MINISTARKA rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da se hidroelektrane vraćaju na energetsku mapu zbog ogromnog potencijala za skladištenje energije, navodeći da u tome ključnu ulogu ima Dunav koji je prepoznat kao strateški resurs u Evropskoj uniji.
FOTO TANJUG/ OLIVER BUNIĆ/ nr
Obnovljivi izvori energije, koji su se razvijali poslednjih 20 godina, stvorili su potrebe za većim skladišnim kapacitetima.
– Klimatske promene nam daju dodatne izazove, a čini mi se kao da svet nedovoljno brzo pronalazi odgovore. Ušlo se jako ishitreno u razvoj obnovljivih izvora i tehnologije. To je donelo puno prednosti i koristi, ali je sa druge strane ugrozilo prenosne sisteme. Prenosni sistemi se nisu razvijali onom brzinom kojom su se razvijali proizvodni kapaciteti i tehnologije, pa je došlo do određenog zamora u evropskim državama – od Velike Britanije i Holandije do Južne Evrope, Španije i Portugalije – navela je Đedović Handanović na Danube Future forumu u Aero klubu u Beogradu.
Ona je dodala da su svi u Evropi napravili određenu pauzu u izgradnji OIE kapaciteta, jer su shvatili da se bez bazne energije teško može oslanjati samo na obnovljive izvore, zbog čega danas postoji renesansa kada je reč o nuklearnoj energiji kao čistom izvoru bazne energije.
– Od gasa se u Evropi vrlo lako odustalo pre sedam-osam godina i mislim da je to bilo pogrešno, zato što zemlje koje su se decenijama oslanjale na ugalj, a nemaju izvor nuklearne energije, ne mogu preko noći da zamene bazne kapacitete obnovljivim izvorima. Mi smo tu bili poprilično oprezni i nismo ishitreno ušli u nepromišljene poteze, nego idemo postupno i fazno. Naravno da za to treba vreme, jer ne možete zameniti termoelektrane od 1.000 ili 2.500 megavata preko noći – rekla je Đedović Handanović.
Govoreći o strateškom dijalogu između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, istakla je da je to dodatna osnova za razvoj bilateralnih odnosa, a da je energetika prepoznata kao sektor pun potencijala za razmenu znanja, tehnologija i iskustva.
– Mi već imamo prepoznate projekte u kojima možemo da razvijamo odnose, jedan od njih je Đerdap 3. To je projekat koji ima širi regionalni značaj, znači ne samo za Srbiju, nego potencijalno i za Rumuniju, ali i za celu jugoistočnu Evropu. Đerdap 3 ima potencijal da bude najveća reverzibilna hidroelektrana u Evropi – rekla je Đedović Handanović.
Ona je istakla da je voda izuzetan resurs za proizvodnju električne energije i da se njen nedostatak uvek oseti.
– Kada su u pitanju reverzibilne hidroelektrane, mi imamo jednu u našem sistemu, Bajina Bašta. Ona se od marta u punom kapacitetu vratila u naš sistem, zato što je dve godine pre toga bila u kapitalnom remontu, odnosno rehabilitaciji, koja je bila veoma intenzivna – rekla je Đedović Handanović.
Vlada Srbije usvojila je 9. jula Zaključak o utvrđivanju osnove za zaključivanje Memoranduma o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom Đerdap 3, između Vlade Srbije i Vlade Rumunije, kako bi se omogućile procene mogućeg razvoja i izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 na teritoriji naše zemlje. Javni poziv za RHE Đerdap 3 raspisan je na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji između Srbije i SAD u oblasti energetike i bio je otvoren do 25. juna.
Plan je, kako je ranije najavljeno, da projektovani kapacitet bude do najviše 2.400 megavata, čime bi Đerdap 3 bio najveća baterija Evrope sa planiranim završetkom prve faze do 2036. godine.
Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Đerdap 3 funkcionisaće kao velika vodena baterija koja skladišti višak električne energije kada je potrošnja niska i proizvodi struju kada je potražnja najveća.
BONUS VIDEO: Mali: Dejan Šoškić je najveći uništitelj dinara u Srbiji
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
