Haos u NBA i preko leta, a šta radi Denver? Ništa, hvala na pitanju…

E sad, ove sezone nema nekih ultra-kapitalnih zverki na tržištu, ali ne može se ni reći da nema zanimljivosti. Putem trejdova ili drugim načinima, videli smo i da neke velike zvezde menjaju adresu i da se formiraju potentni novi timovi za napad na narednu titulu. Ono što još nismo videli doduše je gde planira da karijeru nastavi najpoznatiji četrdesetogodišnjak u ligi, ali dobro, do toga ćemo već stići kako leto bude odmicalo.

Pred vama je sada pregled najznačajnijih poteza koje su timovi povukli u ovih osam dana jula otkako je to legalno moguće. Nema ovde mesta za pomenuti baš sve, pa je fokus usmeren samo na ono što je objektivno najatraktivnije. Ili barem ono što sam ja našao najatraktivnijim…kako bilo, idemo redom.

Hjuston Roketsi su po mnogima i prethodne sezone bili odličan kandidat za titulu kada su doveli Kevina Durenta. Vrhunski strelac tog kalibra trebalo je da mladim „raketama“ koje predvode Alperen Šengun, Ejmen Tompson, Džabari Smit mlađi i drugi legne kao „kec na deset“. Njegovo veteransko prisustvo i još uvek izdašna ruka bili su, kad se sve sabere, garant dužeg boravka u plej-ofu.

Sudbina je tu ipak rešila da umeša svoje prste. Krajem prošlog leta, jedini pouzdani bek u rotaciji Fredi VanVlit doživeo je težu povredu i bio primoran da odsustvuje celu sezonu. Bez VanVlita, trener Ime Udoka bio je nateran da kombinuje sa Tompsonom, vrhunskim defanzivcem i atletom ali ne i veštim na lopti, te mladim šuterom Ridom Šepardom kao iznuđenim rešenjima. To bi bili sasvim dovoljni hendikepi sami po sebi, ali je tokom sezone još i isplivao skandal sa Durentovim privatnim porukama u kojima vređa saigrače, te i povreda novozelandskog snagatora Stivena Adamsa. Nije, stoga, ni čudno što je plej-of boravak za šampione iz ’94 i ’95 bio kratkog daha.

Iako je leto u jugoistočnom Teksasu mogli biti burno, jer se i te kako tračarilo o „razbijanju“ ekipe i slanju Šenguna u neke druge krajeve, uprava kluba rešila je da ostane tu gde jeste i samo pojača postojeće osovine. VanVlit se oporavio i „uzeo“ svoju opciju od 25 miliona dolara, a kao slobodni agenti stigla su još dva proverena beka – Markus Smart i naš Bogdan Bogdanović. Po jedan za svaku stranu terena, takoreći.

Smart, bivši defanzivni igrač godine, je nakon odlaska iz Bostona promenio nekoliko klubova radeći nepopularne „prljave poslove“ na bekovskim pozicijama. Pre Roketsa nastupao je za Lejkerse gde je ostavio solidan utisak, što ga opet nije sprečilo da ostane prekobrojan u novom tumbanju kadra u gradu anđela. Njegov će posao biti da donese stabilnost i defanzivu sa klupe.

Bogdanović, sa druge strane, izlazi iz verovatno najtežeg perioda svoje NBA karijere. Srpski reprezentativac je minule sezone dosta dugo balansirao između povrede zadnje lože i nemilosti trenera Tajrona Lua, koji mu je sporadično ukazivao poverenje. Rezultat toga je statistički najslabiji takmičarski ciklus za Bogdana, koji je bezmalo u svakoj koloni ubeležio negativne rekorde – utakmice (23), minuti (19.7), procenti iz igre (38.8%), za tri (34.7%), poeni (7.4)…ukratko, epizoda za zaborav.

Kapiten Srbije će u Hjustonu imati priliku da okrene novi list u velikom stilu. Nakon potpisanog ugovora za veteranski minimum (oko 3.5 miliona dolara bruto), Bogdanović će verovatno ostvariti ulogu šutera i sekundarnog kreatora sa klupe. Roketsima je itekako falio neko ko može da izmisli poene i za sebe i za druge kad zaškripi u napadu, i uprava kluba videla je rešenje u bivšem igraču Partizana i Fenerbahčea.

Sa oporavljenim Vanvlitom (koji se inače lako da trejdovati za nešto drugo ako situacija tako naloži), te Smartom i Bogdanovićem, bekovska rotacija Roketsa je mnogo ozbiljniji izazov za protivnike. Dosta će naravno zavisiti od Durenta koji jeste zašao u godine, te od njegove hemije sa ostalima i zalaganja Alperena Šenguna, ali na papiru – ovaj tim bi morao bolje na proleće 2027.

Da su dani za Kavaja Lenarda u Los Anđelesu odbrojani znalo se odavno. Odlični swingman stigao je nakon osvajanje titule u Torontu u Los Anđeles kao veliko pojačanje na leto 2019., samo malo toga smo mi u praksi zapravo i stigli da vidimo od njega. Za sedam sezona u Klipersima odigrao je tek 331 utakmicu – kad je bio zdrav, to je izgledalo kako treba, ali često ili nije bio zdrav (celu sezonu 2021-22 je propustio zbog povrede), ili mu je uprava kluba izlazila u susret sa odmaranjem (danas popularni „load management“).

Opet, nije Lenardu presudilo to što nije uvek bio stopostotno spreman, već je tikva pukla nakon obelodanjivanja skandala da su ga Klipersi plaćali „ispod stola“ (tj. na neku fiktivnu firmu) kako bi izbegli poreske penale. Cela protekla sezona odigrana je u senci tog slučaja, pa je shodno tome bilo i logično da će se dve strane rastati dok ne nastane ozbiljniji problem.

Nije se dugo čekalo da neko iz lige reaguje, i najpovoljniju ponudu poslao je upravo Lenardov bivši klub. Paket iz Toronta, koji sadrži Brendona Ingrama, Grejdija Dika, te nešto pikova bio je dovoljno privlačan za Kliperse koji ionako gledaju da uđu u fazu obnove – sa druge strane, Reptorsi su dobili svog superstara koji im je falio da ozbiljnije napadnu istočni tron.

Sa Lenardom, Toronto dobija ozbiljnog igrača koji deluje „u oba smera“ što bi rekli Amerikanci. Njegova defanziva savršeno će se uklopiti u već ionako odlično skockanu timsku odbranu, a u napadu će doneti dodatnu dimenziju. Reptorsi su inače napadački bili veoma skromni u prethodnoj sezoni, i zavisili su mahom od učinka već spomenutog Ingrama i Skotija Barnsa, koji po vokaciji i nije neki napadač. Kavaj će im otvoriti nove horizonte – naravno, sve ovo važi ako ga bude služilo zdravlje.

A kad smo već kod kanadske ekipe, da spomenemo i da je naš Darko Rajaković, šef stručnog štaba „dinosaurusa“, dobio produženja ugovora na još tri sezone. Čačanin je uspeo u svojim namerama da transformiše Toronto iz lutrijske ekipe u stabilnog kandidata za nešto više, i skupo je prodao svoju kožu Klivlendu u prvom krugu doigravanja na proleće. Sada su očekivanja veća, ali je i sastav kvalitetniji.

Jedna od najčudnijih vesti prelaznog roka bila je da Džejlen Braun napušta Seltikse.

Ne, ne zbog toga što ih je napustio. Da će do razlaya doći se manje-više znalo nakon što je mučeni Braun bio stavljen u izlog na proleće i bio „mamac“ za Janisa Adetokumba. Kada je Janis završio u Majamiju, Seltiksi su ostali sa nezadovoljnim Džejlenom i nekakvo se rešenje samo nametalo. Bilo je samo pitanje vremena, svi su znali da je trejd neminovan.

Opet, niko nije očekivao da će Džejlen Braun biti trejdovan…

U redove divizijskog rivala (Filadelfija 76ers) koji ih je izbacio u prethodnom plej-ofu

Za Pola Džordža i par pikova prve runde

U ovoj NBA ekonomiji, gde i igrači poput Dezmonda Bejna mogu da „povuku“ četiri pika prve runde, šokantno je bilo videti da Boston šalje čoveka koji je prošle sezone dobio MVP glasove za oronulog Džordža i tek dva buduća draft izbora.

Kako smo došli do ovoga? Insajderi pričaju da je Braun nuđen svima redom i da niko nije bio zainteresovan, te da je ovo što su Siksersi dali bila zapravo najbolja ponuda. Braun je bio „previše orjentisan na poene“, „previše posvećen individualnom učinku“, „ne dovoljno kompatibilan sa Džejsonom Tejtumom“, „analitički neproduktivan igrač“…svakakve smo priče mi ovde čuli za čoveka koji je Seltikse bez Tejtuma svojeručno izgurao u vrh istoka kad se očekivala sezona pauze i, kao što već napisah, bio u MVP diskusiji. Ne previše ozbiljnoj, ali je bio.

Šta je Boston dobio zauzvrat? Na konferenciji za medije koju je upriličio šef sportskog sektora Bred Stivens, čelnici Seltiksa su pravdali odluku ekonomskim prilikama – veća finansijska fleksibilnost, bolja budućnost, i tako dalje i tako bliže. Tu je, naravno, i Pol Džordž – nekada veliko ime, a danas čovek koji dolazi nakon 78 odigranih mečeva za Sikserse u dve sezone, donosi zdravstveni karton pun beleški i pečata i ugovornu obavezu od više od sto miliona na dve sezone (što ne znam koliko je zapravo finansijski fleksibilno na kraći rok ali zna Stivens bolje od mene). Notiramo doduše da je druga sezona pokrivena igračkom opcijom, ali teško je verovati da će tridesetsedmogodišnji veteran odbiti 50+ miliona tek tako. Možda ga privole na neku višegodišnju rekonstrukciju? Videćemo.

A šta Siksersi dobijaju? Ihaj, dobijaju proverenu mašinu za poene koja će rasteretiti vihorne mlade bekove Tajriza Maksija i Vi Džeja Edžkomba, te dodatno razvući teren za delovanje Džoela Embida pod košem. Ekipa koja deluje jako, jako, jako intrigantno na papiru i biće zanimljivo gledati ih.

Kad smo kod Bostona, da dodamo da su ubeležili i dva pametna potpisa – Mič Robinson stiže iz redova šampiona kao provereni rotacijski centar, a veteran Majk Konli će svojim iskustvom „podebljati“ bekovsku liniju kojoj treba sličan profil.

Dve ekipe su na radikalan način rešile da promene svoje kadrove, i to su Memfis i Šarlot. I jedni i drugi su donedavno imali mlade „kečeve“ kojima se crtala svetla budućnosti – i sad će obojica karijere nastaviti van gradova koji su ih uveli u ligu.

Odlazak Dža Morenta nije veliko iznenađenje. Eksplozivni plejmejker koji je do NBA došao preko univerziteta Marej Stejt odavno je dojadio prilično strpljivim Grizlisima, koji su istrpeli milion i jedan njegov hir. Kada je Morent bio raspoložen za košarku to je sve izgledalo prilično lepo, ali su njegove poslednje godine u Tenesiju obeležili sukobi sa zakonom, ligom, a sada i finskim trenerom Tuomasom Isalom.

Opet, Morantov odlazak u Portland je svojevrsno iznenađenje. Blejzersima nije nužno trebao igrač na toj poziciji, uzevši u obzir da već imaju Skuta Hendersona, Džrua Holideja i oporavljenog Dejma Lilarda, te u krajnjoj liniji i Denija Avdiju koji puno vremena na parketu provodi sa loptom u rukama. Još manje im je trebao lik koji je u poslednje vreme više poznat iz tabloida nego po košarci – kao da im skandal vezan za bivšeg trener Čonsija Bilapsa, koji je optužen da je učestvovao u raznoraznim prevarama, nije dovoljno muka doneo.

Pa eto, nešto je tu zaintrigiralo Portland da se upusti u ovu avanturu i pruži drugu priliku čoveku koga su navodno odbili skoro svi timovi u ligi – čak je i Sakramento rekao da nije zainteresovan, a ako vas Kingsi ne žele, to je ozbiljna mrlja na CV-u. Cena koju su dali nije preogromna – Džerami Grent i rezervno krilo Kris Marej, dakle, ne i neki budući izbori. Šta je zapravo vizija u Oregonu to se ne zna, osim činjenice da sad mogu da naprave neki lep „paket“ ako im se na tržištu nešto svidi. Za Memfis vam je već sve jasno, oni su samo gledali da skinu bedu sebi sa vrata.

Šarlot je dugo vremena svoju budućnost vezivao uz Lamela Bola, ekscentričnog mladog pleja sa odličnim pregledom igre i lucidnim organizatorskim idejama. Međutim, i u Severnoj Karolini duvaju neki novi vetrovi, pa je tako popularni Melo trejdovan u Minesotu za Neza Rida i budući draft kapital.

Na prvi pogled ovo nema previše smisla, jer se radi o mladoj zvezdi u usponu. Na drugi, recimo da je i Bol kao i Morent dosadio upravi matičnog kluba, i da su Hornetsi bili spremni da nastave život bez drame koju on donosi. Bol je u Šarlotu imao veliku potrošnju (17.3 šuta po utakmici, od čega 10.3 trojke) i prilično slabe procente (40.7% iz polja, 36.8% za tri), a bilo je i velikih znakova pitanja glede njegovog zdravlja i fizičke spreme. U šestogodišnjoj NBA karijeri ostvario je tek nešto više od pedeset odigranih utakmica po sezoni, nedovoljno za projektovanog franšiznog igrača.

Kako će se Lamelo Bol uklopiti sa Entonijem Edvardsom, koji je em sam veliki potrošač, em osvedočeni mrzitelj neangažovanog personala, to je odlično pitanje. Bol će morati da debelo racionalizuje svoj pristup igri kako bi se omileo „Entu“, koji sigurno neće imati previše tolerancije da gleda kako Bol lansira teške trojke iz driblinga i slične kerefeke. U teoriji ovo može biti dosta efikasno i atraktivno, u praksi, pa…hajde da sačekamo i da vidimo.

Hornetsi su, inače, u sklopu ovog raščišćavanja poterali i Majlsa Bridžisa u Finiks. Mišljenje autora je da je jedini dres koji Bridžisu pristaje onaj sa prugama koji dele po ustanovama vaspitnog tipa za odrasle, ali eto, makar mu se Šarlot zahvalio.

Ne postoji NBA leto u kojem Lejkersi ne vode jednu od glavnih reči, pa tako ni ove godine ne viđamo izuzetak. Još jedan vreo jul u El Eju, kao da im ona standardna klimatska žega nije dovoljna…

Za početak, dugoročnu obavezu potpisao je Ostin Rivs. „Seljački Kobi“ je u ligu ušao pre pet godina kasno i na mala vrata, kao nedraftovani slobodnjak od 23 leta, i pokazao i dokazao da može da bude ključan deo NBA rotacija. Lejkersi su ga nagradili sa četvorogodišnjim „maksimalcem“ (185 miliona dolara) i tako ispisali stranice istorije, budući da se radi o najizdašnijem ugovoru ikada za nedraftovanog igrača. Trener Džej Džej Redik smatra da je Rivs idealan parnjak za Luku Dončića – napadački, njih dvojica su zaista pesma, samo odbrana…

A, pa za odbranu je doveden Voker Kesler iz Jute. Dugo su Lejkersi kružili oko Keslera, i na kraju i uspeli da ga dovedu putem „sign-and-trade“ manevra – njegov ugovor iznosi 130 miliona dolara na četiri godine, i koštao je zlatno-ljubičaste dva nezaštićena buduća pika prve runde. Kesler će zatvoriti reket i „krpiti“ Luku i Ostina, stojati kao bedem pred ostalim dugajlijama zapada, te hvatati lobove i igrati iz rola u napadu. Cena je možda bila visoka, ali je ovo trejd koji je itekako morao da se desi.

Ostalo? Sandro Mamukelašvili je imao sjajnu sezonu u Torontu kao šesti čovek i sada se naplatio u Kaliforniji. Došli su i Kventin Grajms i Kolin Sekston koji dodaju još napadačke fleksibilnosti. Rui Haćimura je pušten da ode u komšijske Kliperse.

Hm, rekao bih da sam nekoga zaboravio u ovom pregledu. A, da…

Najveća priča ovog prelaznog roka još traje, a to je : kojem će se Lebron prikloniti carstvu?

Da je priča u Los Anđelesu gotova, to znamo. I jedni i drugi su se oprostili na društvenim mrežama uz hvalospeve i zahvalnice. A šta sledi? Džejms je stavio do znanja da ga do odluke neće dovesti finansijski, već isključivo sportski motivi – u prevodu, verovatno će igrati za neki veteranski minimalac ili skromnu nadoknadu. Samo gde?

Golden Stejt? Voriorsi su se dogovorili sa Drejmondom Grinom da postane slobodan agent, pa da se nekako u taj kadar umuljaju i Lebron i Entoni Dejvis. Samo, Vašington za sada ne pušta Dejvisa (niti Voriorsi imaju realno šta da im ponude), a bez njega nema ni Lebrona. Zamislite, doduše, Brona, Dreja, Stefa i Dejvisa? Kakav moćan skup NBA penzionera, sigurno bi nekoga uneredili iz potaje.

Klivlend? Uh, ovo bi bio emotivni pik, ali niti on treba njima niti oni njemu. Verovatno bi se samo nervirao gledajući Džejmsa Hardena kako zeva u odbrani. Nije isključeno da će se desiti, ali male su šanse da do toga fakat i dođe.

Majami? Još jedan bivši tim, samo ovoga puta kralj Džejms bi im baš lepo legao, uzevši u obzir da Hitu trebaju tela da popuni rotaciju. Lebron nije baš bilo ko, odbrana bi sa njime bila još jača, a ni napad ne bi patio. Što da ne?

Ili možda Denver? Ha, koliko bi bilo zabavno videti Nikolu Jokića u paru sa najboljim igračem ove generacije i jednim od najvećih u istoriji sporta. Nagetsi su nominalno zainteresovani. Lebron takođe. Nije možda najočigledniji izbor za kraj jedne velike karijere, ali daleko da je baš skroz atipičan. Nisam ni siguran previše jel’ Lebron baš to što Nagetsima treba da se vinu opet do finala…ali priznajte, bilo bi zabavno gledati.

Vremena za Lebronov izbor ima napretek. Njegova karijera je već ispisana, njegovo mesto u panteonu najvećih odavno utefterisano. Šta god on ovde izabere, biće to samo simpatičan kuriozitet za kraj. Hoće li otići u zaliv i formirati veteranski supertim, vratiti se tamo gde je nekada žario i palio, ili možda nešto treće…i sa četrdeset i jednom godinom, momak iz Ohaja i dalje ima tu moć da angažuje sve ljubitelje košarke na svetu svojom potencijalnom odlukom. A to je, samo po sebi, mnogo veća stvar od puke formalnosti novog kluba u njegovoj karijeri. Nedostajaće kada jednom okači patike na klin, voleli ga vi ili ne.