Banke pooštravaju uslove dok se Hrvati sve više zadužuju: Podižu kredite i za običan život, desetine hiljada građana kasne sa ratama

Sve veći broj građana Hrvatske živi od rate do rate. Gotovo svaki četvrti punoletni stanovnik otplaćuje najmanje jedan potrošački kredit, dok se ukupan dug domaćinstava približio iznosu od 29 milijardi evra.

Građani se sve češće zadužuju ne samo za kupovinu stanova i automobila, već i za letovanja, renoviranje, kućne uređaje, pa čak i svakodnevne troškove. Hrvatska narodna banka zbog toga pooštrava pravila kreditiranja i upozorava na rast rizika u finansijskom sistemu.

Građani vraćaju stare kredite, ali uzimaju nove

Podaci pokazuju da se građani Hrvatske zadužuju brže nego što vraćaju postojeće dugove. Na svakih 100 evra gotovinskih kredita koje tokom godine otplate, građani u proseku ponovo uzmu oko 28 evra, dok vrate oko 18 evra starog duga.

Gotovinske kredite mesečno dobija između 20.000 i 25.000 građana, odnosno čak 240.000 do 300.000 novih potrošačkih kredita godišnje. Prosečan dug po gotovinskom kreditu iznosi oko 9.000 evra, dok ukupna vrednost kredita za tekuću potrošnju premašuje 11 milijardi evra.

Zbog sve većeg zaduživanja rastu i problemi sa otplatom. Oko 4,7 odsto korisnika potrošačkih kredita kasni sa plaćanjem duže od tri meseca, a takvi krediti vode se kao nenaplativi.

Oko 194.000 građana u blokadi

Kompanije koje otkupljuju dugove trenutno vode postupke protiv oko 82.000 građana, za čije dugove glavnica iznosi oko 400 miliona evra. Država ima još oko 84.000 građana kojima se dug prinudno naplaćuje, sa ukupnim dugom većim od milijardu evra.

Prema podacima hrvatske Finansijske agencije, ukupan broj blokiranih građana ipak je u padu i trenutno ih ima oko 194.000, što je najmanje u poslednjih 11 godina. Građani trenutno kasne sa otplatom gotovinskih kredita u ukupnom iznosu većem od 520 miliona evra.

Posebno zabrinjava podatak da je oko 73.000 građana pod ovrhom zbog dugova manjih od 1.327 evra, dok se oko 150.000 blokiranih nalazi u dugotrajnim blokadama.

Hrvatska narodna banka pooštrava pravila

Većina problematičnih kredita odnosi se na gotovinske zajmove, dok se stambeni krediti uglavnom urednije otplaćuju jer su obezbeđeni hipotekom ili drugim garancijama.

Kako bi sprečila prekomerno zaduživanje stanovništva, Hrvatska narodna banka ograničila je odnos mesečne rate i prihoda. Kod nestambenih kredita ukupna mesečna rata ne sme da prelazi 40 odsto primanja, dok je kod stambenih kredita granica 45 odsto.

Ukupni krediti hrvatskih domaćinstava krajem maja dostigli su 28,7 milijardi evra. Analitičari upozoravaju da krediti rastu dvocifrenim stopama još od početka 2024. godine, dok zvanični podaci o lošim kreditima ne pokazuju uvek punu sliku, jer banke deo nenaplativih potraživanja prodaju specijalizovanim agencijama.

(Blic biznis/dnevno)