5 BUGARSKIH NOŽEVA U LEĐIMA ZA MANJE OD 10 GODINA! Da li će Radev kao premijer nastaviti da nam PODMEĆE NOGU na putu ka EU?

Kad treba podmetnuti nogu Srbiji – tu je Radev, doskorašnji predsednik, a uskoro i premijer Bugarske. Ovaj bivši vojni pilot je od 2017. u političkom životu Bugarske, a za to vreme Sofija je čak pet puta blokirala Srbiju ka Evropskoj uniji pod objašnjenjem da to čini jer je nezadovoljna položajem bugarske manjine u Srbiji. To je učinila u decembru prošle godine, a kako nije isključeno da bi se o klasteru 3 moglo ponovo razgovarati u junu, pitanje da li možemo da očekujemo da nastavi ili smekša politiku?

Marko Savković, viši savetnik “Isak fonda”, za “Blic” kaže da smatra da je “potpuna, sistematska blokada malo verovatna”.

– Realnije je da se jave povremeni pritisci, i to oko tretmana i prava bugarske manjine. Radev je to još ranije najavljivao dok je bio predsednik. Verujem da je Bugarskoj kao zemlji koja je nedavno ušla u Evrozonu u interesu da se predstavi kao konstruktivna članica – istakao je Savković.

On podseća da i kada je blokirala, Bugarska nije bila “predvodnik”.

– Danas kada pričamo o napretku, govorimo o problemima koji su druge prirode: sankcije Rusiji za jedne, vladavina prava za druge, Kosovo za treće – nabraja Savković.

O otvaranju klastera unutar Brisela razgovara kada Savet EU stavi tu temu na sto. Praksa je pokazala da to bude dva do tri puta godišnje, i da se na dnevnom redu nađe u maju ili junu, pa onda krajem godine.

Ako se osvrnemo unazad, Bugarska je već pet puta bila među zemljama koje su blokirale Srbiju i to u:

• Decembar 2025. blokirala klaster 3
• Decembar 2024. blokirala klaster 3
• Junu 2021. blokirala je klastere 3 i 4
• Decembru 2020. blokirala poglavlje 2
• Januaru 2017. blokirala poglavlje 26, a u januaru 2016. je podržala Hrvatsku u blokiranju poglavlja 26

Šta u stvari Sofija zamera Beogradu?

Deo odgovora dao je Radev. Kada je, sa predsedničke pozicije, u junu 2024. godine, najavio da će njegova zemlja možda preispitati podršku Srbiji ka Evropskoj uniji, objasnio je da je to zbog toga što, kako je rekao, kako Beograd tretira bugarsku manjinu u zemlji.

– Glavni kriterijum po kome ćemo suditi i davati podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana jeste upravo položaj naših sunarodnika u svakoj zemlji – uslovi za ekonomski i društveni razvoj i, pre svega, njihova sposobnost da brane svoj nacionalni identitet, jezik, kultura i istorijsko pamćenje – objasnio je Radev tada.

Ovo je bilo iznenađenje jer je, kada je pet godina ranije bio u Srbiji, rekao da je “ostvareno mnogo za tu nacionalnu manjinu u Srbiji”.

Onda je, posle dve godine, ponovo došao u Beograd, ali sa malo drugačijim stavom.

– Očekujemo da će naša nacionalna manjina osetiti snažniju podršku srpske države – rekao je Radev.

Dodatnu težinu stvara činjenica da je 2021. godine Bugarska stavila veto na proces pridruživanja Severne Makedonije EU, optužujući vladu u Skoplju za govor mržnje protiv Bugara”.

“Moguće je naći rešenje”

Miloš Pavković, iz Centra za evropske politike, za “Blic” je ranije rekao da su se dosada čuli prigovori o ekonomskom položaju.

– Primedbe se, kako se čulo, tiču manjina koji žive u pograničnom delu Srbije prema Bugarskoj, i Sofija se više puta žalila na njihovu ekonomsku situaciju. Imajući u vidu iskustvo Bugarske u blokiranju Severne Makedonije, blokada nije iznenađenje. Ali, ne bih je poredio sa Skopljem jer mi se čini da je taj problem lakše rešiv. Moguće je naći rešenje – kazao je Pavković.

A u platformi za zaštitu prava bugarske manjine, iznosile su se primedbe koje se odnose na:

• uvođenje bugarskog jezika u sistem obrazovanja, informisanja i zvaničnu upotrebu
• promene zakona o izborima radi većeg učešća bugarske manjine u političkom životu
• vršenje verske službe na maternjem jeziku i “vraćanje” manastira i crkava Bugarskoj pravoslavnoj crkvi (koja inače nije upisana u registar crkava i verskih zajednica u Republici Srbiji).

Dodatnu težinu u odnosima stvara činjenica da važeća zakonska rešenja u Bugarskoj ne predviđaju postojanje nacionalnih manjina, i da su svi građani definisani kao Bugari različitog etničkog porekla pa Srbima u Bugarskoj nisu zagarantovana ova prava.

Prema poslednjem popisu, u Srbiji živi 12.918 građana koji se izjašnjavaju kao Bugari. Najviše Bugara, prema popisu, ima u:

• Bosilegradu 4.075
• Dimitrovgradu 3.669
• Beogradu 899
• Nišu 774
• Celoj Vojvodini 1.123