NASTAVAK vojne podrške Ukrajini, vojni ugovori od 50 milijardi dolara, posvećenost Članu pet o kolektivnoj odbrani, ključne su tačke završne deklaracije samita NATO u Ankari.
Foto AP
U šest paragrafa konstatuje se da Rusija predstavlja dugoročnu pretnju evroatlantskoj bezbednosti i stabilnosti, dok se članice NATO obavezuju da će u 2026. izdvojiti 70 milijardi evra za pomoć Ukrajini, za vojnu opremu i obuku.
Naglašava se i da su evropski saveznici i Kanada povećali ulaganja u osnovne odbrambene potrebe za više od 139 milijardi dolara u 2025. Sada su objavili više od 50 milijardi dolara novih nabavki, uz obavezu na proširenje kolektivnih proizvodnih kapaciteta i saradnju sa industrijom za ubrzanje inovacija.
Generalni sekretar Alijanse Mark Rute je na konferenciji za medije poručio da su se članice složile da investiraju oko 30 milijardi dolara u skladištenje goriva i distributivne cevovode, uključujući i istočno krilo NATO, “kako bi osigurali da njihove snage imaju zalihe energije koje su im potrebne za rat”.
Tramp je međutim, ponovio nezadovoljstvo NATO, otvoreno kritikujući Italiju i Španiju, koju je nazvao “izgubljenim slučajem i lošim partnerom”, te još jednom istakao da smatra da Grenland treba da bude pod američkom, a ne danskom, autonomijom.
Ruteova poruka Putinu
ŠEF NATO Mark Rute je poručio da Alijansa nema nameru da pokreće sukobe, ali da će braniti svoje članice ukoliko budu ugrožene.
– Ne igrajte se sa nama. Nikada nećemo napasti bilo koga. Mi ćemo samo braniti naš način života, našu demokratiju i našu teritoriju – naveo je Rute.
– Nisam zadovoljan NATO zbog onoga što su uradili sa Grenladnom i jer nisu hteli da nam pomognu u borbi protiv države koja je glavni pokrovitelj terorizma. To je Iran. Grenland je za nas veliki problem. Potreban nam je radi zaštite sveta, a ne samo SAD i veoma je važan – rekao je Tramp, izazvavši burne reakacije danskih zvaničnika.
Ipak, šef Bele kuće je na sastanku iza zatvorenih vrata poručio da namerava da SAD ostanu članica NATO. Navodno je istakao i da su SAD spremne da nastave prodaju oružja saveznicima, kao i da bi Evropa i Ukrajina mogle da dobiju licence za proizvodnju američkih raketa “patriot”.
Lideri više članica NATO su, takođe, poručili da Evropa mora dodatno da poveća izdvajanja za odbranu i da očuva jedinstvo Alijanse, uz naglasak da teritorijalni integritet svih država članica ne sme da bude doveden u pitanje.
Danska premijerka Mete Frederiksen naglasila je da će ta zemlja braniti svaki pedalj svoje teritorije i naglasila da Grenland “nije na prodaju”.
Foto: Ilustracija “Novosti”
Dvojica “teških likova”
TRAMP se na marginama samita NATO u Ankari sastao sa ukrajinskim kolegom Vladimirom Zelenskim, ocenivši da će Rusija i Ukrajina postići dogovor o okončanju rata. Takođe, najavio je i razgovor sa Putinom.
– Taj dogovor se već dugo razrađuje – rekao je Tramp, a Zelenskom poručio da je “veoma efikasan” i da “obavlja neverovatan posao”. Izrazio je nadu da će uskoro doći do susreta ukrajinskog i ruskog predsednika. – Putin će se sastati sa Zelenskim i nečega će biti. Nečeg pozitivnog, nadam se da će se to uskoro desiti – rekao je Tramp, uz ocenu da su obojica “teški likovi”, ali da žele da okončaju rat.
