HRVATSKA SVE “ZAKUVAVA”, SRBI I CRNOGORCI SU JEDAN NAROD: Analitičari o “hibridnom ratu” protiv Srbije

PREDSEDNIK Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da Srbija neće zaustavljati Crnu Goru na putu ka EU, uz ocenu da se vodi “hibridni rat” protiv Srbije u delu crnogorske javnosti. Povodom ovih izjava, razgovarali smo sa Dragoslavom Bokanom i Vladislavom Dajkovićem koji su komentarisali ovaj, negativan narativ prema Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da pojedini mediji i politički akteri u Crnoj Gori vrše različite oblike pritisaka i negativne kampanje protiv Srbije. Prema njegovim tvrdnjama, reč je o višedecenijskom obrascu koji uključuje političke, medijske, ekonomske i bezbednosno-informacione pritiske, kao i pokušaje međunarodnog pozicioniranja Srbije u negativnom kontekstu.

Na ovu temu, publicista i književnik Dragoslav Bokan rekao je da napadi iz Crne Gore traju dugo.

– Još od trenutka početka raspada Jugoslavije kreću prvo lavež, onda grmljavima, a potom i konretni napadi, uz poneke oružane sile iz Zagreba, Ljubljane, Sarajeva, Titograda (kako ja volim da ga zovem) i to je nešto što je redovno stanje više od 30 godina. Menjaju se samo nosioci, ponekad ton ili vrsta napada, ali oni ostaju njihova karakteristika – da Srbi, šta god uradili, uvek bivaju optuženi da kvare odnose u regiji, da su zavereni protiv legalno odabrane vlasti… znači radio ne radio, svira nam radio. Srbi su krivi za sve to je ono što spaja te napade. Naravno ima i krvavijih, hladnijih varijanti, ali je svaka vođena mržnjom i ludačkom idejom da ne postoje dobri i loši ljudi ili greške i ispravna rešenja, već postoje zli Srbi i Beograd koji je centar zla, kao nekakav grad Betmena u kome ljudi nisu obični građani nego su zaverenici koji umiru od sreće ako se nešto loše desi nekom u regiji. To je jedan koncept koji se vrti već duže vreme – rekao je Dragoslav Bokan za “Novosti”.

Međutim, dodao je da su i Crnogorci izloženi tom hibridnom ratu, ali ne iz Beograda, “što oni pokušavaju lažno i neargumentovano da iznesu”, već iz Zagreba.

– Zagreb koristi sve metode hibridnog, asimetričnog rata, napad koji je najbolja odbrana i neprestano sistemski napada i koristi Crnu Goru. Još od vremena Lore i Dubrovnika do danas, Crna Gora se izlaže uticaju ucenjivačke strategije Hrvatske, u kojoj  je Crna Gora kriva za sve u odnosima s Hrvatskom. Znači nema nikakve hrvatske krivice zbog HDZ-a i ustašluka, nikakave krivice zbog agresivne, šovinističke, srbofobne politike, već isključivo postoji samo i jedino krivica, navodna krivica, Crne Gore. I iživljavanje hrvatskog rukovodstva nad rukovodstvom crnogorske države. I to se paralelno dešava sa ovim kod nas, što čini da stvar izgleda mnogo gore. Ne samo što mi ne učestvujemo u hibridnom ratu protiv Crne Gore već i Crna Gora prihvata rat protiv Srbije i te hrvatske ideje ubacivanja Crne Gore u redove borbe protiv Srbije. I ovo je luđe nego bilo gde drugde, jer u Crnoj Gori živi toliki broj Srba! Ne samo oni koji se nominalno izjašnjavaju kao Srbi, već i oni koji to jesu a da iz raznih razloga, straha ili koristi izbegavaju to da kažu. Zastaju na tome da govore srpskim jezikom, ali ne zakoračuju dalje od toga. Sve to je neverovatno komplikovana, lavirintna priča. Zagreb tera zvaničnu Podgoricu da uđe u rat sa Srbijom, a da istovremeno navodi da su Srbi krivi za taj sukob koji isključivo potiče iz Zagreba i Podgorice. To je jedan cirkus u kome se žrtve genocida pravdaju da nisu počinitelji genocida, neprestano i uvek iznova – pojasnio je Bokan.

Dragoslav Bokan dodaje da ne treba da se plašimo termina “hibridni rat”.

– On hoće na moderan način da poruči da je reč o nečemu što nije vidljivo. Da nije reč o iskeženim zubima i ispruženom oružju, da nema vatre ni vatrometa iznad bojišta, nego da je reč o svemu što čini rat bez pucnjave i fizičkih žrtava. A sve ostalo postoji. U tom smislu, to je rat bez rata. Ali Srbija nema razloga da bude zabrinuta jer smo to imali ’91, ’95, ’98, ’99, 2000, 2001, 2003, 2004, 2006, 2008. godine i sad kako idemo od tih nekih čudnih godina na ovamo, vidimo da je to redovno stanje. Napad, mržnja, podmetanja, laži, omalovažavanja, prebacivanja krivice na žrtvu… to je jedna tehnika koja ne menja pravac delovanja prema Beogradu još od davnih dana, onih kad smo bili svi zajedno. Promene nema. Još je Tito ostavio logiku da je Beograd bez Titovog “jugoslovenstva” neprijateljski grad za sve narode i republike bivše SFRJ i to je teza. I ta teza organizovanog linča svih protiv Srbije, Srba i srpskog glavnog grada, Beograda je nešto što ne popušta već 40 godina – kazao je Bokan.

Dodao je da “ovakvo stanje odgovara svakom protivniku Srbije, a posebno neprijatelju Srbije”.

– To je kao da pitamo kome odgovara stradanje njegovog neprijatelja. Oni su nas definisali kao neprijatelja još davnih dana. Neko 1918, neko 1941, neko 1945, da ne nabrajamo sad sve te godine. Npr. Evropska unija je naš neprijatelj, a ti neprijatelji imaju razne podržavaoce, razne mentore, recimo London, kao sistemski centar svih napada i mržnje, onda Berlin, kao evropski centar mržnje prema Srbima, i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, i tokom raspada Jugoslavije i, evo, do dana današnjeg. Tu se povremeno uključuje i Brisel i drugi centri. Jer pazite, postavljena je teza da je za raspad Jugoslavije kriva Srbija koja je jedina, zapravo, pokušavala da očuva tu zajednicu kako-tako i pod raznim okolnostima da bi spasila srpski narod koji je bio naseljen u svim delovima Jugoslavije. Znači, Srbi su krivi za sve.

– Svaki napad na Srbiju potiče iz iste vreće koja kaže da su Srbi zli, da je Srbija centar zla i da nas treba uništiti. Ta teza je napravljena još kad je pokrenuto bombardovanje Jugoslavije, a i ranije. A to bombardovanje je opet bilo bombardovanje srpskog naroda. Čak i onda kad su bombardovali Srbiju i Crnu Goru, oni su 99 posto tih napada usmerili protiv Srbije, a ne protiv Crne Gore. Znači, to je cela tajna – odrekni se Srbije i dobićeš nagradu. Prodaj veru za večeru i naješćeš se i nećeš imati nikakve probleme. I ta ucenjivačka formula sve vreme stoji iznad naše sudbine. I upravo ta politika je kod Podgorice podgrejala novi Titograd koji radi isto ono što je pristajao da radi i u vreme Tita… A pitanje je koliko je nekom političaru u Crnoj Gori važno da ne izgubi Pećku patrijaršiju i Kosovo i Metohiju koji zadiru i na teritoriju njihove državne i nacionalne istorije, a koliko da dobiju pohvalu i nagradu jer su još jedanput šutnuli Srbiju ispod pojasa – upitao je Bokan.

Upravo je Vladislav Dajković, naš sledeći sagovornik, pokušao da odgovori na Bokanovo pitanje.

– Pitanje odnosa Srba u Crnoj Gori prema Pećkoj patrijaršiji i Kosovu i Metohiji je pitanje koje ni ne treba postavljati. Svaki Srbin iz Crne Gore, kao i onaj pravi Crnogorac, nosi Pećku patrijaršiju u srcu. Ne zaboravite da su srpska i crnogorska vojska zajedno oslobodile Kosovo i Metohiju 1912. godine, a da je crnogorska vojska pod komandom kralja Nikole oslobodila Peć, Dečane i Đakovicu. Peć je nakon toga i formalno ušla u sastav Kraljevine Crne Gore i kao takva ostala sve do 1918. godine. Samim tim je neshvatljiva i odluka crnogorskih vlasti da 2008. godine prizna takozvano Kosovo – rekao je Dajković.

Dajković je potom istakao da se u Crnoj Gori godinama vodi organizovana kampanja protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, ističući da je kritika legitimna, ali da satanizacija Srbije nije.

– Kada se iz Crne Gore, preko dela vlasti, medija i takozvanog građanskog sektora, godinama širi mržnja prema Srbiji, Srbima i predsedniku Aleksandru Vučiću, onda to više nije obična kritika, već dobro organizovan politički obrazac. Zato “hibridni rat” koji se vodi protiv Srbije može biti i bezbednosna pretnja. Posebno kad se napadi ne vode samo protiv jednog političara, već protiv prava Srbije da bude jaka, samostalna i poštovana. Kritika je kad nekome zamerate konkretnu politiku. Politički napad je kad Srbiju predstavljate kao opasnost, kad Vučića dočekujete s mržnjom, kad srpski narod u Crnoj Gori tretirate kao remetilački faktor, a svaku vezu s Beogradom kao “maligni uticaj”. Granica je jasna: kritika je legitimna, ali satanizacija Srbije nije. Nije normalno da su nekima dobrodošli svi ambasadori, svi centri moći i svi tuđi interesi, ali im smeta predsednik Srbije, države s kojom delimo krv, porodice, istoriju, veru i sudbinu – jasan je Dajković.

Dragoslav Bokan se nadovezao i rekao da je Vladislav Dajković primer ljudi koji su presekli s tom pričom o strategiji preko linije kompromisa.

– Znači, postoji strategija koja je dozvoljiva, normalna i pozitivna do nekih crvenih linija dozvoljenog kompromisa. Kad se to pređe, onda to više nije strategija već izdaja. To je ono što je tačna i precizna teza Vladislava Dajkovića iz koje proizilazi pitanje za sve nas -da li je moguće praviti kompromise s mrziteljima Srbije, kad znamo da je najmanje što oni žele to da Srbiju boli i povređuje svaka rečenica, svaka rezolucija, svaki non-pejper.., Da li je moguće naći zajednički jezik s takvim izrazom organske, satanističke mržnje prema srpskoj državi? – postavio je pitanje Bokan.

– Predsednik Vučić je rekao ono što mnogi Srbi u Crnoj Gori misle, ali često nemaju prostor ili hrabrosti da to kažu. Problem nije u Beogradu. Problem je u zvaničnoj Podgorici koja godinama pokušava da gradi identitet na negaciji i distanci od Srbije. To nije politika pomirenja, već politika kompleksa. Dobri regionalni odnosi ne grade se tako što ćete od Srbije praviti dežurnog krivca, već tako što ćete priznati da bez stabilne Srbije nema stabilnog Balkana. Tenzije odgovaraju samo onima koji ne žele jaku Srbiju i uspravan srpski narod u Crnoj Gori.

– Odgovara bivšem režimu, antisrpskim strukturama, delu sadašnje vlasti u Crnoj Gori koji nema hrabrosti da vodi suverenu politiku, kao i onima koji bi da Podgorica večno bude politička čekaonica stranih ambasada. I treba da se zna da tenzije ne podiže Srbija. Tenzije podižu oni koji se uplaše svaki put kad Srbija pokaže snagu, dostojanstvo i međunarodni ugled. Srbija nikome ne preti. Srbija štiti sebe i svoj narod. A ja, kao Srbin iz Crne Gore, imam obavezu da kažem: nećemo dozvoliti da se ljubav prema Srbiji proglašava za ekstremizam, a mržnja prema Srbiji za evropsku vrednost – naglasio je Vladislav Dajković.

Na kraju je otkrio da stanje na terenu pokazuje ljubav i poštovanje između Srbije i Crne Gore.

– Što se tiče građana Crne Gore i građana Srbije, lično mislim da smo mi jedan te isti narod, iako se manjina koncentrisana oko politike Mila Đukanovića i tzv. Cetinja svim silama trudi da napravi otklon i distancu od Srbije i da pokaže da oni mogu da budu sve osim Srbi. Međutim, stanje na terenu je takvo da je odnos između ljudi, Srba i Crnogoraca na visokom nivou. Mnogi ljudi u Crnoj Gori imaju rodbinu u Srbiji i obrnuto, i to su neke viševekovne veze koje je nemoguće raskinuti. Iako, s druge strane, zvanična politika Crne Gore proteklih 20-ak godina, i za vreme Mila Đukanovića, i za vreme ovih novih, daje sve od sebe da od Srbije stvori neprijatelja, što im, srećom, ne polazi za rukom – zaključio je Dajković.

Dragoslav Bokan se osvrnuo i na učestale napade na Srpsku pravoslavnu srkvu, kao deo napada na Srbiju.

– Sve do 80-ih godina prošlog veka jedini politički oblik odnosa prema SPC bila je mržnja. Nije postojala mogućnost da se neko bavi politikom u SFRJ, a da jedna od tačaka njegove političke agende ne bude otvorena, ljudožderska mržnja prema hrišćanstvu, posebno pravoslavlju, a naročito prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. To je bila norma. I maltretiranje sveštenika, i ismevanje svešteničke dece, pritisci na srpskog patrijarha, potcenjivanje religioznih ljudi, teza da ako verujete u boga, ne možete da budete u skladu sa naukom, i sve ono što je rađeno da svaki pravoslavni vernik pomosli da pripada nekoj retrogradnoj, primitivnoj, zapuštenoj i reaktivnoj grupi. Ta teza je bila promovisana od svih, sada popuparnih šefova ProGlasa, raznih tih opozicionih struja, antihrišćanskih i antisrpskih…

– U međuvremenu se stvar menjala, srpski narod je dobio pravo glasa po tom pitanju, on je počeo da štiti svoju crkvu, da odlazi na liturgije, da poštuje arhijereje i patrijarha, da se interesuje za istoriju svoje crkve i to je urodilo time da je danas veliki broj političkih partija i glasača na strani SPC i na strani otvorene i slobodne vere u boga. Mi smo sad većina, a nekad smo bili manjina. Pavle Grbović i njemu slični bili su većina koja je u svojim rukama držala sredstva prinude, maltretiranja i kažnjavanja svih nas. Sad se stvar okrenula, on postaje izuzetak od pravila Srbije kao pravoslavne zemlje i on sada podseća sve nas na to kako je bilo i kako bi bilo ukoliko bi takvi likovi došli, ne daj bože, na vlast u Srbiji i kako bi mi, vernici SPC, prošli u tom slučaju. Tako da je Pavle Grbović pokazni primer i upozorenje da se ne igramo glavom i da ne dopustimo sebi da se ponovo vratimo u to čudno stanje – upozorio je Bokan.

BONUS VIDEO: USTAŠE SKANDIRAJU, CRNOGORCI BEDNO ĆUTE: Ubij Srbina odjekivalo Podgoricom!