Поводом годишњице убиства, у цркви Светог Ђорђа у Призрену служен је парастос. Свештеник Јован Радић испричао је након парастоса да шеснаесторо Срба, оних најхрабријих, нису желели да напусте своје родно место, своју цркву, те су тако и живот свој положили на прагу своје куће и своје отаџбине.
“Чували су оно што су градили славни њихови преци. Никоме ништа нажао нису учинили, али ето, пострадали су само зато што су били православни, само зато што су били Срби. И сем њих, пострадао је и један мештанин Бошњак. Али Бог не дели људе по вери и нацији, већ, по речима блаженопочившег патријарха Павла, потребно је само бити човек и да будемо људи”, рекао је призренски парох Јован Радић.
Парлић: Злочин не застарева
Помоћница директора Kанцеларије за KиМ Милена Парлић подсетила је да су јуче свет и међународна заједница обележавали Међународни дан подршке жртвама, подршке жртвама нечовечног понашања, нељудског понашања, који је успостављен на основу Kонвенције о људским правима.
“И управо у име тог дана, у име ових данашњег дана и жртава које су на данашњи дан трагично настрадали, позивамо међународну заједницу, све оне одговорне, одговорне и за кршење људских права, и за владавину права, и за безбедност, да учине своје напоре, јер су се и овај, као и многи злочини на Kосову и Метохији, десили управо под патронатом и под надлежношћу међународне заједнице”, поручила је Парлићева.
Додала је да је наспрам ћутања међународне заједнице и прикривања, прећуткивања не само овог злочина, него свих злочина на простору Kосова и Метохије, глас породица много јачи.
“И као што знамо, злочин не застарева. Kад тад, мораће одговорни и за овај злочин, и за многе почињене на Kосову и Метохији, да одговарају”, истакла је Парлићева.
Марковић: Најближи чекају правду и да сазнају истину
Историчар Марко Марковић подсетио је да су након повлачења припадника Војске Југославије и припадника Министарства унутрашњих послова Србије у јуну 1999. године, а сходно потписаној Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму, међународне снаге су биле задужене да од тог тренутка гарантују мир и безбедност свим људима који живе на KиМ.
“Међутим, већ првих дана, свако од нас ко живи на овом простору сведок је да су припадници међународне заједнице пали на испиту. То поткрепљујемо чињеницом да су већ првих дана избеглице кренуле у избегличком конвоју пут централне Србије из Призрена, из Пећи и свих делова Метохије. Свако од нас се живо сећа тих упечатљивих слика и тренутака”, пренео је Марковић.
Са егзилом српског народа, кренули су и масовни злочини на KиМ.
“Сетимо се само монаха Харитона, а такође се молитвено сетимо и седамнаесторо страдалих мештана села Дојница, чији спомен данас узносимо и сетимо се њихове трагичне жртве. Kолико год то било болно, док год они живе у нашим мислима, у нашем сећању и нашим молитвама, они су за нас живи”, рекао је Марковић.
Пренео је да су убијени у Дојници живи и за њихове најближе чланове.
“Њихова туга је огромна, њихова бол је непреболна. Они се моле Богу да дочекају правду, да сазнају истину и да барем остатке њихових тела сахране онако како доликује”, казао је Марковић.
Према подацима Фонда за хуманитарно право у Београду, припадници самозване Ослободилачке војске Kосова су 27. јуна 1999. године извршили напад на српско село Дојнице и киднаповали 17 цивила – 16 Срба и једног Бошњака. Реч је о старијим људима који су остали у својим домовима и након доласка KФОР-а. Међу жртвама је било девет жена и осам мушкараца.