Гринспен је током пет узастопних мандата на челу ФЕД-а, под четворицом америчких председника, обликовао америчку монетарну политику и оставио дубок траг у економској историји Сједињених Америчких Држава.
“Алан је јутрос преминуо у нашем дому у 101. години од компликација изазваних Паркинсоновом болешћу. Био је великан који је деценијама помагао у обликовању америчке економије под председницима обе политичке странке, али је увек био довољно искрен да призна сопствене грешке”, навела је Мичелова у саопштењу.
Нагласила је да је за њу био пре свега супруг, који је обележио њен живот још од њиховог првог сусрета 1984. године.
“Имао је ‘ирационални ентузијазам’ за бејзбол, тенис, голф и музику – посебно џез. Памтиће га по бриљантности и доброти. Бити његов животни сапутник била је радост мог живота”, поручила је Мичелова.
Федералне резерве су изразиле саучешће породици и истакле да су Гринспенови доприноси монетарној политици и економској мисли оставили трајан печат на институцију, економску науку и Сједињене Државе.
Њујорк, џез и врх америчке економије
Алан Гринспен рођен је 6. марта 1926. године у њујоршкој четврти Вашингтон Хајтс. Од најранијих дана показивао је изузетан таленат за математику. У младости је похађао престижну музичку школу Џулијард и свирао саксофон и кларинет у џез саставу.
Економију је студирао на Универзитету у Њујорку, где је дипломирао 1948, а мастер студије завршио је две године касније. Докторске студије започео је на Универзитету Колумбија под менторством Артура Бернса, будућег председника Федералних резерви.
Током педесетих година прошлог века приближио се филозофкињи и списатељици Ајн Ранд, ауторки романа “Побуњени Атлас”, чија је идеја објективизма и слободног тржишта снажно утицала на генерације либертаријанаца и конзервативаца.
“Ајн Ранд и ја остали смо блиски све до њене смрти 1982. и захвалан сам на утицају који је имала на мој живот. Интелектуално сам био ограничен све док је нисам упознао”, написао је Гринспен у мемоарима “Доба турбуленција: авантуре у новом свету”.
Године 1953. напустио је Колумбију и придружио се консултантској фирми која ће касније постати позната као “Таунсенд–Гринспен”. Пет година касније постао је њен председник и већински власник.
Од Никсона до Регана
У политички живот ушао је 1967. као саветник у председничкој кампањи Ричарда Никсона. Иако је помагао у транзицији америчке власти након Никсонове победе, одбио је да преузме званичну функцију у администрацији.
После Никсонове оставке 1974, председник Џералд Форд именовао га је за председника Савета економских саветника – на функцији на којој је остао до 1977. Политике које је тада заступао, заједно са рестриктивнијом монетарном политиком Федералних резерви под вођством Пола Волкера, допринеле су смањењу инфлације са 11 на 6,5 одсто.
По доласку Џимија Картера на власт вратио се приватном сектору и предавању на Универзитету у Њујорку, где је стекао докторску титулу из економије.
Нови повратак у јавну службу уследио је када га је председник Роналд Реган именовао за председника Федералних резерви. Сенат је потврдио његову номинацију 11. августа 1987. године.
Економски процват
Само два месеца након ступања на дужност, 19. октобра 1987, догодио се “Црни понедељак”, када је индекс “Дау Џонс” пао више од 22 одсто у једном дану, што је и даље највећи једнодневни процентуални пад у његовој историји.
Гринспен је брзо реаговао како би обезбедио ликвидност тржишта, а касније су интервенције Федералних резерви током финансијских потреса постале познате као “Гринспенов ослонац”.
Посебне похвале добио је због управљања америчком економијом током најдужег периода раста у историји САД до тада, од 1991. до 2001. године. То је било време убрзане глобализације и експанзије интернета.
Током свог мандата суочио се са пуцањем “дотком” балона и последицама терористичких напада 11. септембра 2001.
За време америчког председника Била Клинтона, када су берзански индекси достизали рекордне вредности, Гринспен је стекао готово статус славне личности. Писац Кристофер Хиченс назвао га је “најневероватнијом америчком славном личношћу”, магазин Економист прозвао га је “рок звездом”, док су га поштоватељи звали “маестро”.
На челу Федералних резерви остао је до 31. јануара 2006. Са скоро 19 година мандата, други је по дужини службовања председник ФЕД-а у историји, иза Вилијама Мекчеснија Мартина.
Критике 2008. године
Након глобалне финансијске кризе 2008. године, Гринспен је био изложен оштрим критикама због одлука за које су многи сматрали да су допринеле стварању услова за колапс.
Иако је још 1996. упозоравао на “ирационални ентузијазам” инвеститора који вештачки пумпа цене акција, замерало му се што није препознао опасности такозваног грађевинског балона почетком двехиљадитих.
Национална двопартијска Комисија за истрагу финансијске кризе закључила је 2011. да су кризу делимично изазвали Гринспенов неуспех да обузда трговину хартијама од вредности заснованим на високоризичним стамбеним кредитима, као и његово залагање за дерегулацију финансијског сектора.
У извештају је наведено да је више од три деценије дерегулације и ослањања на саморегулацију финансијских институција, коју су заступали Гринспен и други, уклонило важне заштитне механизме који су могли да помогну у спречавању катастрофе.
Сведочећи пред Конгресом 2008, Гринспен је кризу описао као “кредитни цунами који се дешава једном у сто година”.
“Криза се, међутим, показала много широм него што сам могао да замислим”, признао је тада.
Поглед на председнике и бројна признања
После одласка из Федералних резерви основао је консултантску компанију у Вашингтону и објавио више књига.
У мемоарима и интервјуима износио је и своје утиске о председницима са којима је сарађивао. За Никсона је говорио да је био изузетно интелигентан, али и параноичан. Форда је описивао као доброг човека који није био немилосрдно амбициозан. О Регану је говорио да је дубоко веровао у мали број важних принципа и да је поступао у складу с њима.
Иако је читавог живота био републиканац, имао је веома добар однос са демократом Билом Клинтоном, кога је хвалио због интелигенције и фискалне дисциплине. У шали је говорио да је Клинтон “најбољи републикански председник којег су САД имале у последње време”.
Односи са Џорџом Х. В. Бушом и Џорџом В. Бушом били су сложенији. Старији Буш га је јавно кривио за лоше економске прилике које су, по његовом мишљењу, допринеле изборном поразу 1992. године. За млађег Буша Гринспен је говорио да га је разочарао јер није успео да обузда буџетску потрошњу у време када су републиканци контролисали Конгрес.
“Републиканци у Конгресу изгубили су свој пут. Заменили су принципе за моћ. На крају су остали без оба”, написао је у својој књизи.
Међу бројним признањима која је добио налазе се француски Орден Легије части, који му је додељен 2000. године, титула почасног витеза Британске империје коју му је 2002. доделила краљица Елизабета Друга, као и Председничка медаља слободе, највише цивилно одликовање у САД, коју му је 2005. године уручио председник Џорџ В. Буш.
У опроштајном саопштењу Федералне резерве навеле су да је Гринспен у монетарну политику унео “строгу аналитичку дисциплину” и помогао у изградњи кредибилитета који и данас представља једну од најважнијих вредности централне банке.
“Наслеђе председника Гринспена живи у Федералним резервама – у људима које је лично подучавао, у економистима и државним службеницима које је инспирисао, као и у оквирима и праксама које је помогао да се обликују”, наведено је у саопштењу ФЕД-а.