Skrivena čestica u krvi opasnija od “lošeg” holesterola: Svaka peta osoba u riziku – a da to ne zna

Naučnici su otkrili specifičan nivo “skrivene” čestice holesterola koja, nezavisno od svih drugih faktora, služi kao precizan prediktor prerane smrti i teških vaskularnih oboljenja.

Dok se decenijama fokus medicine stavlja na LDL ili “loš” holesterol, najnovija studija otkriva da jedna malo poznata čestica povezana sa holesterolom igra presudnu ulogu u kardiovaskularnom riziku.

Ova “skrivena” čestica, poznata kao lipoprotein (a), ili Lp(a), može da signalizira opasnost čak i kada standardni lipidni profil izgleda zadovoljavajuće, što otvara novi trag za prevenciju i buduće tretmane.

Jedan od pet u riziku: Lp(a) predviđa kardiovaskularni rizik

Otprilike jedna od pet osoba ima povišen lipoprotein(a), iako većina to ne zna jer retko izaziva simptome. Iako je njegova veza sa srčanim oboljenjima dobro poznata naučnicima, njegova sposobnost da predvidi rizik kod ljudi sa i bez postojećih zdravstvenih stanja, do sada je bila nejasna.

Najnovija opsežna analiza podataka, koja je obuhvatila više od 20.000 pacijenata, pokazuje da je povišen Lp(a) povezan sa kontinuiranim rizikom, čak i kod pacijenata koji već primaju propisanu terapiju.

Novi podaci predstavljeni su kao revolucionarno otkriće na naučnim sesijama Društva za kardiovaskularnu angiografiju i intervencije (SCAI 2026) i samitu Kanadskog udruženja interventne kardiologije (CAIC-ACCI), koji je održan krajem aprila u Montrealu.

Šta je zapravo lipoprotein (a) – Lp(a)

LDL i Lp(a) su parametri u krvi koji nedvosmisleno ukazuju na zdravlje srca, ali se značajno razlikuju po načinu na koji oštećuju organizam:

• LDL: opštepoznat kao “loš” holesterol, nosi holesterol koji se akumulira kao plak unutar zidova krvnih sudova. 
• Lp(a): po svojoj strukturi veoma podseća na LDL holesterol, ali poseduje jednu ključnu razliku koja je čini opasnijom.

Naime, Lp(a) sadrži dodatni protein, nazvan apolipoprotein(a), koji je “zalepljen” za LDL česticu. Ovaj dodatni protein povećava štetne efekte na srce i krvne sudove na dva načina:

• Ubrzava aterosklerozu: Lakše se taloži na zidovima arterija, stvarajući naslage (plakove).
• Podstiče zgrušavanje krvi: Njegova struktura otežava prirodno rastvaranje ugrušaka, što direktno vodi ka začepljenju krvnih sudova.

Najveći problem sa Lp(a) je taj što su njegovi nivoi u krvi 90 odsto određeni genetikom. To znači da ishrana i fizička aktivnost, koji pomažu u lečenju LDL holesterola, ovde imaju minimalan uticaj.

Pritom, većina ljudi ne zna da ima povišen Lp(a), jer standardni biohemijski nalazi ne uključuju ovu analizu. Takođe, za razliku od LDL-a, trenutno ne postoje široko odobreni tretmani za snižavanje Lp(a).

Detalji najnovijeg istraživanja

Istraživači su ispitali uzorke plazme sačuvane od 20.070 učesnika starosti 40 i više godina. Analiza je obuhvatila učesnike iz tri velike studije američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), a uzorci su testirani u specijalizovanoj laboratoriji korišćenjem standardizovanog testa.

Učesnici su kategorisani prema nivoima Lp(a) u četiri grupe:

• Manje od 75 nanomola po litru (nmol/L),
• 75 do 125 nmol/L,
• 125 do 175 nmol/L,
• 175 nmol/L ili više.

Alarmantni rezultati: Moždani udar i smrtni ishod

Tokom praćenja koje je trajalo prosečno četiri godine, zabeležen je 1.461 značajan kardiovaskularni događaj, uključujući srčani udar, moždani udar i smrtne ishode. Rezultati su pokazali da visok nivo ove čestice nosi specifične pretnje.

Osobe sa nivoima Lp(a) od 175 nmol/L ili višim, imaju:

• 64 odsto veći rizik od moždanog udara,
• 49 odsto već rizik od kardiovaskularne smrti,
• 31 odsto veći rizik od svih velikih kardiovaskularnih događaja.

Interesantno je da ovaj nivo Lp(a) nije bio direktno povezan sa većim rizikom od samog srčanog udara, ali je njegova uloga u izazivanju moždanog udara bila dominantna. Takođe, rizik je bio znatno izraženiji kod ljudi koji su već imali istoriju srčanih oboljenja (30 odsto veći rizik), u poređenju sa 18 odsto većim rizikom kod onih bez postojećih srčanih oboljenja.

Kliničke implikacije: Test koji spasava život

Stručnjaci ističu da ovi nalazi menjaju način na koji kardiolozi procenjuju pacijente.

– Po prvi put možemo da kvantifikuje specifičan nivo Lp(a) koji pacijente izlaže značajno većem riziku od velikih kardiovaskularnih događaja, posebno moždanog udara i smrti – izjavio je dr Subaš Banerdži, glavni autor studije i interventni kardiolog u Bolnici za srce u Dalasu.

Podsetimo, nove smernice za holesterol, koje su objavljene 13. marta u časopisu “JACC“, preporučuju da svi odrasli barem jednom provere nivo Lp(a).

– Bez obzira na godine, pacijenti mogu da urade jednostavan, jeftin test krvi kako bi utvrdili da li imaju ovo genetsko oboljenje. Ako se otkriju povišeni nivoi Lp(a), trebalo bi da tesno sarađuju sa svojim lekarom kako bi agresivno smanjili LDL holesterol i što je više moguće upravljali drugim kardiovaskularnim faktorima rizika. Ovo znanje je posebno vredno jer su nove ciljane opcije lečenja na pomolu – poručuje dr Banerdži.

Budući rad istraživača fokusiraće se na specifične grupe pacijenata, uključujući one sa hroničnom bolešću bubrega i perifernom arterijskom bolešću, kako bi se dodatno preciziralo koje osobe su u najvećoj opasnosti, prenosi “SciTechDaily“.

Test ApoB i Lp(a) za precizan rizik od kardiovaskularnih bolesti

Savremena nauka sve češće ukazuje da merenje holesterola u krvi često nije dovoljno precizno za procenu rizika od srčanih bolesti. Velika studija sprovedena na više od 200.000 ljudi, koju su vodili istraživači sa Chalmers University of Technology i Harvard University, pokazuje da broj čestica koje nose holesterol je važniji od same količine holesterola.

Odnosno, apolipoprotein B (apoB) i Lp(a) daju dublju i realniju sliku kardiovaskularnog rizika.

– Drugim rečima – nije presudno koliko holesterola imate, već koliko “nosača” tog holesterola cirkuliše vašim krvnim sudovima – objasnio je nedavno za “Blic zdravlje”, profesor dr Dušan Vešović, specijalista medicine.

Istraživanja su pokazala da je apoB najbolji pojedinačni marker kardiovaskularnog rizika, jer direktno pokazuje ukupan broj štetnih čestica. Stručnjaci čak predviđaju da bi apoB u budućnosti mogao da zameni klasični holesterol kao standardni marker rizika.

– Dve osobe mogu imati isti “loš” holesterol ali različit broj apoB čestica – i samim tim različit rizik od infarkta – istakao je profesor Dušan Vešović.