Nakon godinu dana od postavljanja i stavljanja u fuknciju “hvatača magle” u NP Tara, prema rečima nadležnih, već su vidljivi pozitivni efekti. Projekat postavljanja “hvatača magle” obuhvata obnovu deset hektara tresetišta, a realizuje se uz podršku Švedske i Evropske unije, u okviru programa “EU za Zelenu agendu u Srbiji”.
Tim povodom je ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlota Samelin posetila Nacionalni park Tara, gde su predstavljeni prvi rezultati projekta obnove i očuvanja vlažnih staništa na lokalitetu Crveni potok.
Na lokalitetu Crveni potok postavljene su tri konstrukcije takozvani “sakupljači magle“, po 10 metara kvadratnih. Zahvaljujući ovim sistemima za prikupljanje vode iz vazduha obnovljene su tresetne mahovine, a uveden je i sistem za praćenje stanja ovog osetljivog ekosistema.
– Iskustva stečena na Tari mogu biti značajna i za druga zaštićena područja u Srbiji, posebno u uslovima sve izraženijih klimatskih promena – rekla je ambasadorka i istakla značaj doprinosa većoj otpornosti na posledice klimatskih promena.
“Hvatači magle” na Tari daju prve rezultate: Obnavlja se drevno tresetište staro 10.000 godina Foto: Kurir/Z.G., NP Tara
Direktor Nacionalnog parka Tara Dragić Karaklić ocenio je da je obnova tresetišta dugotrajan proces, ali da su prvi rezultati projekta već vidljivi. On je rekao da je proces stvaranja treseta veoma dug.
– Nadamo se da ćemo u budućnosti uspeti da obnovimo svih 80 hektara tresetišta, koliko ih je nekada bilo. Ovo je prva faza projekta, a u narednom periodu očekujemo i prve rezultate. Na osnovu prikupljenih podataka odlučivaćemo o daljim koracima. Pokušaćemo i uz pomoć hvatača magle da vratimo vodu u količini koja je potrebna ovom lokalitetu – rekao je Karaklić.
Marijana Josipović iz Nacionalnog parka Tara rekla je da ova staništa predstavljaju dom brojnim retkim vrstama, ali imaju i važnu ulogu u zadržavanju vode i očuvanju biodiverziteta.
– Prvi efekti projekta već su vidljivi. Površine pod tresetnim mahovinama povećane su u odnosu na prethodne godine, dok je voda prikupljena pomoću “hvatača magle” omogućila punjenje rezervoara i njeno usmeravanje ka tresavi tokom sušnog perioda. Očekujemo da će to pomoći da se bar deo tresetišta sačuva u uslovima visokih temperatura i nepovoljnog vodnog režima – rekla je Josipović.
Rezervat “Crveni potok” je jedino mesto u svetu gde zajedno rastu Pančićeva omorika i bele tresetnice, vrsta retke mahovine, ugrožene danas kako klimatskim promenama, sušom, tako i uticajem čoveka. Ova tresava je stara deset hiljada godina.
Kurir.rs