ali neretko nesvesno postaje deo problema, zajedno sa onim ko ne može da stane.
Gost emisije “Neispričano”, Siniša Antonijević – bivši kockar, ispričao je pre nekoliko meseci svoju ličnu priču o poroku koji je zamalo uništio sve – i borbi da se jedan život ponovo izgradi.
– Problem sa kockom sam shvatio da imam igrom slučaja, kada sam naišao na knjigu “Kockar ili čovek“ na Instagramu. Instinktivno sam je poručio i, dok nisam shvatio, mislio sam da su moji problemi sa spavanjem zbog mesečarenja. Tek kada sam pročitao knjigu i video da autor opisuje iste simptome kao ja, shvatio sam da je uzrok kocka.
Te noći sam knjigu dao supruzi i rekao: “Ovo sam ja.” Od tog trenutka, ona je bila moja najveća podrška – rekao je Antonijević.
Kontaktirao je autora knjige za savete, ali nije dobio odgovor. Tada je supruga poslala poruku u njegovo ime i dobio je preporuku za program u Herctajm-u u Novom Sadu, gde je konačno rešio problem.
– Za razliku od alkohola ili narkotika, kocka utiče na psihološki i emocionalni deo mozga. Povremeni dobici i konstantno jurenje izgubljenog novca drže vas u začaranom krugu. Znate sve finansijske i lične detalje svojih poznanika i to vam olakšava manipulaciju i zaduživanje. Sve postaje opsesivno – kako vratiti dug, kako dobiti još, stalna napetost – objasnio je.
Odluka bez prave pomoći
Iako je shvatio da mora stati, pokušavao je da problem reši sam, odbijajući stručnu podršku i priznanje najbližima, rekao je Antonijević.
– Supruga je bila trudna i odlučili smo da joj ne kažemo, da je zaštitimo. Ja sam tada doneo odluku da prestanem – ali samo na nivou odluke. Nisam tražio stručnu pomoć. Moj stric je insistirao da potražim pomoć i pristao sam. Našli smo program koji je trajao godinu dana, podrazumevao je dolaske u Beograd i određena pravila. Međutim, ja sam to odbio – nisam bio spreman da priznam supruzi i nisam verovao da mi je to zaista potrebno. I dalje sam mislio da mogu sam – naveo je.
Kako kaže, posle toga je sam nastavio, ali ovaj put onlajn. To mu je omogućilo da se krije – nije morao da ide u kladionicu. Tu zapravo počinje pravi pad. Iako je dobro zarađivao, radio čak dva posla, gubio je sve više novca. Provodio je previše vremena kockajući, bio nervozan, odsutan, odnosi u porodici su počeli da trpe. U jednom trenutku je shvatio da više ne vlada sobom.
– I to je bio ključni trenutak – imao sam sve: suprugu, dve ćerke, stabilan posao… i uprkos tome nisam mogao da stanem. Kada sam iscrpeo sve moguće resurse i shvatio da ne mogu sam, tada sam potražio stručnu pomoć i, hvala Bogu, bila je adekvatna. Važno mi je da kažem – lečenje nije izgledalo kako sam ja zamišljao. Nije bilo zatvaranja u bolnici niti medikamenata. Sve se zasnivalo na edukaciji, razumevanju problema i radu na sebi – kaže Antonijević.
Psihološka tortura kockarskog poroka
Antonijević je opisao kako ga je kockarska zavisnost dovela do laži, manipulacija i skoro potpune propasti, sve dok stručna pomoć i podrška supruge nisu pomogli da počne da rešava pravi problem.
– Najteži momenti su bili oni kada nisam imao ni za gorivo, a konstantno sam razmišljao kako da povratim prethodni gubitak. Lagao sam poslovne partnere, porodicu, stalno manipulisao – to je bila psihološka tortura. Imao sam period kada sam skoro izgubio sve, ali uz stručnu pomoć i podršku supruge počeo sam da rešavam uzroke, a ne posledice – istakao je Antonijević.
Njegovi lični okidači za povratak poroku su bili novac i dugovi. Čak i nakon edukacije i rada na sebi, prvi fizički nagon pojavio se kada je imao 2.000 evra, a dug od 5.000 evra. Kroz tehnike prisutnosti i vežbe disanja uspeo je da prevaziđe nagone – danas prolazi pored kladionica i ne oseća potrebu.
– Najveći rizici kockanja u društvu su ogromna dostupnost i reklame. Kladionice su svuda, a mladi nisu svesni pravih pravila – bonusi deluju primamljivo, a realno zahtevaju daleko veći ulog.
Čak i u sredinama gde ne postoje fizičke kladionice, deca se klade ilegalno. Zabrane same po sebi nisu rešenje jer bi procvetalo ilegalno klađenje. Kockarska zavisnost je ozbiljan problem i ne smemo je potcenjivati. Važno je tražiti stručnu pomoć i raditi na sebi. Ako ja nisam podelio svoje iskustvo, sebično bih čuvao saznanja koja mogu spasiti živote i porodice drugih ljudi – rekao je.
Kockarska zavisnost i mladi
Istakao je da se deca klade čak i tamo gde nema kladionica, što pokazuje koliko je danas klađenje lako dostupno i rizično.
– Meni je zaista neverovatna činjenica da se deca klade i tamo gde formalno kladionice ne postoje. Na severu Kosova i Metohije nema fizičkih kladionica, a opet deca se klade – online ili ilegalno. Danas je pristup klađenju gotovo svuda moguć, što stvara ogroman rizik – objasnio je Antonijević.
Siniša je pokrenuo sajt sa jednostavnim objašnjenjima, fokusom na veru u sebe i potpunu diskreciju. Ljudi često misle da je traženje pomoći sramota, ali njegov cilj je da im pokaže da to nije strašno i da edukacija donosi trajnu promenu.
– Prvi korak, priznati sebi, porodici i stručnjaku da imate problem, je uvek težak, ali ključan. On oslobađa teret i omogućava promenu. Edukacija koju nudimo traje sedam dana po sat vremena ujutru i uveče, a nakon toga se nastavlja online, jednom nedeljno, oko pet meseci – istakao je.
Široki domet posledica kocke
Antonijević upozorava da jedan kockar direktno ili indirektno pogađa sedam ljudi, dok agresivne reklame i skrivanje uplata predstavljaju prvi “crveni alarm” za zavisnost.
– Na jednu osobu koja kocka, sedam njih direktno ili indirektno pati. U Srbiji je oko 50-60 hiljada zavisnika, dok procenat ljudi sa posrednim problemima ide do 300-350 hiljada. Sa agresivnim reklamama očekuje se porast od čak 70 odsto novih korisnika naredne godine. Ključni znakovi su: skrivanje uplata, laganje o prisustvu u kladionici i provođenje previše vremena klađenjem. To je prvi “crveni alarm” – objasnio je Antonijević.
– Kod mlađih osoba edukacija ide lakše zbog neuroplastičnosti mozga. Period od tri meseca je dobar za osnovnu edukaciju, a potom sleduje kontinuirani rad do godinu dana. Statistički gledano, problem je trajno rešen u 99 odsto slučajeva. Stariji ljudi imaju ego i strah od priznanja, ali pravilna edukacija i vežbe prisutnosti omogućavaju trajno rešenje i kod njih.
Ohrabrite se da prepoznate problem i tražite pomoć na vreme. Klađenje nije igra, dostupnost i reklame stvaraju opasnost, a edukacija je pravi put ka trajnom rešenju – zaključio je.
“NISAM IMAO NI ZA GORIVO, A STALNO SAM JURIO IZGUBLJENI NOVAC” Ispovest bivšeg kockara za Kurir televiziju: “Bio sam u periodu kada sam izgubio skoro sve…”
Izvor: Kurir televizija
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Jeziva ispovest majke iz Požarevca čiji je sin postao kockar
Izvor: Kurir teleivizija
