Može li nestašica goriva da promeni Putinovu taktiku u Ukrajini

Ako želite da steknete utisak o nestašici goriva u Rusiji, sve što treba je da provedete dan vozeći se po Moskvi.

Na skoro svakoj benzinskoj pumpi pored koje smo prošli, videli smo kolone automobila i kamiona.

Bilo je dugih, ali i nešto kraćih kolona.

Negde se vozila uopšte nisu pomerala, dok je na drugim bilo protoka.

Ako negde nije bilo kolone, znači da je benzinska stanica potpuno ostala bez goriva i da je zatvorena.

Imajte u vidu da je Moskva bogata, naseljena prestonica koja crpi ogromne ruske resurse.

Ali ni u njoj vlasti ne mogu da obezbede dovoljna benzina i dizela za Moskovljane.

Ipak, ljudi u redovima više su bili frustrirani nego ljuti.

Jekaterina „nije srećna“ i kaže da vlada „panika jer svi misle da neće biti goriva“.

Veruje, ipak, da će sve biti u redu i da „samo treba da se reorganizuje raspodela naftnih derivata“.

Elmar opisuje situaciju kao „veomu lošu“, žaleći se na rast cena kako se zalihe goriva smanjuju.

„Da biste sipali gorivo izgubite sate na pumpi.

„Planirao sam da putujem u Dagestan, ali ne znam da li bi trebalo da vozim do tam, jer su problemi sa benzinom veliki”, rekao mi je.

Pitao sam ga ko je kriv.

„U našoj zemlji ne možete da kažete u čemu je problem i ko je odgovoran“, odgovorio je sa znatiželjnim osmehom.

Kritika predsednika Vladimira Putina ili Kremlja nije nešto što mnogi u Rusiji smatraju da treba iznositi javno.

Valeriju je čudno što se stoji u redu u državi koja proizvodi toliko energenata.

Krivi nespremnost Rusije i ukrajinske rakete.

„Ne želim da se navikavam na redove.

„Nadam se da će se situacija uskoro promeniti i da se ovo neće nastaviti”, rekao je.

Dakle, rat se približava mnogima širom Rusije.

Putin se trudio da većinu ljudi zaštiti od posledica onoga što naziva ‘specijalnom vojnom operacijom’ koja je ušla u petu godinu.

Na ulicama Moskve malo je znakova rata – samo nekoliko plakata o vojnicima herojima.

Ipak, ono što je vlastima sve teže da ignorišu jesu učestali ukrajinski napadi dronovima i raketama duboko na rusku teritoriju.

Ciljaju rafinerije, zamračujući nebo iznad Moskve i Sankt Peterburga, dva najveća grada.

Tom spisku treba dodati i isključivanje interneta, što onemogućava širenje informacije, a sada vlada i nestašica goriva.

Rusija, jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, sada se muči da preradi dovoljno goriva kako bi zadovoljila domaću potražnju.

Andrej je sa suprugom Jekaterinom prvi put čekao u redu.

Krivi „geopolitiku“ i strahuje da od pogoršanja situacije.

„Nadamo se da će sve strane početi da se okreću jedna drugoj i razgovaraju o uslovima za mirovni sporazum“, kaže on.

„Nažalost, to još ne vidimo kod naših evropskih partnera. Možda će se situacija samo pogoršati”.

Zadržao je smirenost.

„Preživeli smo 1990-te. Sećamo se mnogo gorih vremena i nismo uplašeni”, dodao je.

Društvene mreže preplavljene su fotografijama vozača koji čekaju u redu za benzin.

Neke kolone su kilometarske.

Na nekima se vide scene tuča.

U crnomorskom letovalištu Anapa, red u kolonama održavaju Kozaci.

Distribucija je strogo kontrolisana, a u mnogim oblastima je zabranjeno da se gorivo sipa u kanistere.

Jedan gradonačelnik u Sibiru postavlja prenosive toalete za vozače.

U nekim oblastima je smanjen broj autobusa i odvoz smeća.

Poljoprivrednici strahuju za predstojeću žetvu.

Zabrinutost je realna i široko rasprostranjena.

Mogu li lideri država članica NATO-a koji su u Ankari, glavnom gradu Turske, da pretpostave da će se ova privredna previranja pretvoriti u politički pritisak na Kremlj?

Tome se nadaju u Kijevu gde stratezi računaju da će se stanovnici Rusije toliko iznervirati da će apelovati na njihovog predsednika da okonča rat.

Kremlj svakako obraća pažnju.

Putin je dovoljno zabrinut, te se i javno obratio o nestašici goriva na državnoj televiziji, insistirajući da ukrajinski napadi „očigledno stvaraju probleme“, ali da „nije kritično“.

Vlasti ne žele da rizikuju i već su počele da povećavaju uvoz goriva, subvencionišući cenu i dozvoljavajući prodaju goriva nižeg kvaliteta zbog čega ima zabrinutih da bi moglo da ošteti motore.

Putin i njegovi savetnici svesni su da nestašice utiču na javno mnjenje.

Podrška ruskom predsedniku pala je na oko 74 odsto, pokazuju rezultati ankete nezavisne organizacije Levada centar.

Broj Rusa koji veruju da država ide u pravom smeru pao je na samo 52 odsto u odnosu na maj kada je bila 61 procenat.

Anketna organizacija Galup pre nekoliko dana ukazala je da su po pitanju privrede situacije Rusi pesimističniji nego bilo kada u poslednjih 20 godina.

Oko 60 odsto ispitanika je izjavilo da se ekonomski uslovi pogoršavaju.

Čak i državni Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM) sugeriše da je poverenje u Putina za samo nedelju dana opalo za 3,4 odsto i trenutno je na 73.

Kriza sa gorivom mogla bi da bude „prekretnica“ za ekonomski rast u Rusiji, kaže Kristofer Vifer, šef regionalne konsultantske kuće Macro Advisory.

„Cena sukoba raste.

„Statistika do jula neće prikazati koliki će uticaj ove krize biti, a verovatnoća njenog trajanja značajno je umanjila izglede za rast do kraja godine”, dodaje.

Pogledajte video: ‘Nema goriva, vratimo se na konje’ – novi trend na društvenim mrežama u Rusiji

Da li će se ova situacija pretvoriti u politički pritisak na Kremlj kako bi promenio kurs?

Mala je verovatnoća da će Putin popustiti, ocenjuje Nina Hruščovljeva, profesorka međunarodnih odnosa na Novoj školi u Njujorku.

„Što bude osećao veći pritisak, veća je i verovatnoća da će delovati agresivno i represivno.

„Očekivanje Zapada da će Rusi jednostavno da sruše režim nije realno”, ukazuje profesorka.

Rusi osećaju mnogo besa i očaja, ali i „odbojnosti zbog onoga što se dešava“, dodala je.

Evropske nade da bi mogli da primoraju Putina za pregovarački sto su fantazija, smatra ona.

„To se ne dešava.“

Umesto toga, sve ukazuje da Putin udvostručuje snage.

Pre nekoliko dana snimljen je u vojnoj uniformi na sastanku sa komandantima, proglasivši pobede na prvoj liniji fronta, obećavši da će osvojiti još više teritorija.

„Ruske oružane snage nastavljaju da čvrsto drže stratešku inicijativu u zoni specijalnih vojnih operacija“, izjavio je.

A onda je rekao generalima da analiziraju učešće evropskih saveznika Ukrajine u „stvarnim borbenim dejstvima“ za koja tvrdi da produžavaju rat.

„Analiza nam je potrebna kako bismo doneli odgovorne odluke u budućnosti“, dodao je, ne otkrivajući više detalja.

Poruka je izazvala čuđenje u diplomatskim i vojnim krugovima.

Pitanje koje se postavlja u zapadnim prestonicama jeste – šta bi Putin mogao sledeće da uradi.

Hoće li doći do eskalacije?

I ako bude, kako?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Putin o nestašici goriva: ‘Ima problema, ali ništa kritično’
• Veliki napad Ukrajine dronovima na Sankt Peterburg, Putinov rodni grad
• Najveći napad na Rusiju od početka rata: ‘Ako gori Ukrajina, goreće i Moskva’, preti Zelenski
• Veliki ukrajinski napad dronovima na Rusiju, pogođena rafinerija nafte
• Gotovo pola miliona Rusa poginulo u ratu u Ukrajini: britanska obaveštajna služba
• Ukrajinski komandir za BBC: Dronovima na ruske vojnike, naftu i moral