“SRBIJA ZASLUŽUJE JEDNAK TRETMAN” Šta donosi otvaranje prvog EU poglavlja sa Ukrajinom i Moldavijom: Geopolitički interesi iznad pravnih i ekonomskih kriterijuma?

Otvaranje prvog pregovaračkog poglavlja sa Ukrajinom i Moldavijom je potvrda da EU odstupa od onog što je bio njen koren i da su joj sada primarni geopolitički kriterijumi, a ne pravni i ekonomski u procesu proširenja, ocenjuju analitičari. Kako kažu, Srbija bi trebalo na evropskom putu da ima jednak tretman kao Ukrajina i Moldavija u smislu uvažavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a našoj državi je važno da “obezbedi pristup jedinstvenom tržištu EU” i da se uvaži sve što je do sada uradila u procesu evrointegracija.

Mnogi tvrde da je 16. jun 2026. godine “istorijski dan za EU” pošto je do pre samo četiri godine bilo “nezamislivo da se neke zemlje, čak i one sa nerešenim teritorijalnim pitanjima, mogu ovoliko približiti EU” kao Ukrajina i Moldavija. Te dve države su, čini se, sa prvim pregovaračkim poglavljem širom otvorile i vrata ulaska u EU.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je u ponedeljak da će pozvati Gruziju i druge kandidate za ulazak u EU da dođu u Beograd i razgovaraju kako da se postave prema Briselu.

Srbija četiri i po godine čeka na otvaranje klastera

Kada je reč o Srbiji i dalje čeka na otvaranje novog klastera nakon četiri i po godina iako ima naznaka da bi to moglo da se dogodi ovog leta. Ako se uzme u obzir i model proširenja koji su pre nekoliko dana predložile Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg ostaje nejasno da li će Ukrajina i Moldavija preteći Srbiju na evropskom putu?

Milivojević: Dominira geopolitička dimenzija proširenja EU

Zoran Milivojević, diplomata, kaže za “Blic” da sada dominira geopolitička dimenzija proširenja EU.

– Brisel politiku proširenja vodi prema geopolitičkim interesima, a ne pravnim i ekonomskim kriterijumima što potvrđuje otvaranje prvog pregovaračkog poglavlja sa Ukrajinom i Moldavijom. Reč je o državama koje imaju ozbiljan problem sa teritorijom. Ukrajina je još u ratnom stanju pa se postavlja kako će u takvim okolnostima obezbediti funkcionisanje institucija, vladavinu prava, demokratske procese. Predsedniku Ukrajine je istekao mandat, a zbog rata nije ni bilo izbora da bi ostao na toj funkciji – navodi Milivojević.

“Ako već Ukrajina i Moldavija imaju takav tretman, onda takav odnos zaslužuje i Srbija”

Kako kaže, nije jasno na kojim prostorima će Ukrajina i Moldavija uspostaviti pravnu tekovinu koju traži EU.

– Ako već Ukrajina i Moldavija imaju takav tretman, onda takav odnos Brisela zaslužuje i Srbija koja, takođe, nema rešeno teritorijalno pitanje. Brisel uvažava u potpunosti teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i Moldavije što znači da bi to morao da primeni i u slučaju Srbije – ocenjuje Milivojević.

Dodaje da sve ukazuje da se proces proširenja EU “ubrzava i to na osnovu geopolitičkih odluka, a ne pravnih i ekonomskih kriterijuma”.

– Kada je već tako onda i Srbiji treba da se odblokira proces evrointegracija. EU praktično odstupa od onog što je njen koren. EU je nastala kao mirovni projekat zasnovan na ekonomiji još od rimskih ugovora i sada od toga odstupa. Zanimljivo da promene iniciraju države osnivači EU poput Nemačke, Francuske i Beneluksa – analizira Milivojević.

“Model proširenja EU se ne kosi sa interesima Srbije”

Po njegovom mišljenju, novi model proširenja EU se ne kosi sa interesima Srbije.

– Srbiji je važno da obezbedi prisustvo na zajedničkom tržištu EU i da joj se uvaži ono što je do sada postigla na evropskom putu. Takođe, bitno je i da se Srbiji prizna međunarodni pravni subjektivitet kao Ukrajini i Moldaviji – zaključuje Milivojević.

Da li će se klasteri otvarati samo na osnovu mišljenja Evropske komisije?

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, ocenila je da ostaje nedorečeno da li će se po novom modelu proširenja koje je predložilo pet EU država “klasteri otvarati samo na osnovu mišljenja Evropske komisije ili će i dalje ostati da svaka zemlja članica mora da se saglasi sa sledećim korakom”.

– Videćemo da li će ta procedura konkretno za otvaranje Klastera biti pojednostavljena, pa u tom kontekstu može da se desi da određene delove ovih uslova ispunimo i pomerimo se sa, u ovom trenutku, mrtve tačke – navela je Joksimović.

Kako kaže, za Evropsku uniju je izuzetno značajno da se “potvrdi kredibilitet” procesa evrointegracija s obzirom na to da su “u mandatu ove komisije obećali da će doći do novog proširenja”.

– Tako da očekujem da će sasvim sigurno Evropska unija učiniti sve da bar jedna, ako ne i dve zemlje postanu članice do kraja mandata. To će svakako biti Crna Gora, a možda i Albanija – poručila je Joksimović.