PIŠE hrvatski Indeks da bi potencijalni rat sa Iranom mogao da predstavlja prekretnicu, pa čak i početak političkog kraja Donalda Trampa jer se posledice njegove odluke o napadu sve jasnije prelivaju na unutrašnju političku scenu SAD.
foto: Michele Ursi / Alamy / Profimedia
Kako se navodi, nakon što je Tramp, uz podršku izraelskog premijera Benjamin Netanyahu, pokrenuo napad na Iran, globalna situacija je ušla u fazu nestabilnosti. Iako su SAD oslabile iranske vojne kapacitete, Iran je odgovorio asimetrično – napadima na američke baze na Bliskom istoku i zatvaranjem Ormuskog moreuza, ključnog za svetsko snabdevanje naftom.
To je dovelo do naglog rasta cene nafte, što direktno utiče na globalnu ekonomiju.
Istovremeno, rat je stavio pod lupu i samo ponašanje Trampa. Indeks navodi njegove kontroverzne istupe – od napada na papu Lava XIV do objavljivanja bizarnih AI slika u kojima sebe predstavlja kao Isusa, kao i apokaliptične izjave o sudbini civilizacije, što je čak i neke bivše saveznike navelo da dovode u pitanje njegovo rasuđivanje.
Poseban problem za Trampa je što je ovim potezom odstupio od ključnog principa politike „Amerika na prvom mestu“. Podseća se da je nakon pobede 2024. obećavao da neće započinjati ratove, već ih završavati. Upravo ta retorika bila je temelj njegove podrške, posebno među biračima koji se protive stranim intervencijama.
Međutim, rat u Iranu sada izaziva podele unutar te koalicije. Indeks ističe da deo šire „America First“ baze ovaj potez doživljava kao izdaju predizbornih obećanja.
Među najglasnijim kritičarima našao se i dugogodišnji Trampov saveznik Taker Karlson, koji je njegovu retoriku o Iranu nazvao „odvratnom na svakom nivou“, podseća medij.
Zaključno, navodi se u tekstu, rat u Iranu postaje centralno političko pitanje koje bi moglo da odredi ishod izbora, ali i sudbinu samog „trampizma“. Kako upozorava konzervativni novinar Kristofer Koldvel, ovaj sukob je u tolikoj suprotnosti sa očekivanjima Trampove baze da bi mogao da označi kraj njegovog političkog projekta.