У Скупштини Србије данас је Дан за гласање. Посланици ће се поред Ребаланса буџета изјашњавати и о изменама закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима. О томе на који начин ће бити поједностављене процедуре за упис непокретности, али и о значају Дунавског коридора и новим железничким линијама, за РТС говори министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић.
Јучерашње отварање деонице пута Дунавског коридора представља, како каже министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Гордана Софронијевић, изузетан дан за читаву Србију, а посебно за источни део земље који је деценијама био запостављен.
“Тај пут није само саобраћајни пројекат, пре свега је за мене развојни коридор и могућност и прилика да сви ти људи и у Пожаревцу и у Великом Градишту и у Голупцу, односно сва она села око тих великих градова, стекну ту нову прилику да им се побољша квалитет живота”, истакла је Софронијевићева.
Према њеним речима, нови пут грађанима не доноси само брже и сигурније стизање, већ и прилике за развој привреде и туризма, а самим тим и нова радна места. Подсетила је да је председник Србије приликом отварања позвао и грађане који живе у дијаспори да се врате, будући да Србија из дана у дан постаје све боље место за живот.
“Све је урађено по врло високим прописаним стандардима, ни мање ни више од тога. Дакле, добићемо једну брзу, модерну и пре свега безбедну саобраћајницу”, нагласила је министарка, додајући да је лично проверила квалитет коловоза након појединих прича које су кружиле јавношћу.
Пуштање у саобраћај деонице од 28 километара
Софронијевић је најавила да ће данас у поднe бити пуштена у саобраћај и деоница дуга 28 километара, иако је, како каже, била технички спремна за то још јуче. Заједно са два километра пуштена пре две недеље, то чини укупно 30, односно 62 километра брзе саобраћајнице у укупном саобраћају.
“До октобра, односно до краја године, последњи мост, док се заврши, имаћемо свих 68 километара брзе саобраћајнице”, казала је министарка.
Најавила је и наставак радова, будући да, како каже, пуни развој источне Србије тек следи када се повежу и најсевернија места, Кладово и Неготин. У завршној је фази израде просторни план подручја посебне намене који предвиђа изградњу наставка брзе саобраћајнице до Брзе Паланке, чиме ће Голубац добити потпуно заокружену обилазницу, што је, како је нагласила Софронијевићева, значајно и због заштите Голубачке тврђаве.
“То је деведесет километара пута са одвојцима у дужини педесет четири према Кладову и Неготину”, прецизирала је министарка, изразивши наду да ће радови на наставку саобраћајнице почети већ следеће године.
Тренутно изграђено 681 километар ауто-путева и брзих саобраћајница
Говорећи о улагањима, министарка је подсетила да иза сваког километра пута стоје године планирања, експропријације и пројектовања, хиљаде радника и озбиљна улагања државе.
“Стратегија Републике Србије јесте да развија и европске коридоре, али и ове коридоре који су веома значајни за повезивање грађана Србије и са престоницом, али и даље са Европом”, рекла је Софронијевићева, најавивши да ће до краја године бити завршени и последњих дванаест километара Моравског коридора, деоница Кузмин–Сремска Рача, Слепчевић–Бадовинци, као и северна обилазница око Крагујевца.
Према њеним речима, тренутно је изграђено 681 километар аутопутева и брзих саобраћајница.
Више од 370.000 издатих потврда по закону о легализацији
Осврћући се на измене Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе, познатог као “Свој на своме”, министарка је истакла да сваки закон захтева период провере примене.
“По овом закону поднето је преко два и по милиона пријава”, навела је Софронијевићева и прецизирала да је до јутрос у пет сати издато тачно 368.663 потврде, а да је уписано између 270.000 и 280.000 непокретности.
Као кључан разлог за измене закона, министарка је навела потребу да се грађанима, поготово у руралним подручјима, где постоје куће веће од 400 квадратних метара, омогући правичнији третман.
“Сматрали смо да је правично да тим људима дамо могућност да до четиристо квадрата користе постојећу одредбу закона – фиксна накнада за општине испод педесет хиљада, то је само сто евра – а да сваки квадрат преко тих четиристо плати у висини доприноса”, објаснила је Софронијевићева.
Измене се односе и на неевидентиране посебне делове објеката у стамбено-пословним зградама. Софронијевићева је прецизирала да елаборат геодетских радова и даље искључиво раде лиценцирани инжењери геодетске струке, али да скицу неевидентираних делова и спецификацију, поред геодета, сада могу израђивати и инжењери грађевинске и архитектонске струке.
Убрзана процедура – накнада се плаћа пре уписа у катастар
Једна од важних новина, како је истакла министарка, тиче се редоследа процедуре. До сада је катастар, по пријему потврде, уписивао забележбу забране располагања до уплате накнаде.
Убудуће ће грађанин, одмах по добијању потврде, добити и обавештење о висини накнаде, са роком од тридесет дана да је уплати, тек након чега се предмет прослеђује катастру.
“Укинули смо непотребно администрирање и Агенције и катастра, чиме смо убрзали и олакшали процедуру”, рекла је Софронијевић, додајући да то представља суштину измена закона.
Министарка је искористила прилику да разјасни и честу забуну међу грађанима – да упис објекта у катастар не подразумева обавезу прибављања додатних дозвола.
“Тренутак уписа у катастар је тренутак када ваш објекат потпуно постаје легалан”, нагласила је, уз напомену да све накнадне интервенције на објекту, попут доградње или рушења, морају бити спроведене у складу са важећим законом.
Такође је истакла да ће објекти који су конструктивно завршени, али им недостају фасада, столарија или унутрашњи развод инсталација, моћи да се доврше уз стручну контролу, како не би поново прерасли у бесправну градњу.
“Циљ и разлог за доношење овог закона наравно нису мењани, само је мало промењен пут којим долазимо до тог циља”, закључила је министарка, поручивши грађанима да они који су поднели уредну пријаву неће бити заборављени нити прескочени. Према њеној процени, до краја године биће издато између 600.000 и 800.000 потврда.
Возови до Будимпешти
Министарка се осврнула и на ресор железничког саобраћаја, за који је такође задужена у Влади Србије. Према њеним речима, “Српски соко” је почео пробе на мађарском делу пруге Београд–Будимпешта, а сви системи, укључујући и апарат за кафу који је претходно био у квару, сада раде исправно.
“Сви међународни стандарди, најви примењени ЕТЦС-ови, сигурносни системи” су, како каже, испоштовани на српској деоници пруге, док се чека да мађарска страна потврди да су и код њих испуњени сви услови за интероперабилност система.
Софронијевић је навела да је мађарски министар саобраћаја Давид Витез најавио да ће воз кренути на јесен, што значи пре Нове године.
Истакла је да ће путнички саобраћај бити могућ до краја године, а вожња возом до Будимпеште трајаће три сата и једанаест минута.
