“SA TIM LJUDIMA PROLAZIŠ KROZ RAZNA PREISPITIVANJA” Anđela Jovanović posle 10 godina snima sa koleginicom! Progovorila o “Radio Milevi” i sinu Luki: “Oplemenio je naš život” (VIDEO)

Anđela Jovanović iza sebe ima uloge koje su obeležile različite faze njenog glumačkog sazrevanja, od prvih pojavljivanja pred kamerama do zapaženih likova u serijama i filmovima.

Ovog puta publika ima priliku da je vidi u potpuno drugačijem izdanju – kao Nevenu, prijateljicu glavne junakinje Marije, koju tumači Jovana Stojiljković, u filmu Maje Miloš „Pukotina u ledu“. Ostvarenje je prikazano u okviru takmičarske selekcije dugometražnog igranog filma na 39. Filmskom festivalu u Herceg Novom. Beogradska premijera filma je zakazana za 16. septembar u MTS dvorani.

Iako je Nevena po temperamentu i životnim stavovima prilično različita od nje, Anđela kaže da joj je ova junakinja tokom rada postala veoma draga.

– Nevena je izuzetno pozitivna osoba. Ona je neko ko je uvek tu kada treba nekoga pogurati i dati mu injekciju samopouzdanja, naročito Mariji. Ona je njena dobra vila u ovoj priči o Pepeljugi. Nevena je neko ko će uvek da se izbori za sebe, jer ju je život naučio da mora sama da se bori. Svoju s*ksualnost koristi kao sredstvo, potpuno normalno, u fazonu, to mi je dato, zašto to ne bih iskoristila – opisuje Anđela Jovanović za “Blic” svoju junakinju u filmu “Pukotina u ledu”.

Iako priznaje da su njih dve po mnogo čemu različite, glumica je upravo u toj različitosti pronašla nešto posebno.

– Ona je potpuno drugačija od mene, ali mi je baš draga. Nevena je dobar čovek i mislim da je ona onaj tip prijatelja kojem je dovoljno da jedna osoba poveruje u tebe da bi ti krenuo da veruješ u sebe. Ona je ta koja poslednja veruje u tebe, čak i kada svi drugi prestanu.

“Bilo mi je lepo što smo se prisećale fakultetskih dana”

Posebnu draž snimanju dao je i susret sa Jovanom Stojiljković, Anđelinom koleginicom sa FDU. Iako su zajedno igrale u „Ćelavoj pevačici“ u Ateljeu 212, posle fakulteta gotovo deceniju nisu imale priliku da rade zajedno.

– Radile smo “Ćelavu pevačicu”, ja sam igrala gospođu Smit, a ona gospođu Martin, ali evo, deset godina nismo radile ništa zajedno. Bilo mi je lepo što smo se prisećale fakultetskih dana. To je jedan vrlo ranjiv period. Bez obzira na to što si u dvadesetim i negde si već formirana ličnost, fakultet je specifičan, dvanaest sati dnevno provodiš sa ljudima koje ne poznaješ, praktično ti postanu drugi dom. Sa tim ljudima prolaziš kroz razna preispitivanja i stresne momente, pa se zaista stvori posebno zajedništvo. Mislim da je kvalitet filma i u tome što se taj odnos vidi, jer se jako brzo uđe u njihovu priču. To što Jovana i ja imamo predistoriju bilo je važno – kaže ona.

Išla sam na časove tverka

Jedna od scena koju posebno pamti sa snimanja jeste ona u kojoj je morala da pleše. Za potrebe uloge išla je čak i na časove tverka, što joj je, kako kaže, bilo potpuno strano.

– Išla sam na časove tverka, što je meni bilo potpuno strano. U jednom trenutku mi je to bilo i oslobađajuće, ali sam sve vreme razmišljala:”Bože, ja sada treba da tverkujem pred kamerom, a ja sam konzerva nad konzervama.” (smeh). Ta scena na žurci bila mi je neverovatno teška za snimanje. Koliko je efektna u filmu, toliko je nama svima na setu bilo teško da je snimimo. Posle toga nisam mogla sebi da dođem – priseća se glumica.

Naslov filma za Anđelu ima višestruko značenje. „Pukotina u ledu“ za nju predstavlja trenutak kada ono što je dugo bilo čvrsto i stabilno više ne može da izdrži.

– Kada zamišljam led, zamišljam nešto izuzetno čvrsto, opasno i oštro. Ali što si rigidniji, to lakše pucaš. Kod leda je pukotina nešto od čega ti život zavisi. Ako ti led pukne pod nogama, padaš u hladnu vodu. Mislim da je to povezano sa Marijom, kada joj se smrću majke izmakne tlo pod nogama, taj led je pukao i više ništa nije isto. To je trenutak kada je svega previše, kada više nema gde da stane i jednostavno mora da pukne.

O seriji “Radio Mileva”

Iako je publika u poslednje vreme najčešće gleda kao Coku u popularnoj domaćoj seriji „Radio Mileva“, Anđela ne krije koliko joj je taj projekat važan. Serija će dobiti i nastavak snimanja.

– Snimili smo 250 epizoda, a deca me stalno saleću. Ta ljubav dece koju sam dobila kroz seriju nisam mogla ni da zamislim. To je vrhunac svega što sam doživela u karijeri. Evo, baš u Herceg Novom, dve devojčice su me juče snimile, a onda trčale za mnom 50 metara da me zagrle. Samo sam se spustila i izgrlile smo se. To mi je zaista vrhunac svega krot osmeh priča umetnica.

Mogla bih deset godina da snimam “Radio Milevu”

Od septembra je očekuje novi blok snimanja, a Anđela priznaje da bi, kada bi se ona pitala, „Radio Milevu“ mogla da snima godinama.

– Mogla bih deset godina da snimam bez ikakvog problema. Imamo divnu ekipu i stvarno nam je lepo. Mislim da ljudi zato imaju neki osećaj sigurnosti kada gledaju “Radio Milevu”, jer je to jedan divan, ušuškan i lep svet. Nema mnogo zla, nema psovki, vodili smo računa da cela porodica može da gleda seriju. Zato se mnogo radujem nastavku.

Pored „Radio Mileve“, Anđela najavljuje i nove projekte, među kojima je i ideja za zajednički rad sa koleginicama Anđelkom Stević Žugić i Anjom Mandić. Ipak, kada govori o svojoj karijeri, posebno je svesna puta koji je prešla još od prve televizijske uloge u „Mom rođaku sa sela“ Marka Marinkovića.

Od tog trenutka prošle su gotovo dve decenije, ali glumica kaže da joj je teško da poveruje da je toliko vremena prošlo.

– Nisam svesna. Samo sam svesna da sam bila jako mala. Zapravo sam svesna koliko sam dobro prošla u svemu tome. Znamo kako se obično završi kada neko jako mlad uđe u javni svet. To ostavi trag i ljudi imaju različite probleme.

“Srećna sam što imam takvu porodicu”

Odrastanje uz popularne roditelje, Branke Pujić i Dragana Jovanovića, Anđeli je donelo iskustvo javnosti od najranijih dana, ali danas na taj period gleda sa velikom zahvalnošću.

– Jako sam zahvalna i srećna što sam imala takvu porodicu i takve roditelje, najpoštenije i najbolje ljude koje poznajem. Sa 34 godine nisam upoznala dva takva čoveka kao što su Branka i Dragan, kao i svog supruga, i njega stavljam u tu kategoriju.

Upravo zbog ranog ulaska u svet glume, Anđela danas posebno naglašava koliko je važno da mladi ljudi ne dozvole da im posao postane jedini izvor sreće.

– Mislim da je važno raditi na svom unutrašnjem životu i glumu doživljavati kao privilegiju. Ja je stvarno tako doživljavam. Nemam razliku između toga da li snimam “Radio Milevu” ili autorski film. Sve su to divne stvari i divno mi je što imam priliku da igram različite likove. Imala sam “Vojnu akademiju” i Cecu, “Nečistu krv” i Tašanu, sada Nevenu u filmu “Pukotina u ledu” i Coku u seriji “Radio Mileva”. Toliko različitih, karakternih likova. Što se mene tiče, ispunila sam nešto što sam zamišljala da mogu da odigram.

Sazrela sam kroz materinstvo

Veliku promenu u njenom životu donelo je i majčinstvo. Anđela ne krije da je rođenje sina Luke promenilo njene prioritete i pogled na život.

– Promenilo me je mnogo. Moraš da sazriš kroz materinstvo. Ne postoji ništa važnije i odgovornije od toga. Kada ti to postane primarno i najvažnije, drugačije se posloži i hijerarhija u životu. Uživam da budem majka, mnogo – naglašava Anđela.

Za sina govori sa posebnom nežnošću, a u odnosu sa suprugom Mihailom pronašla je, kako kaže, ravnopravno partnerstvo i veliku podršku.

– Jako sam brižna i nežna majka. Zaljubljujem se svakog dana u svoje dete, bukvalno 500.000 puta. Mihail i ja smo pronašli neki super model, stvarno smo podjednako roditelji. Bez njega bi mi sve ovo bilo mnogo teže. Ne znam kako bih uspela da imam ovaj momenat sreće koji sada imam u majčinstvu da nemam takvog partnera pored sebe, ali i takve roditelje.

Anđela priznaje da je nakon samo mesec dana od porođaja morala da se vrati poslu, budući da je preduzetnica i frilenserka. To iskustvo joj je dodatno pokazalo koliko je roditeljima, posebno samohranim majkama, potrebna podrška sistema.

– Ja sam sama sebi davala porodiljsko. Nakon mesec dana sam stala pred kameru. Bila je to “Radio Mileva” i bilo mi je predivno što su ljudi koje volim, ali realno, to nije nešto što pripada tom trenutku. Toliko si lud od hormona i svega i sada treba da radiš. Da nisam imala podršku supruga i da zajedno nismo bili u tome, stvarno ne znam kako bih uspela – naglašava glumica.

Porodica je za Anđelu, kako kaže, oduvek bila na prvom mestu, a danas je taj osećaj još snažniji. Ne krije da najviše voli kada su svi zajedno, u njenom domu.

– Ja sam baš taj tip. Volim da provodim vreme sa svojim suprugom, detetom i roditeljima. Najviše volim kada smo svi kod nas u stanu, da dođe petoro, šestoro, desetoro ljudi i da provodimo dan zajedno. Meni bi to bilo savršenstvo života.

Svesna je da je vreme koje imamo sa roditeljima ograničeno, zbog čega joj je važno da ga provodi sa njima.

– Imala sam divnog deku koji je preminuo, baka je i dalje živa, ali sam puno vremena provodila sa njima jer sam znala da nam je vreme na ovoj planeti ograničeno. Zdravlje je na prvom mestu. Ako je zdravlje dobro, onda sve može. Samo želim da mi je porodica zdrava, da mi je dete zdravo i dobro, i da su sva deca ovog sveta zdrava i dobro. To je sve što nam svima želim, uvek i zauvek.

A dok ona govori o porodici i poslu, njen mali Luka već pokazuje prve karakterne crte. Iako je još mali, Anđela sa osmehom priča o tome kako je sam od sebe zavoleo automobile, motore i fudbal.

– Neverovatno mi je koliko se brzo preobraze u dečake. Obožava motore i kola, iako niko od nas ne vozi motor. Kod nas se fudbal gotovo i ne gleda, a Luka je apsolutno opčinjen fudbalom i golom. Samo šutira loptu i govori:“Gol, gol, gol!” Mi smo u fazonu:”Kako se to desilo?” Voli da peva, voli da igra, zabavljač je u svakom smislu, jako voli ljude i drugu decu. Snalažljiv je i otvoren. Presladak je i potpuno je oplemenio naš život – otkriva ponosna mama.

I upravo tu, između velikih filmskih uloga, novih projekata i festivalskih reflektora, Anđela danas pronalazi ono što joj je najvažnije, porodicu, ljubav i osećaj da posao kojim se bavi jeste privilegija, ali da život postoji i van kamera.

– Ne mogu ni da zamislim da postoji moj život bez Luke Dudaša. Bukvalno – zaključuje kroz osmeh Anđela.