Nekada su se bitke vodile oko nafte i čipova, a danas oko majica od 3 evra i kutlača za kuhinju: Kako su nove takse za Temu uticale na kupce u Srbiji

Nekada su se geopolitičke bitke vodile oko nafte i poluprovodnika, a danas oko pamučnih majica od tri evra i plastičnih kutlača za kuhinju. Te bitke pokrenuli su Kineski e-komerc giganti Temu i Shein i napravili nezapamćen tektonski poremećaj u svetskoj trgovini i naterali najmoćnije regulatorne sisteme na svetu da menjaju zakone preko noći.

To je uradila pored Amerike i Evropska unija koja je od 1. jula 2026. godine uvela fiksnu privremenu carinsku dažbinu od tri evra po paketu za svu robu male vrednosti odnosno do 150 evra.

Dok Brisel povlači radikalne poteze i podiže ekonomske i bezbednosne barikade na svojim granicama, u Srbiji je na sceni istorijski e-trgovinski bum jer nije član EU i nova taksa se ne primenjuje direktno na domaće kupce.

Pravilo de minimus

Podsećanja radi treba da se zna da su godinama kineske platforme koristile takozvano de minimis pravilo, zakonsku rupu koja je omogućavala da sve pošiljke vrednosti ispod 150 evra uđu u EU bez carine.

Rezultat je bio neodrživ, između 4,6 i 6 milijardi malih paketa godišnje preplavilo je evropske aerodrome, a carinici fizički nisu mogli da provere ni delić tog okeana robe. Upravo ovakva situacija uslovilo reakciju Brisela i uvođenja posebnih dažbina, pre svega zbog Temu i Shein, ali i bezbednosnih procedura zbog lošeg kvaliteta tih proizvoda.

Prema istraživanju Amazon Shopper Report za 2025. godinu, u EU svaki dan ulazi između 12 i 13 miliona paketa niske vrednosti iz trećih zemalja, od 4,6 do preko 5 milijardi godišnje, od čega 91 odsto iz Kine. Taj obim se od 2022. utrostručio i daleko premašuje kapacitete nadzornih organa.

Temu je u 2025. dostigao 115,7 miliona mesečnih korisnika, Shein 145,7 miliona, a u pet velikih evropskih tržišta, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji, svaki drugi onlajn kupac bar jednom je kupio nešto na jednoj od dve platforme.

Ovako veliki uvoz bio je povod ne samo za uvođenje carinskih nameta već i preispitivanje kvaliteta te robe. Po godišnjem izveštaju evropskog sistema za brzo uzbunjivanje Safety Gate, predstavljen 15 marta ove godine, videlo se da da opasnih proizvoda na evropskom tržištu nikada nije bilo više.Od 4.671 prijave, 2.006 se odnosilo na proizvode kineskog porekla, dakle 43 odsto ukupnog broja.

Sporni proizvodi preplavili tržište

U 2023. udeo kineskih proizvoda u ukupnom broju prijava je bio 37 odsto, a 2022. je činio tačno polovinu svih prijava. Ovakva statistika za kineske proizvode zabrinula je brojne institucije EU.

-Igračke kojima se deca mogu ugušiti, kozmetika koja izaziva osip, punjači koji se zapale i dalje ulaze u Evropu, često preko kineskih onlajn prodavnica, a da u praksi niko u lancu snabdevanja nije odgovoran, je nedopustivo – upozorio je Agustin Rejna, generalni direktor evropske potrošačke organizacije BEUC.

Zajednička istraga potrošačkih organizacija iz Belgije, Nemačke, Danske i Francuske testirala je 162 nasumično izabrana proizvoda sa platformi Temu i Shein, USB punjače, dečje igračke i nakit. Prema nalazima koje je objavila organizacija Euroconsumers, 69 odsto nije ispunjavalo evropske bezbednosne propise, a više od polovine predstavljalo je neposrednu opasnost od povreda ili trovanja.

U dečjim igračkama pronađeni su ftalati u koncentracijama do 240 puta iznad zakonski dozvoljenog praga, u jednokratnom posuđu povišeni nivoi fluora koji ukazuju na prisustvo zabranjenih jedinjenja, a u nakitu prekomerne količine teških metala. Poslovni model koji proizvod šalje direktno iz fabrike do kupca, bez skladištenja i bez posrednika koji bi ga proverio, upravo u tome ima računicu za nižu cenu.

Od decembra 2024.godine, na području EU, na snazi je i nova Uredba o opštoj bezbednosti proizvoda (GPSR), koja obaveze proširuje na celokupan lanac snabdevanja.

Proizvođači, uvoznici i distributeri moraju da vode registar opasnih proizvoda i da pri opozivu neposredno obaveste svakog pogođenog kupca. Ista obaveza sada važi i za onlajn prodavnice, pa se platforme poput Temua i Sheina više ne mogu pozivati na to da su samo posrednici.

Sve ovo ali i to da je Amerika još u maju 2025. godine je ukinula takozvano pravilo de minimis za Kinu, bescarinski uvoz paketa vrednosti do 800 dolara, a u avgustu ga proširila na sve zemlje sveta, uslovilo je da i EU od 1. jula ove godine reaguje, odnosno ukine bescarinski prag od 150 evra za pakete male vrednosti.

Temu i Shein pokušavaju da se prilagode ovim novotarijama, uključujući i finansijsskim penalima, koje je Temu platila u iznosu od 200 miliona evra. Ceh je plaćen zbog kršenja Zakona o digitalnim uslugama i žmurenja pred prodajom nebezbedne i nelegalne robe jer su analize pokazale da čak 60 posto testiranih proizvoda sa ovih platformi ne ispunjava bezbednosne standarde EU.

Međutim, kineski giganti su odmah uzvratili kontranapadom, masovno iznajmljuju skladišta unutar granica EU pa roba sa oznakom „EU skladište“ stiže do kupaca bez takse od 3 evra, ali uz uži asortiman i znatno više osnovne cene.

Kako to utiče na kupce u Srbiji

Kupci u Srbiji su zaštićeni od ovih briselskih novotarija jer nema evropskih taksi ali globalni potres, uključujući i cenu, na tržištu logistike stvara indirektne probleme i kod nas jer prema istraživanju Ipsosa, od oktobra 2024. do marta 2025. godine, 43 odsto građana naručivalo je proizvode sa platforme Temu.

Da je to tako, indirektno su za “Blic Biznis” potvrđuju iz Pošte Srbije.

-Izvesno je da će navedena odluka EU, kao i ostale odluke o tretmanu poštanskih pošiljaka sa komercijalnom robom i dodatnom tarifiranju ovakvih pošiljaka, imati negativan uticaj na obim komercijalnih pošiljaka, pogotovo onih sa artiklima niže vrednosti– navode iz Pošte Srbije.

Što se pak kontrole kvaliteta proizvoda tiče, oni kažu da to nije u njihovoj nadležnosti.

-Carinski nadzor obavlja carinska administracija, te je pitanje o opsegu kontrole sadržaja poštanskih pošiljaka, odnosno robe koja ulazi na carinsko područje Republike Srbije, u njihovoj nadležnosti-kažu za “Blic Biznis”“, iz Pošte Srbije.

Jasno je da je digitalni obračun Istoka i Zapada tek počeo, a Srbija se nalazi na liniji fronta , rastrzana između želje potrošača za jeftinom robom i realnih logističkih mogućnosti. Zemlje poput Srbije, koje za sada stoje po strani tog procesa, sve teže će moći sebi da priušte da ne reaguju restriktivnim propisima.