среда, 08.04.2026, 15:00 -> 16:46
Извор: РТС
Енергетска криза показала је колико је важно да свака земља тражи сопствене изворе енергије. Један од њих налази се у отпаду који свакодневно производимо и који може да се користи за производњу топлотне и електричне енергије. Професорка физичке хемије Светлана Станишић каже за РТС да је прави пример у Србији постројење у Винчи, али да наша земља има потенцијал да енергију добија и из геотермалних извора и индустрије.
Професорка Светлана Станишић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, подсетила је да отпад може да се користи за производњу топлотне и електричне енергије, а постројење у Винчи годишње може да преради 340.000 тона отпада и обезбеди струју за 30.000 домаћинстава и грејање за 60.000 домаћинстава.
“Отприлике преради 60 одсто отпада који генерише Београд годишње. То је модеран начин, али и захтеван, јер се спаљивање одвија под одређеним условима због опасности од емисије штетних гасова. Користи се зато активни угаљ, убризгава се креч и разна једињења за неутрализацију киселих продуката, као и филтери за честице”, наводи Станишићева.
Чиста технологија
Према њеним речима, процењује се да у Европи има око 450 таквих постројења. У Копенхагену, на пример, фабрика на крову има стазу за скијање и зид за пењање, јер је реч о чистој технологији, док је у Аустрији једно постројење туристичка атракција јер је дизајнирано да изгледа као шарени дворац.
“Не може да се користи свака врста отпада. Неке се одмах уклањају, попут батерија и електронског отпада, јер садрже тешке метале, као и радиоактивни и медицински отпад и азбест. Сагоревају се, међутим, органски отпад, пластика, картон и комунални отпад. Стакло и метал остају у пепелу, али се издвајају и рециклирају, а пепео се користи за насипање”, указује Станишићева.
Енергија из отпадних вода
Из Беча стиже готово невероватна информација да један произвођач наполитанки користи једну од највећих пећи за кекс на свету, а њена отпадна топлота користи се за загревање стотина домаћинстава путем система даљинског грејања.
Коментаришући ову информацију, Станишићева истиче да фабрика може да снабдева око 600 домаћинстава, што није импресиван број, али је значајно јер представља индустријско-урбану симбиозу.
Станишићева, такође, истиче да грејање путем геотермалних извора, попут бања у Србији, има предности јер не загађује животну средину, омогућава енергетску независност и смањује употребу фосилних горива.
Лава као енергија на Исланду
Напомиње да је Исланд екстремнији пример, јер су температуре воде и паре око 120 степени због близине лаве површини, па на тај начин обезбеђују и струју и грејање, док се у Бечу користи пречишћена канализациона вода температуре између 12 и 20 степени.
“Температура отпадне воде у Бечу делује ниско, али имају топлотне пумпе које је кондензују и загревају воду до 70 степени, чиме се снабдева 56.000 домаћинстава грејањем. Потребна су, међутим, значајна почетна улагања и добра мрежа даљинског грејања. Ипак, дугорочно се исплати и за животну средину”, каже Станишићева.
Као потенцијал у Србији, Станишићева истиче добијање енергије из отпада, геотермалних извора, топлоте из индустрије, као и водоничну енергију, за коју каже да је још увек у раној фази развоја јер је веома запаљива и лако цури.