KRIJE 1,4 MILIONA UZORAKA Trezor sudnjeg dana skriven je u planini iznad Arktičkog kruga: Do sada je otvoren samo zbog jednog rata

Sve dok ratovi bukte na više frontova, i dok je, geopolitička situacija neizvesna još od Hladnog rata, kao i to što skoro 10 država poseduje nuklearno naoružanje, briga za odbranu i skloništa neće nestati. U Norveškoj već godinama postoji dobro obezbeđen i čuvan prostor pod imenom trezor “Sudnjeg dana” Sto 30 metara duboko u planini na Svalbardu, hiljadu kilometara od kopnene Norveške gde se čuva se oko 1,4 miliona uzoraka semena iz gotovo svake zemlje na svetu.

Trezor “Sudnjeg dana”, odnosno, globalni trezor semena, smešten je u Svalbard arhipelagu u Norveškoj i važi za najsigurnije mesto na planeti. Ovaj trezor, koji čuva preko milion uzoraka semena iz celog sveta, otvara se samo šest puta godišnje i igra ključnu ulogu u očuvanju svetske prehrambene sigurnosti.

Trenutak kada je trezor otvoren: Alep, 2015.

Do sada je seme uzimano tri puta i uvek ga je tražila ista ustanova.

Reč je o Međunarodnom centru za poljoprivredna istraživanja u sušnim područjima, čija se banka gena nalazila u Alepu u Siriji. Ta zbirka bila je jedna od najvažnijih na svetu, jer je sadržala sorte iz Plodnog polumeseca, područja gde je poljoprivreda i nastala.

Kada je 2011. počeo rat, zbirka se našla u opasnosti. Između 2012. i 2014. poslali su na Svalbard više od 14.000 uzoraka, kao osiguranje, prenosi N1info.ba.

U septembru 2015. zatražili su ih nazad. Bilo je to prvo povlačenje u istoriji trezora.

Poslato im je oko 38.000 uzoraka pšenice, ječma, sočiva i leblebija, i to u pošiljkama koje su iz bezbednosnih razloga držane u tajnosti. Seme je otišlo u nove laboratorije u Maroku i Libanu.

Zanimljiv je i detalj iz same Sirije. Zbirka u Alepu radila je na dizel-generatoru, a pobunjenici koji su kontrolisali to područje dozvolili su da nastavi da radi, jer je i njima taj generator bio koristan.

Seme koje je posađeno, pa vraćeno nazad

Ovde je deo koji se ređe spominje, a važniji je od samog povlačenja. Uzeto seme je posađeno, uzgajano i od njega je dobijeno novo.

To novo seme zatim je ponovo poslato na Svalbard, u depozite 2017, 2018. i 2019. godine. Sistem je tako zatvorio krug: uzeli su rezervnu kopiju, obnovili original, pa napravili novu rezervnu kopiju.

To je jedini put da je trezor iskorišćen za ono zbog čega je i napravljen, a ne kao skladište.

Trezor je i sam jednom bio na testu.

Godine 2016. neuobičajeno toplo vreme na Arktiku dovelo je do topljenja koje je vodom ispunilo ulazni tunel. Voda se zaledila pre nego što je doprla do same komore, pa seme nikada nije bilo ugroženo.

Šta je Globalni trezor semena

Globalni trezor semena otvoren je 2008. godine kao sigurno skladište namenjeno očuvanju različitih vrsta biljaka za buduće generacije. Nalazi se duboko unutar planine na Svalbard arhipelagu, sa ulazom koji viri iz bočne strane planinskog masiva. Njegov cilj je sprečavanje izumiranja useva usled rata, prirodnih katastrofa ili pandemija. Upravljanje ovim trezorom zajednički sprovode norveška vlada, Crop Trust i NordGen.

Trezor je smešten u zaleđenim uslovima, sa stalnom temperaturom od -18 stepeni Celzijusa, a pristup mu je strogo kontrolisan nizom metal-detektora. Ovo mesto je zatvoreno za javnost, ali se virtuelne ture nude kao alternativa za one koji žele da istraže njegovu unutrašnjost.

Kako funkcioniše trezor “Sudnjeg dana”

Seme se skladišti u velikim prostorijama koje mogu primiti na stotine hiljada uzoraka. Ulaz u trezor vodi kroz dugi betonski tunel, a sama unutrašnjost obložena je slojevima leda. Zahvaljujući pažljivo kontrolisanim uslovima, semena mogu opstati decenijama ili čak vekovima.

U razgovoru za medije, Asmund Asdal, koordinator trezora, izjavio je:

“Imam veoma dobar osećaj kada sam ovde i znam da je ovo resurs koji će biti potreban budućim generacijama.“

Seme ostaje vlasništvo onoga ko ga je poslao

Način na koji trezor funkcioniše često se pogrešno razume. Norveška je izgradila i plaća objekat, ali seme nije njeno.

Svaka zemlja ili ustanova koja pošalje uzorke ostaje njihov vlasnik. Kutije se ne otvaraju i niko im ne može pristupiti osim onoga ko ih je poslao.

Trezor tako funkcioniše kao sef u banci, a ne kao zbirka. Norveška zna šta je unutra, ali ne poseduje ništa od toga.

Kapacitet je četiri i po miliona uzoraka, a trenutno je popunjen otprilike trećinom.

Virtuelna tura kroz najsigurniji trezor na svetu

Iako fizička poseta trezoru nije dozvoljena, virtuelna tura pruža priliku da se “prošetate” kroz snežne pejzaže Svalbarda i zavirite u unutrašnjost ovog fascinantnog mesta. Tura započinje na zaleđenoj padini, nastavlja se kroz dugi betonski hodnik i završava u prostranim “echo” prostorijama ispunjenim stotinama hiljada semena.

Stručnjaci upozoravaju da povlačenja izazvana ratom postaju sve češća. Iračka banka gena uništena je nakon invazije 2003. godine, a palestinska u Hebronu u avgustu 2025. godine.

Ovaj trezor predstavlja simbol nade za čovečanstvo, osiguravajući da čak i u slučaju nuklearnog rata, pandemije ili prirodnih katastrofa, poljoprivredni resursi budu sačuvani za buduće generacije. Ono što se ipak svi nadamo jeste to da nikada nećemo imati potrebe da ga i koristimo.

(Led bible)