Deset godina mlađe srce: Šta pedesetogodišnjak može da uradi danas da bi duže živeo bez bolesti srca

Više od deset godina života bez bolesti srca. Tolika je razlika koju je veliko međunarodno istraživanje uočilo između pedesetogodišnjaka bez ijednog od pet glavnih faktora rizika i onih koji imaju svih pet, otkriva dr Marko Vuleta, interventni kardiolog.

Nijedan od tih faktora se ne oseća, skreće pažnju dr Marko Vuleta, ali se svaki meri i na svaki se može uticati. A, danas, 29. septembra, na Svetski dan srca, dobar je povod da se počne.

Koliko radi srce i zašto ga primećujemo tek kada se javi problem?

Kako za “Blic zdravlje” objašnjava dr Vuleta, srce otkuca oko 100.000 puta dnevno, bez pauze i bez dana odmora, od prvih nedelja pre rođenja do poslednjeg daha.

– Srce je mišićna pumpa koja svakim otkucajem šalje krv u pluća i u sve organe u telu. Taj rad se ne oseća: dok sedite i čitate, srce radi isti posao kao i noćas dok ste spavali. Bol, umor ili gušenje javljaju se obično tek kada je krvni sud već znatno sužen ili zapušen – priča dr Vuleta.

Otud i navika, primećuje naš sagovornik, da se o srcu misli tek kada nastane problem.

– Najjednostavnije rečeno: Automobil koji redovno ide na servis retko iznenadi vlasnika nasred puta, a isto važi i za srce. Brojke koje se izmere govore o njemu mnogo pre nego što se javi prvi simptom. Pitanje koje vredi postaviti u pedesetoj zato nije “da li me nešto boli“, nego “kakvi su mi pritisak, holesterol i šećer, koliki mi je obim struka i da li pušim” – ne ostavlja dilemu dr Vuleta.

Koliko ljudi u Srbiji umire od bolesti srca i krvnih sudova?

U Srbiji je 2024. godine od bolesti srca i krvnih sudova umrla 46.841 osoba, što je 47,7 odsto svih smrtnih ishoda, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

– Drugim rečima, skoro svaki drugi smrtni ishod u zemlji vezan je za srce i krvne sudove. Među umrlima je bilo 21.285 muškaraca i 25.556 žena, pa žene čine 54,6 odsto umrlih od ovih bolesti. Taj podatak ruši uvreženo uverenje da su bolesti srca “muška stvar” – jasan je kardiolog.

Srbija u tome nije izuzetak: prema Svetskoj federaciji za srce (WHF), ove bolesti u svetu odnose više od 20 miliona života godišnje. Iza brojki, ipak, stoji i ohrabrujuća poruka.

– Prema Batutu, do 80 odsto oboljenja srca i krvnih sudova može da se spreči uz blagovremenu zdravstvenu zaštitu, rani skrining i zdrave životne navike. Skrining je provera koja se radi kod ljudi bez tegoba, da bi se problem otkrio pre prvog simptoma. Većina tih oboljenja, dakle, nije sudbina, nego nešto što se godinama polako gradi, a može da se izmeri i popravi – ohrabruje dr Vuleta.

Statistički podaci

• Oko 100.000 puta dnevno otkuca ljudsko srce.
• 46.841 osoba je u Srbiji 2024. godine umrla od bolesti srca i krvnih sudova.
• 47,7 odsto svih smrtnih ishoda u Srbiji 2024. godine otpada na bolesti srca i krvnih sudova.
• Više od 10 godina bez bolesti srca i krvnih sudova: toliko su u velikom međunarodnom istraživanju imali pedesetogodišnjaci bez ijednog faktora rizika u odnosu na one sa svih pet.

Može li briga o srcu zaista da produži život?

– Podaci upućuju na to da može, i to za više od jedne decenije, ali se ta korist ne dobija odjednom niti od jedne jedine stvari – precizira sagovornik “Blic zdravlja”.

Kako dodaje, opsežan odgovor na ovo pitanje dalo je istraživanje objavljeno 2025. godine u časopisu New England Journal of Medicine, u kojem je Globalni konzorcijum za kardiovaskularni rizik obradio podatke o 2.078.948 ljudi iz 133 grupe ljudi koje su godinama praćene, u 39 zemalja na šest kontinenata. Faktor rizika je osobina ili navika koja povećava verovatnoću da se bolest razvije.

Pet klasičnih faktora rizika, prema tom istraživanju, čini oko 50 odsto globalnog tereta bolesti srca i krvnih sudova:

• povišen pritisak,
• povišen holesterol,
• telesna masa van zdravog opsega (pothranjenost, prekomerna telesna masa i gojaznost),
• šećerna bolest,
• pušenje.

– Istraživanje je poredilo ljude od 50 godina koji nemaju nijedan od tih pet faktora sa ljudima istih godina koji imaju svih pet. Prvi profil je pedesetogodišnjak sa urednim pritiskom, holesterolom i šećerom, telesnom masom u zdravom opsegu i bez cigarete. Drugi profil je pedesetogodišnjak kod koga je prisutno svih pet faktora – iznosi detalje dr Vuleta, te nastavlja:

– U posmatranim grupama uočeno je da su prvi imali 13,3 godine (žene) odnosno 10,6 godina (muškarci) više bez bolesti srca i krvnih sudova, i 14,5 (žene) odnosno 11,8 (muškarci) godina više života. Više od decenije razlike u dužini života, samo na osnovu toga koje faktore rizika pedesetogodišnjak nosi sa sobom.

Šta ovaj podatak ne dokazuje?

Kako kaže naš sagovornik, posmatrane su velike grupe ljudi, u kojima se navike obično menjaju zajedno: onaj ko ne puši često se i više kreće i drugačije hrani, pa se korist ne može pripisati samo jednom faktoru.

– Podatak ne govori ni šta će se dogoditi baš jednom čoveku: on govori o verovatnoći, ne o obećanju. Briga o srcu zato liči na štednju. Nijedna pojedinačna uplata ne menja mnogo, ali se ulozi sabiraju, a najviše vredi onaj koji je uplaćen ranije – slikovito ilustruje dr Marko Vuleta.

Srce ima svoje godine – i one ne moraju biti vaše

Koliko su faktori rizika već “ostarili” nečije srce, može orijentaciono da se proceni i kod kuće. SCORE2 je model Evropskog udruženja kardiologa (ESC) koji procenjuje rizik od srčanog i moždanog udara u narednih deset godina.

Sa željom da medicinski jezik prevede na svima razumljiv i dostupan način, dr Marko Vuleta je pokrenuo edukativnu platformu eKardiolog.rs, vodeći se stavom da svako ima pravo da, bez straha, razume sopstveno srce.

Upravo na ovoj platformi, jedan od alata jeste “Procena starosti srca“, koja po SCORE2 modelu procenjuje koliko je srce “staro” u odnosu na godine iz lične karte i koliko bi moglo da bude mlađe ako se faktori rizika poprave. Alat radi anonimno i bez registracije, a rezultat je polazna tačka za razgovor sa lekarom i ne zamenjuje pregled kod lekara.

Zašto “ne osećam ništa” nije dokaz zdravog srca?

– Zato što se nijedan od pet glavnih faktora rizika ne oseća, a svaki od njih godinama tiho radi svoje – napominje kardiolog Vuleta.

WHF, koja je Svetski dan srca ustanovila 2000. godine, upozorava da mnogi znaci bolesti srca prođu nezapaženo dok ne bude kasno, a da se posebno previđaju znaci kod žena i nekontrolisan pritisak.

– Dobro raspoloženje, miran san i to što se bez muke popnete uz stepenice jesu dobri znaci, ali nisu nalaz – dodaje naš sagovornik.

Kako kaže, kampanja WHF “Don’t Miss a Beat”, koja 2026. godine traje drugu godinu zaredom, nosi tri poruke: prepoznajte znake, zaštitite srce, zahtevajte akciju. Prva od njih počinje od pet faktora, jednog po jednog – koje dr Marko Vuleta objašnjava u nastavku:

• Pritisak. Povišen krvni pritisak je stanje u kojem krv godinama pritiska zidove krvnih sudova jače nego što je zdravo, a najčešće se ne oseća nikako. Zato se pritisak meri, a ne “oseća”: u ordinaciji i kod kuće, nadlaktnim meračem sa potvrđenom tačnošću, u miru, sedeći i u isto doba dana. Jedno merenje govori malo, a dnevnik od nekoliko nedelja govori mnogo. Ako vodite takav dnevnik, alat “Analiza dnevnika pritiska” na eKardiolog.rs prima kućna merenja, a veštačka inteligencija u njima prepoznaje obrasce: jutarnji skok pritiska, oscilacije i povišene vrednosti. Takav pregled olakšava razgovor sa lekarom, koji nalaz tumači u celini.
• Holesterol. Lipidni status je analiza krvi koja meri ukupni holesterol, holesterol u lipoproteinima male gustine (LDL holesterol) i velike gustine (HDL holesterol) i trigliceride. LDL holesterol je deo holesterola koji se taloži u zidovima krvnih sudova, pa ga zovu i “loš holesterol”. Taloži se polako, kao kamenac u cevima, decenijama i bez ikakvog znaka spolja. Povišen holesterol se ne oseća ni na jedan način, a vidi se u jednoj epruveti krvi.
• Šećer. Šećerna bolest je stanje u kojem je nivo šećera u krvi trajno povišen, a u početku najčešće ne daje nikakve tegobe. Zato se šećer meri u sklopu istih redovnih analiza krvi kao i holesterol. Osoba sa šećernom bolešću nosi veći rizik za srce i krvne sudove, pa je otkrivanje na vreme korisno i za srce.
• Telesna masa. Obim struka, izmeren običnim krojačkim metrom, govori o srcu više nego broj na vagi, jer pokazuje gde se masno tkivo nakuplja. Ni tu težište nije na rezultatu, nego na navici: na kretanju koje se ponavlja iz nedelje u nedelju, a ne na cilju koji mora da se dostigne do određenog datuma. Ako se telesna masa godinama ne menja uprkos trudu, razgovor sa izabranim lekarom o tome je sasvim uobičajen i dobar potez.
• Pušenje. Pušenje je jedini od pet faktora koji se ne meri aparatom, ali je i jedini koji se vidi golim okom. Cigareta ne boli, a njen trag ostaje u krvnim sudovima godinama.

Smernice ESC za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova iz 2021. godine preporučuju prestanak pušenja, lečenje povišenog pritiska, snižavanje povišenog LDL holesterola i redovnu fizičku aktivnost, jer je dokazano da sve četiri mere smanjuju rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

Preporuka je, dakle, da se svaki od ovih faktora, kada se otkrije, i reguliše, u dogovoru sa lekarom.

Da li se promene isplate i posle 55. godine?

– Da, podaci upućuju na to da se isplate, i to ne samo promene započete u pedesetoj. Isto istraživanje objavljeno u New England Journal of Medicine posebno je posmatralo ljude koji su neki od faktora rizika promenili između 55. i 60. godine, dakle u uzrastu u kojem mnogi pomisle da je “voz već prošao”. U posmatranim grupama, regulisanje povišenog pritiska u tom uzrastu bilo je povezano sa najviše dodatnih godina bez bolesti srca. – navodi kardiolog i dodaje:

– Prestanak pušenja u istom uzrastu bio je povezan sa najviše dodatnih godina života. Dva faktora, dva različita dobitka, oba posle pedeset pete.

I ovde važi ista ograda kao i za deset godina razlike. Reč je o velikim posmatranim grupama, u kojima ljudi koji regulišu pritisak ili prestanu da puše često menjaju i druge navike, pa se korist ne može pripisati samo jednom potezu. Podaci sugerišu smer, kaže kardiolog, ali ne obećavaju ishod nijednom pojedincu.

Poruka za pedesetogodišnjaka je, ipak, ohrabrujuća:

– Ono što se u pedesetoj izmeri, u pedeset petoj još uvek može da se popravi, a promena koja se učini kasno i dalje je promena. Podaci ne govore da je posle pedeset pete kasno. Naprotiv, sugerišu da su baš ta dva poteza, učinjena u tom uzrastu, bila povezana sa najvećim dobitkom. Nikad nije prerano, a po ovim podacima, ni tada nije bilo prekasno – poručuje dr Vuleta.

Kada odmah pozvati 194?

Prema rečima sagovornika “Blic zdravlja”, odmah treba pozvati 194 kada se oseti:

• bol ili pritisak u grudima koji ne prolazi u miru,
• naročito ako ga prate znojenje, mučnina, nedostatak vazduha ili bol koji se širi u ruku, rame, vilicu ili leđa.

– Akutni koronarni sindrom je zajednički naziv za infarkt, nestabilnu anginu pektoris i iznenadnu srčanu smrt. Prema podacima ESC iz 2023. godine, kod oko 80 odsto i žena i muškaraca sa akutnim koronarnim sindromom glavni znak je bol ili pritisak u grudima. Česti prateći znaci kod oba pola su znojenje, osećaj lošeg varenja ili bol u gornjem delu stomaka i bol u ramenu ili ruci – objašnjava dr Vuleta.

Kod žena su, prema istim podacima, češći vrtoglavica i nesvestica, mučnina i povraćanje, bol u vilici i leđima, nedostatak vazduha, bol između lopatica, lupanje srca i umor. Takvi znaci se lako pripišu umoru, stresu ili stomaku, pa ne čudi upozorenje WHF da se znaci baš kod žena posebno previđaju.

– Pravilo je jednostavno: kod sumnje se zove 194, ne čeka se da “prođe samo od sebe” i ne kreće se ka bolnici na svoju ruku. Bolje je da hitna pomoć dođe i utvrdi da je uzbuna bila lažna, nego da dragoceno vreme prođe u čekanju – savetuje kardiolog.

Šta možete da uradite ove nedelje, za Dan srca?

Tri male provere, kako kaže naš sagovornik, staju u jednu nedelju:

• merenje pritiska,
• analiza lipidnog statusa i šećera u krvi,
• procena ukupnog rizika.

– Nijedna ne boli, nijedna ne traje dugo, a zajedno daju sliku koja može dosta toga da promeni u boljem smeru. Nije potrebno da uradite sve tri odjednom, dovoljno je da počnete od jedne – uverava dr Vuleta i pojašnjava:

• Prva provera je pritisak. Izmerite ga nekoliko jutara zaredom, u miru, sedeći, i zapišite vrednosti. Ako nemate merač kod kuće, pritisak vam može izmeriti izabrani lekar ili to uradite u obližnjoj apoteci. Jedna povišena vrednost nije dijagnoza, ali jeste razlog da se merenje ponovi.
• Druga provera je lipidni status i šećer u krvi, iz jedne epruvete, o čemu se dogovarate sa izabranim lekarom. Kada nalaz stigne, brojke same po sebi retko govore šta znače baš za vas. Alat “Analiza holesterola” na eKardiolog.rs objašnjava nalaz lipidnog statusa razumljivim jezikom i pokazuje ciljnu vrednost LDL holesterola prema proceni rizika. Sa tako pripremljenim pitanjima, nalaz potom odnesite lekaru.
• Treća provera je procena ukupnog rizika. Pritisak, holesterol, šećer, obim struka i pušenje ne posmatraju se svaki za sebe, nego zajedno, jer se tako i sabiraju. Tu procenu radi lekar, uz pomoć SCORE2 modela, i na osnovu nje sa vama dogovara šta se menja prvo.

– Za Svetski dan srca, 29. septembra, dovoljno je da uradite jednu od ove tri stvari. Druge dve mogu da sačekaju sledeću nedelju, ali ne i sledeću deceniju – poručuje dr Marko Vuleta, interventni kardiolog.