Компанија НИС затражила је 9. априла од ОФАK-а нову посебну лиценцу којом ће се омогућити несметано обављање оперативних активности компаније и после 17. априла, када истиче важење претходне лиценце издате 20. марта.
“Колико имам информацију, то ће бити поново на месец дана. Најпре да сачекамо да добијемо потврду ОФАК-а”, каже Јасна Петровић Стојановић, уредница економске рубрике дневног листа Политика.
Истиче да оваква пракса представља озбиљан проблем.
“То на месец дана – то је мучење и за Нафтну индустрију Србије и за Србију генерално и за возаче. НИС не може да планира никаква дугорочна пословања, не може да купује нафту дугорочно. Све то повећава и трошкове и компликује пословање”, наводи Петровић Стојановићева.
Додаје да би повољније решење било дуже продужење.
“Било би идеално да добијемо бар као ‘Лукоил’ до краја октобра, али наравно све је на ОФАК-у”, указује Петровић Стојановићева.
Преговори са МОЛ-ом и рок до 22. маја
Уредница портала Енергија Балкана Јелица Путниковић каже да се нада ће овог пута ОФАК имати обзира према Србији, будући да лиценца НИС-у за разговоре у вези са потенцијалним изменама власничке структуре компаније истиче 22. маја.
“Ако већ имамо лиценцу, то јест НИС има лиценцу до 22. маја, онда би био ред да нам дају на два месеца да се заврше ти преговори са МОЛ-ом, јер већ смо чули и са мађарске и са српске стране да је мање више то све договорено и да је још преостало да се неки детаљи финиширају”, поручује Путниковићева.
Ипак, ни евентуално потписивање не значи коначно решење.
“Све и да се тај споразум потпише, он никако није дефинитиван. То је само један од корака ка коначном споразуму. Тако да остаје да видимо и да ли је АДНОК, који се последња два месеца нешто много није појављивао, наравно због свих дешавања на Блиском истоку, да ли је он даље заинтересован за целу ту причу и да ли ћемо дефинитивно постати или ћемо и даље чекати и продужавати споразум са ОФАК-ом”, наглашава Петровић Стојановићева.
Геополитика и интереси великих сила
Поручују и да исход не зависи само од економских фактора.
“Американцима никако није стало као нама да се та прича што пре заврши”, каже Путниковићева и додаје да јавност нема увид у кључне услове: “Нисмо добили никакво објашњење – ни грађани ни привреда, у принципу зависимо од воље Американаца”.
Када је реч о преговорима са МОЛ-ом, министар финансија Синиша Мали је најавио да ће доћи делегација мађарске компаније у Србију.
“Што се тиче односа Србије и Мађарске, то јест МОЛ-а и НИС-а, оно што наша страна треба да инсистира у међусобним преговорима је да Рафинерија у Панчеву ради. Мислим да је најбољи начин да се то реши да не буде грађен продуктовод између Мађарске и Србије, јер ако га изграде, онда ће МОЛ једноставно кроз неко време моћи да затвори Рафинерију, а то би за Србију било лоше”, додаје Путниковићева.
Утиче ли промена власти у Мађарској на коначно решење за НИС
Подељена су мишљења колико промена власти у Мађарској може да утиче на решавање судбине НИС-а.
“Првог дана пошто је Орбан изгубио на изборима, било је да ће се цела та прича стопирати, али не зато што више МОЛ не жели да купи НИС, него зато што Руси, који су јавно рекли да је Мађарска непријатељска земља, не желе више да преговарају, нити желе да Мађарска буде нови власник НИС-а. Са друге стране, победник избора Петер Мађар је рекао да се ништа неће у том смислу променити, да он неће затварати врата Русији, без обзира што постоје условљавања Брисела и Европске уније да се потпуно прекине сарадња са руским енергентима. Тако да остаје да видимо”, наводи Петровић Стојановићева.
Истиче да ако се пита МОЛ, он би добио одличну компанију.
“Добио би велико тржиште, добио би Рафинерију. Оно у шта ја сумњам када МОЛ буде купио, и ако купи НИС, јесте што у том тренутку нећемо више имати ово што НИС сада ради, чиме покрива тржиште апсолутно у овим најтежим ситуацијама и то са велепродајном ценом која ни код једне друге компаније није до те мере ниска као што је код НИС-а”, објашњава Петровић Стојановићева.
Раст цена нафте и последице по тржиште
Цена нафте последњих дана бележи раст и приближава се граници од 100 долара по барелу. Ипак, кретања на тржишту су непредвидива.
“То су спекулације које трају од 28. фебруара када је кренуо сукоб на Блиском истоку. Било је да ће бити и 150 и 200 долара по барелу, она није прешла 120 долара. Од јутрос је нешто виша, али трејдери кажу да више не реагује баш на сваки потез Трампа. Дакле, онда када они очекују да ће скочити, она или мирује или падне”, објашњава Петровић Стојановићева.
Истиче да је тренутно најважније обезбедити стабилно снабдевање.
“Оно што је најважније за нас јесте да имамо горива и да је држава смањила додатно акцизе, што сада опет неки критикују, али мислим да је то права мера у овом тренутку, јер би дизел коштао 225 динара”, додаје Петровић Стојановићева.
Упркос кризи, Путниковићева сматра да не постоји ризик од несташица.
“Ми ћемо свакако моћи да купујемо нафту чак и ако се рат у Ирану настави, ако на светском тржишту буде недостајала та петина сирове нафте, јер куповаће се нека друга, уговараће се неке количине. Битно је да НИС има лиценцу за рад и да може да увози сирову нафту, јер је то опет много јефтиније него да купујемо готове деривате”, каже Путниковићева.
Подсећа да имамо резерве за два до три месеца, што значи да је то довољно времена да се заврши рат и да се ипак колико-толико нормализује тржиште.
“Видећемо да ли ће Зеленски остати при свом обећању да до краја априла пусти ‘Дружбу’, што би наравно у великој мери значило снабдевање нафтом”, закључује Петровић Стојановићева.
