Они који су пренели дане годишњег одмора из прошле године имају рок да их искористе до 30. јуна. Судећи по истраживању које је обухватило више од 20 хиљада испитаника широм Европе, објављеном крајем 2025, реч је о већини наших суграђана, јер је тада више од половине људи из Србије имало између 7 и преко 20 дана неискоришћеног годишњег одмора.
Одмор није на продају – када послодавац мора да исплати неискоришћене дане
Критикована пословица “што се мора није тешко“ ипак важи у овом случају. Радник на одмор мора, хтео не хтео, јер је реч о праву којег не може да се одрекне. Није могуће неискоришћене дане заменити новчаном накнадом, а од тог правила постоји само један изузетак.
Адвокат Озрен Словић каже да годишњи одмор може да се исплати једино у случају након престанка радног односа.
Једини начин тужба
“Ако послодавац неће да исплати дане одмора добровољно, чак и после неке опомене пред утужење упућене од запосленог или од адвоката запосленог, једини начин је тужба. Ту је битно напоменути да су рокови застарелости три године, односно да запослени може да утужи послодавца за неискоришћене годишње одморе у претходних 36 месеци”, рекao je Словић.
Управо је у рукама послодаваца одлука о времену коришћења одмора. На њима је одговорност да не трпе ни процес рада, ни радник.
“Послодавац је тај који доноси решење и који доноси коначну одлуку, али претходно би требало да се консултује са запосленим, да уважи његове потребе. У одређеним компанијама постоје, кад је мањак посла, колективни годишњи одмор или због процеса рада, кад би већина запослених отишла у том интервалу лети или зими – онда је боље и економичније да се одреди колективни годишњи одмор и запослени су упознати”, каже Светлана Будимчевић из Уније послодаваца Србије.
Први део одмора – најмање десет дана
Треба рачунати и на то да ако се одмор узима у деловима, први мора да траје најмање десет дана. Да ли се поштују то и друга правила контролише и инспекција рада, из које кажу да су у прошлој години извршили скоро 33.000 надзора у области радних односа.
Само четири одсто решења односило се на отклањање неправилности у вези са одморима и одсуством са рада. Да ли послодавци поштују право радника на одмор прате и синдикати.
“План треба да буде дефинисан кроз колективни уговор, запослени све те информације треба да добије од овлашћеног представника синдиката. На такав начин синдикат указује послодавцу да запослени мора да користи годишњи одмор да би добио одморног радника и бољу продуктивност, да дођемо до квалитета рада”, каже Слађан Бобић, секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије.
Да би радник био одморан, закон је предвидео најмање 20 дана плаћеног годишњег одмора, на шта се додају и дани за допринос на раду, стаж, стручну спрему и услове рада. Све то важи за запослене у сталном радном односу. Онима са другим уговорима закон право на плаћени годишњи одмор не гарантује.