Uvodi se nova naknada: Od 1. jula usluga koja je bila besplatna, koštaće tri evra

Evropska unija uvodi privremenu carinu na sve pošiljke vrednosti do 150 evra koje stižu iz trećih zemalja, ukidajući dosadašnje oslobođenje od carina. Mera stupa na snagu 1. jula 2026. godine i direktno će uticati na cene proizvoda sa popularnih onlajn platformi.

Era jeftine kupovine preko interneta kakvu poznajemo uskoro će biti stvar prošlosti. Od 1. jula 2026. godine svi građani Hrvatske, kao i ostatka Evropske unije, počeće da plaćaju novu carinu od tri evra na male pakete vrednosti ne veće od 150 evra koji stižu iz takozvanih trećih zemalja. Odluka Saveta EU ukida prethodno pravilo koje je oslobađalo takve pošiljke od carina, a cilj je da se stane na kraj nelojalnoj konkurenciji i uvede red na tržište koje je eksplodiralo poslednjih godina.

Promena će najviše pogoditi kupce koji naručuju jeftine proizvode sa platformi poput Šeina ili Temua, gde cena od tri evra može predstavljati značajan procenat vrednosti same porudžbine. Ova nova naknada nije privremeni trend, već prvi korak ka sveobuhvatnoj carinskoj reformi koja se očekuje 2028. godine, a koja će potpuno promeniti način na koji uvozimo robu.

Razlog za ovaj potez leži u neverovatnom povećanju broja malih paketa koji svakodnevno ulaze u Evropsku uniju, što preopterećuje carinske službe i stvara neravnopravnu situaciju za domaće trgovce. Prema podacima Evropske komisije, samo u 2024. godini u EU je stiglo više od 4,6 milijardi paketa male vrednosti, što je u proseku oko 12 miliona paketa dnevno. Prethodni sistem je omogućavao prodavcima van EU da iskoriste rupu u zakonu i ponude proizvode bez carine, dok su evropski trgovci bili obavezni da poštuju stroža pravila, plaćaju carine i pridržavaju se bezbednosnih standarda.

Nova carina od tri evra je zamišljena kao privremeno rešenje koje će zatvoriti ovaj kanal bez carine i poslati jasnu poruku da uvoz malih paketa nosi određeni trošak, dok se ne uspostavi novi, napredniji carinski sistem.

Praktična primena nove carine biće jednostavna, ali će zahtevati pažnju kupaca. Za svaku kategoriju proizvoda unutar paketa naplaćivaće se naknada od tri evra, a kategorija se definiše prema šestocifrenoj carinskoj tarifi proizvoda. To znači da ako paket sadrži nekoliko različitih vrsta robe, carina će se obračunavati za svaku od njih.

Na primer, ako naručite paket koji sadrži jednu pamučnu majicu i dve svilene majice, smatraće se da pošiljka sadrži dve različite kategorije proizvoda zbog različitih tarifnih kodova. U ovom slučaju, ukupna carina će biti šest evra, odnosno tri evra za svaku vrstu artikla. Cilj ovog pojednostavljenog modela je da se smanji složenost za carinske sisteme koji se već bore sa ekstremnim obimom pošiljki i da pravila budu jasna za potrošače.

Važno je naglasiti da se ova nova carina razlikuje od PDV-a. Porez na dodatu vrednost na sve komercijalne pošiljke iz trećih zemalja, bez obzira na njihovu vrednost, obračunava se od 1. jula 2021. godine. Nova carina od tri evra je dodatni namet pored postojećeg PDV-a. Prema najavama, naplata će se najverovatnije vršiti putem postojećeg IOSS (Import One-Stop Shop) sistema, što znači da će prodavci naplaćivati carinu direktno od kupca prilikom plaćanja na svojim veb stranicama, zajedno sa cenom proizvoda i PDV-om. Ovo bi administrativni posao prebacilo na prodavce i platforme, a rasteretilo bi carinike na granicama. Takođe, ovu meru ne treba mešati sa mogućom „naknadom za rukovanje“ koja se još uvek razmatra na nivou EU, a koja bi trebalo da pokrije operativne troškove carinskih administracija.

Šta ovo znači za kupce i prodavce?

Za kupce, ova promena znači više cene i manje „besplatnog“ uvoza veoma jeftine robe. Carina od tri evra na proizvod koji košta pet ili deset evra predstavlja značajno povećanje cene, što model slanja pojedinačnih, jeftinih paketa čini mnogo manje atraktivnim.

Strani prodavci će verovatno podstaći kupce da naručuju veće porudžbine kako bi rasporedili troškove carina ili da počnu da koriste skladišta unutar EU kako bi njihova roba već imala status „unijske robe“. Cilj mere nije obeshrabrivanje kupovine preko interneta, već zaustavljanje prakse koja je podstakla potcenjivanje robe, stvorila nelojalnu konkurenciju i otežala proveru bezbednosti proizvoda, od igračaka do elektronike. Evropska mala preduzeća bi trebalo da imaju koristi jer se smanjuje pritisak konkurenata koji su do sada uživali carinske privilegije.

Širi kontekst i budućnost carinske politike

Evropska unija nije sama u ovom potezu. Sjedinjene Države su 2025. godine ukinule svoj prag od 800 dolara za bescarinski uvoz malih pošiljki, suočavajući se sa sličnim problemima izgubljenih prihoda i bezbednosnih rizika. Taksa od 3 evra je samo privremeni most ka potpunoj reformi Carinske unije planiranoj za 2028. godinu.

Dugoročni model predviđa potpuno ukidanje praga od 150 evra za bescarinski uvoz i primenu standardnih carinskih stopa na sve pošiljke, uz pomoć novog Centra za carinske podatke EU. Regulisanjem ovog segmenta tržišta, EU takođe želi da podstakne odgovornije prakse, s obzirom na to da pojedinačne pošiljke paketa često uključuju prekomerno pakovanje i isporuku što ostavlja veliki ugljenični otisak. Era blago regulisanih malih parcela očigledno se bliži kraju, a nova faza donosi strože kontrole i pravedniju konkurenciju.