PO tragovima koji su pronađeni u švajcarskim sojenicama, utvrđeno je da se šipak koristio kao pekmez još u kamenom dobu. U Vedama se mogu naći opisi njegovih lekovitih svojstava, a i u staroislandskoj mitologiji i književnosti. Od davnina se divlji šipak koristio u ishrani i u medicini, a nekada je predstavljao hranu siromašnih.
Foto: mschauer / Alamy / Profimedia
Još uvek se u narodnoj medicini koristi u lečenju mnogih bolesti, a od šipka se takođe prave i kolači, kompoti, supe, salate i druga jela. U Starom Rimu se verovalo da šipak može izlečiti besnilo i odatle potiče latinski naziv biljke Rosa canina.
Kod nas postoji više naziva za biljku – šipurak, divlja ruža, pasja ruža, piše Baštovanka.
Ova biljka se naziva šipak, ali i divlja ruža. Nekada se od latica divlje ruže izrađivala ružina vodica koja je korištena kao miris. Kasnije su plodovi počeli da se koriste za spravljanje čaja protiv mučnine, glavobolje i menstrualnih grčeva.
Veliku popularnost šipak je stekao tek početkom 20. veka, kada je dokazano da sadrži velike količine vitamina C.