(VIDEO) NAPUSTILA IT KARIJERU I ŽIVI U PRIKOLICI Jovana (31) se skućila kraj Dunava, nema račune za struju i vodu, budi je sunce, a radi kada hoće i koliko hoće

Život u skladu sa prirodom i beg od gradske vreve za većinu ljudi ostaju samo nedosanjani san koji zamišljaju tokom užurbanih radnih dana. Ipak, Jovana Dragojlović (31) odlučila je da napravi radikalan životni zaokret, ostavi uspešnu IT karijeru iza sebe i pronađe svoj mir na padinama Fruške gore, uz samu obalu Dunava kod Banoštora. Svoj dom je stvorila u nesvakidašnjoj prikolici, gde živi po sopstvenim pravilima – bez stresa, žurbe i mesečnih računa za komunalije.

Ova hrabra Novosađanka, koja radi na daljinu kao veb-dizajner, dokazuje da je život sa minimalnim troškovima i te kako moguć. Njeni mesečni računi iznose svega 1.200 dinara, koliko plaća za internet, dok joj se dom napaja solarnom energijom, a pijaću vodu donosi sa obližnjeg izvora. Iako se njen život na točkovima čini idiličnim, Jovana se svakodnevno suočava sa izazovima divljine, od vremenskih nepogoda do nedostatka klasičnog kupatila.

Od seniorske programerske stolice do slobode na točkovima

Jovana je po struci programer, a nakon završene gimnazije “Isidora Sekulić” i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, pet godina je radila u struci i stekla titulu senior full stack developera. Radila je na ozbiljnim i zahtevnim projektima, ali je tokom pandemije korona virusa i rada od kuće shvatila da je takav način života previše otuđuje od ljudi. Budući da je po prirodi veoma društvena osoba, osetila je da kancelarijski prostor i dugogodišnji rad na istim projektima više ne ispunjavaju njene potrebe.

Odlučila je da napusti klasično programiranje i pređe na freelance izradu veb-sajtova, što joj je pružilo željenu dinamiku i slobodu da sama bira kada će i koliko raditi. Istovremeno, njena ljubav prema Dunavu, vodi i sportu navela ju je da pokrene sopstveni biznis sa daskama za veslanje (SUP daske). Kako bi približila ovaj sport ljudima, počela je da organizuje ture spuštanja Dunavom sa daskom.

– Sve je krenulo od biznisa sa daskama i nemogućnosti da nađem adekvatnu lokaciju. I onda sam prelomila da u stvari to bude na točkovima. A pošto su mi u to vreme nudili kontejner za rentu na određenoj lokaciji, meni je palo na pamet da ja sama kupim svoj kontejner. A onda, nakon toga, došla je ideja da ga stavim i na točkove – prisetila se Jovana svojih početaka. Pre nego što se skrasila na Dunavu kod Banoštora, svoj novi putujući dom testirala je boraveći na Bešenovačkom i Srebrnom jezeru.

Njen neobičan poduhvat u početku je izazvao brigu roditelja, ali su joj ubrzo pružili punu podršku. Dok je majka brinula o praktičnim stvarima i njenoj bezbednosti tokom samostalnog boravka u prirodi, otac je aktivno učestvovao u tehničkom opremanju prikolice.

– Tata mi je dao i plinsku bocu, dao mi je i akumulator da imam struju, inverter, i ceo taj setup je u stvari on dosta pomogao – istakla je Jovana dodajući da joj roditelji i dalje pružaju ogromnu podršku.

Svakodnevica u divljini: Kada vam je sunce budilnik

– Ja sam u stvari u sred nacionalnog parka, tako da sav taj živi svet, životinje, ptičice, insekti… zvuci jutra su spektakularni, večeri isto – opisala je Jovana ambijent u kojem živi. U takvom okruženju vreme protiče sporije, na sat skoro uopšte ne gleda, a budilnik joj je jutarnje sunce. Klizna staklena vrata propuštaju prve zrake direktno u prikolicu, koja se brzo zagreva poput staklene bašte, nakon čega Jovana kuva jutarnju kafu i započinje svoj dan.

– Plaćam čitavih 1.200 dinara mesečno. Bukvalno samo WIFI. Nema informatike, nema struje. Solarno se napajam, voda je na izvoru. Grejanje nemam, ali imam vunene ćebiće – otkrila je Jovana detalje o svojim minimalnim troškovima života. Pijaću vodu besplatno donosi u flašama sa česme iz obližnjeg sela, dok se električni uređaji pune preko solarnog sistema. Što se tiče ishrane, najviše troši na voće, dok meso retko kupuje i uglavnom se hrani jednostavnim jelima poput paste, pirinča, jaja i tunjevine.

Iako je često sama u prirodi, Jovana ističe da nikada ne oseća usamljenost jer joj društvo redovno prave brojne životinje, a njen najverniji saputnik i “cimerka” jeste pudlica Arija. Pored vernog psa, u njenoj neposrednoj blizini žive dabrovi koji grade brane na potoku, kao i lokalne svinje i krave.

Ipak, život u divljini zahteva i stalno planiranje resursa, pa je Jovana postala izuzetno štedljiva kada je reč o električnoj energiji i vodi. Solarni sistem u potpunosti zavisi od sunčanih dana, pa ona tačno zna koliko vati troši svaki uređaj u prikolici i pažljivo prati nivo baterija. Slična situacija je i sa zalihama vode, koje se moraju racionalno raspoređivati za svakodnevne potrebe.

Izazov zvani “topao tuš” i borba sa smrdibubama

Iako mnogi zavide njenom stilu života, Jovana otvoreno govori o tome da boravak u prikolici nosi ozbiljne praktične izazove. Kako u prikolici nema ugrađeno grejanje, njen boravak na Dunavu je isključivo sezonski – od proleća do jeseni. Najveća stvar koja joj nedostaje iz gradskog života jeste klasično, zatvoreno kupatilo i topao tuš sa krovom nad glavom.

Tuširanje se obavlja napolju i u potpunosti zavisi od vremenskih prilika i temperature vode koja se greje na suncu. Kako kaže, najpogodnije vreme za to je između 17 i 18 časova, kada je voda najtoplija, a sunce još uvek dovoljno greje da se ne bi prehlada. Ukoliko je vreme loše, praćeno grmljavinom, gradom ili jakim vetrom, bazične aktivnosti poput tuširanja ili odlaska u toalet postaju izuzetno komplikovane.

Zanimljivo je da se ova moderna devojka iz divljine i dalje bori sa strahom od insekata, iako deli prostor sa njima. Dok se ne plaši osa, pčela, pa čak ni stršljenova koji su joj najbliži susedi u obližnjem srušenom stablu, njena najveća noćna mora su smrdibube. Zbog njihovog nepredvidivog leta, Jovana kroz smeh priznaje da i dalje vrišti i beži kada ih vidi.

Njen krajnji cilj je da u potpunosti prilagodi prikolicu za život tokom cele godine, što zahteva rešavanje pitanja grejanja. Kao omiljenu opciju navodi peć na drva, maštajući o pucketanju vatre i toplini tradicionalnog Smederevca sa rernom. Drugo, praktičnije ali vizuelno manje privlačno rešenje jeste dizel grejalica, koja bi mogla lako da zagreje njenih petnaestak kvadrata stambenog prostora. Ipak, traži neko praktičnije ekološko rešenje zato što je veliki ljubitelj prirode i želi da je, bar u svom okruženju, što više sačuva.