Velika nada Crvene zvezde i srpskog fudbala je Stefan Gudelj. Talentovani štoper ustalio se među prvih 11 po dolasku Alberta Rijere, od kada je kako i sam kaže – sve dalje dolazilo munjevitom brzinom. Postigao je i prvi gol u dresu Crvene zvezde protiv Radničkog u Kragujevcu, dobio je poziv u seniorsku reprezentaciju Srbije i sada je samo nebo granica za mladog fudbalera.
Nevena Mihajlovic
Sa Crvenom zvezdom u Ligi konferencija nije uspeo da osvoji prvi bod protiv Lugana i priliku za popravni imaće u četvrtak protiv Kopenhagena na stadionu “Rajko Mitić”.
Tim povodom, razgovarali smo sa Stefanom na razne teme i evo šta je sve otkrio za “Sportinjo“.
Kao dečak si godinama putovao iz Trebinja u Beograd na treninge, a otac je sve to prolazio s tobom. Koliko ti je bilo teško da izdržiš taj tempo i koliko ti danas znači što se sav taj trud isplatio?
– To mi znači neizmerno mnogo. Otac mi je bio najveća podrška. Svakog vikenda smo prelazili relaciju Trebinje-Beograd. Tek u osmom razredu osnovne škole sam se potpuno preselio u Beograd, što mi je olakšalo svakodnevicu, jer sam prestao sa iscrpljujućim putovanjima. Sada vidim da se sav taj trud i odricanje isplatio.
Čuli smo da si se čak i posle velikih utakmica i treninga Zvezde kući vraćao javnim prevozom. Da li ti prija ta svakodnevica i dešava li se da te ljudi prepoznaju u autobusu?
– Iskreno, ne pridajem tome preveliki značaj. Potpuno je nebitno kako putujete, neko ide automobilom, neko taksijem, a neko autobusom. To su sporedne stvari. Dešava se da me ljudi prepoznaju u prevozu, ali to prihvatam kao sasvim normalnu stvar.
Kako se nosiš sa sve većom popularnošću? Da li ti se dogodila neka neobična ili neprijatna situacija s navijačima koja ti je ostala u sećanju?
– Nosim se sasvim dobro sa tim, nemam nikakvih problema niti neprijatnih iskustava.
Može se reći da je ovo tvoja godina. Postao si prvotimac Crvene zvezde, postigao prvenac u crveno-belom dresu, a zatim debitovao i za reprezentaciju Srbije. Koliko si zadovoljan svime što ti se dogodilo i jesi li mogao da zamisliš da će se sve ovako brzo odvijati?
– Godina je zaista sjajna. Kada smo u Austriji počeli pripreme sa Dejanom Stankovićem, primarni cilj mi je bio da se nametnem treneru, izborim za minutažu i iskoristim pravilo “bonusa”. Konkurencija je jaka, računao sam da je Vasilije Kostov tu kao prva opcija, a da ću se ja boriti da uđem kao drugi bonus i nametnem se. Mislim da je saradnja sa Dekijem bila odlična, a onda je stigao novi šef stručnog štaba, Albert Rijera, nakon čega je sve krenulo munjevitom brzinom. Usledio je poziv za reprezentaciju, pa nastupi u Evropi… Izuzetno sam zahvalan i ponosan na sve što mi se dešava.
Nevena Mihajlovic
Postigao si prvi gol za Crvenu zvezdu protiv Radničkog u Kragujevcu, a zatim asistirao Marku Arnautoviću. Koliko ti znače ti trenuci i jesi li mogao da zamisliš da ćeš na takav način obeležiti utakmicu?
– Iskreno, nisam to očekivao. Primarno sam defanzivni igrač i postizanje golova nije moj glavni zadatak na terenu, ali je svakako prelep osećaj zatresti mrežu. Prvenac i prva asistencija u prvom timu – sve se razvija u najboljem mogućem smeru.
Prvenac si postigao u Kragujevcu, a sada te čeka prilika da zatreseš mrežu na Marakani. Razmišljaš li već o tome kako bi izgledalo da postigneš gol pred “delijama”?
– Naravno, nadam se da će mi se već protiv Kopenhagena ukazati neka šansa i da ću uspeti da postignem gol pred našim navijačima.
Ugovor sa Crvenom zvezdom produžio si do juna 2029. godine. Gde vidiš sebe za pet godina i koji je tvoj najveći fudbalski san u crveno-belom dresu?
– Ove sezone nam je glavni cilj dupla kruna. Kada je reč o budućnosti, želja mi je da ostavim dubok i neizbrisiv trag u Crvenoj zvezdi, a nakon toga bih voleo da se oprobam u Premijer ligi.
Izrazio si želju da jednog dana zaigraš za Totenhem. Veruješ li da bi mogao da budeš deo ekipe koja će vratiti ovaj londonski klub u vrh engleskog fudbala?
” height=”30″ src=”http://informer.rs/files/img/icons/arrow.svg” width=”30″>
– Da, navijam za Totenhem i to mi je velika želja. Nadam se da ću jednog dana obući njihov dres i da ćemo zajedno napraviti velike rezultate.
U četvrtak vas očekuje Kopenhagen, koji je na startu Lige konferencija pobedio Bragu sa 3:0. Šta očekuješ od te utakmice i koliko će biti teško doći do pobede?
– Očekujem sličan duel kao protiv Lugana. Oni će sigurno izaći visoko i pokušati da izvrše pritisak na nas, ali mi igramo na našem terenu, pred našom publikom, i verujem da imamo veliku šansu da zabeležimo pobedu.
Protiv Lugana ste postigli dva gola, ali ste na kraju ostali bez bodova. Šta ste naučili iz tog poraza i šta Zvezda mora da uradi drugačije protiv Kopenhagena?
– Imali smo prednost od 2:1 sve do 83. ili 84. minuta. Morali smo mnogo pametnije i zrelije da privedemo utakmicu kraju i zatvorimo je. To je jedno veliko, iako bolno iskustvo za nas. Ako se nađemo u sličnoj situaciji protiv Kopenhagena, moramo pokazati veću taktičku zrelost i sačuvati rezultat.
Nevena Mihajlovic
Kakav bi rezultat Crvene zvezde u Ligi konferencija za tebe bio uspeh i dokle veruješ da možete da dogurate?
– Rekao bih da bi plasman u polufinale bio ogroman uspeh za klub i za sve nas. Idemo korak po korak, radimo izuzetno naporno i verujem da posedujemo kvalitet za takav domet.
Protiv Lugana dogodila ti se greška koja je prethodila golu švajcarske ekipe. Koliko je teško mladom štoperu da se posle takve situacije brzo vrati u utakmicu i šta ti je Albert Rijera rekao nakon meča?
– Naš stil igre podrazumeva da pod dugim loptama ne reagujemo panično, već da pokušamo da zadržimo posed. Na poluvremenu mi je trener pružio punu podršku i rekao mi da u istoj situaciji ponovo postupim isto. Ta podrška mi je neizmerno značila. Saigrači su me odmah ohrabrili, kiks sam brzo ostavio iza sebe i nastavio meč sa maksimalnim fokusom.
Kako bi ocenio saradnju sa Albertom Rijerom?
– O saradnji sa njim imam da kažem samo najbolje.
Nevena Mihajlovic
Kakav je Rijera na treninzima, da li je strog i kako reaguje kada napraviš grešku? Da li ti se dogodila neka situacija s njim koju ćeš posebno pamtiti?
– Nema nekih specifičnih anegdota, ali trener s pravom pokazuje nezadovoljstvo ukoliko ne ispoštujemo ono što se od nas zahteva. Trudimo se da maksimalno sprovedemo u delo svaku njegovu zamisao.
Sarađivao si i sa Dejanom Stankovićem pre nego što je Albert Rijera preuzeo trenersku palicu. Kako pamtiš saradnju sa njim?
– Sa Dekijem sam imao vrhunsku saradnju. Tokom priprema u Turskoj me je prekomandovao, javno pohvalio i pružio mi veliku podršku. Tada sam tek stigao iz prvog tima Grafičara. On je sjajan čovek i vrhunski stručnjak.
Imao si priliku da budeš priključen prvom timu i dok je trener bio Vladan Milojević. Kakvo iskustvo nosiš iz tog perioda i čega se najviše sećaš iz rada s njim?
Nevena Mihajlovic
– Tako je. Nas nekoliko iz omladinske škole je dobilo šansu tokom jedne reprezentativne pauze, kada je u prvom timu falio veći broj igrača. To je bilo dragoceno iskustvo. Vladan Milojević je izuzetan čovek koji je uradio istorijske stvari za Crvenu zvezdu.
U svlačionici Zvezde imaš priliku da učiš od iskusnih igrača poput Radeta Krunića. Ko ti najviše pomaže u prilagođavanju seniorskom fudbalu i postoji li neki savet koji posebno pamtiš?
– Već imam priličan broj utakmica u seniorskom fudbalu, kako u Grafičaru, tako i sada u Crvenoj zvezdi. Svaki meč donosi novo iskustvo. Stariji igrači, poput Radeta Krunića i Marka Arnautovića, da ne nabrajam sad sve, uvek su tu za nas mlađe i njihovi saveti su nam od ogromne pomoći.
Prema jednoj fudbalskoj analizi, našao si se među deset najagresivnijih mladih štopera na svetu, rame uz rame sa Kubarsijem iz Barselone. Da li ti to predstavlja dodatni motiv ili osećaš pritisak zbog takvih priznanja?
Nevena Mihajlovic
– Ne osećam pritisak. Agresivnost je jednostavno moj stil igre, a moderan fudbal je danas nezamisliv bez tog segmenta. Naravno, izuzetno mi je drago što se moje ime našlo na takvoj listi.
Nisi oduvek igrao štopera, već si ranije bio vezni igrač. Koliko ti to iskustvo danas pomaže da budeš miran s loptom i siguran u igri pod pritiskom?
– Mnogo mi znači to što sam u mlađim kategorijama igrao na pozicijama zadnjeg, pa i prednjeg veznog fudbalera. Tek u omladincima sam prekomandovan na štopera, tako da na ovoj poziciji nisam predugo. Vremenom mi se ova uloga potpuno svidela, zadržao sam se tu i ispostavilo se da je to bio najbolji mogući potez za moju karijeru.
Debitovao si za A selekciju Srbije protiv Holandije i odmah se našao u startnoj postavi. Kome si prvo javio da ćeš biti starter i da li si imao tremu pred tako veliki meč?
– Nisam imao tremu, jer mi je selektor Veljko Paunović dva-tri sata pre početka utakmice saopštio da sam u startnoj postavi. Prvo sam javio porodici kod kuće, što je i potpuno prirodno u takvom trenutku. Na teren sam izašao miran, igrao sam kao i svaku drugu utakmicu.
Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo počinju u martu naredne godine. Kakva su tvoja očekivanja i veruješ li da Srbija može da izbori plasman na evropsku smotru?
– Smatram da Srbija poseduje ogroman kvalitet i da ova reprezentacija može mnogo da postigne. To smo uostalom dokazali i na utakmici u Ajndhovenu. Čvrsto verujem da imamo sve što je potrebno da izborimo plasman na prvenstvo.
Sada si deo reprezentacije Srbije, u A selekciji deliš svlačionicu sa velikim imenima našeg fudbala. Ko te je od saigrača najbolje prihvatio i s kim si se najviše zbližio?
– Kada sam tek stigao u A tim, od mlađih igrača su već bili tu Kostov i Lučić, što mi je olakšalo prilagođavanje. Međutim, moram da istaknem da su i iskusniji fudbaleri poput Tadića, Kostića i Jovića bili izuzetno predusretljivi i sjajno su me prihvatili.
Koju muziku slušaš pred utakmice i imaš li neku pesmu koja te posebno motiviše?
– Pred utakmice uopšte ne slušam muziku. Umesto toga, volim da se osamim i u glavi vizualizujem različite situacije koje bi mogle da se dogode na terenu.
Imaš li neki fudbalski ritual koji uvek ispoštuješ pre meča?
Nevena Mihajlovic
– Nemam nikakve posebne rituale. Protokol mi je uvek isti, odradim dodatnu aktivaciju tela pred izlazak na teren i to je sve.
Kada se završe treninzi i utakmice, kako Stefan Gudelj provodi slobodno vreme? Šta najviše voliš da radiš kada nisi na terenu?
– Najviše volim da budem kod kuće. Slobodno vreme koristim za kvalitetan odmor, regeneraciju i pripremu za naredne sportske napore, kao i za druženje sa porodicom i prijateljima.
Za kraj, šta bi poručio navijačima Crvene zvezde?
– Poručio bih im da dođu u što većem broju protiv Kopenhagena, da nam pruže vetar u leđa i da zajedno proslavimo pobedu.