Skriveni uzrok visokog krvnog pritiska kod miliona ljudi može biti hormonski poremećaj: Lekari ga godinama propuštaju

Skriveni hormonski poremećaj – primarni aldosteronizam, može biti uzrok miliona slučajeva visokog krvnog pritiska.

Istraživači su koristili nosivi uređaj kako bi otkrili ranije skrivene hormonske obrasce kod primarnog aldosteronizma, potencijalno izlečivog poremećaja koji može uticati na čak jednu od pet osoba sa visokim krvnim pritiskom.

Stanje se razvija kada nadbubrežne žlezde proizvode previše aldosterona, što remeti regulaciju soli, vode i krvnog pritiska u telu.

Ljudi sa ovim stanjem se suočavaju sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Ipak, dijagnoza često kasni jer aldosteron prirodno fluktuira, što znači da uzorak krvi uzet u jednom trenutku može pružiti nepotpunu ili čak obmanjujuću sliku.

U studiji objavljenoj 26. avgusta u časopisu Science Translational Medicine, istraživači su otkrili da su pacijenti doživeli kratke pojave proizvodnje hormona i tokom budnosti i tokom sna.

Noćna aktivnost je posebno lako prevideti jer se rutinske analize krvi retko sprovode dok pacijenti spavaju.

Nosivi uređaj beleži skrivenu aktivnost hormona

Naučnici sa Univerziteta u Bristolu i Univerziteta u Mančesteru u Velikoj Britaniji, Univerziteta u Bergenu u Norveškoj i partnerskih institucija u Stokholmu i Atini koristili su prenosivi uređaj za praćenje pacijenata u njihovim domovima.

Ovo je omogućilo snimanje hormonskih ritmova tokom uobičajenih aktivnosti, a ne u veštačkim uslovima bolnice ili istraživačkog centra.

Istraživanje za dokazivanje koncepta obuhvatilo je 60 pacijenata iz Bristola, Bergena, Stokholma i Atine.

Nivoi hormona su mereni svakih 20 minuta tokom kontinuiranog perioda od 24 sata, uključujući i dok su učesnici spavali.

Lagani monitor, veličine mobilnog telefona, pričvršćen za struk merio je hormone sa kože.

Koautor studije dr Tomas Apton, klinički istraživački saradnik za automatizovano uzorkovanje, klinički saradnik na Univerzitetu u Bristolu i viši klinički saradnik u NHS Foundation Trust bolnica u Bristolu, rekao je da je primarni aldosteronizam važan uzrok visokog krvnog pritiska i najčešći uzrok sekundarne hipertenzije koju vide u klinici za krvni pritisak.

– Mogao bi da utiče na milione ljudi u Velikoj Britaniji. Međutim, zbog načina na koji se hormoni menjaju tokom dana i trenutne složenosti dijagnostičkog procesa, dijagnoza se često odlaže ili se uopšte ne postavlja.

– U našoj studiji, pacijenti su praćeni kod kuće tokom normalne aktivnosti, što nam je omogućilo da vidimo kako su se hormoni menjali tokom vremena u realnim uslovima. Ovaj pristup bi potencijalno mogao da revolucioniše način na koji dijagnostikujemo hipertenziju i na kraju smanjiti kardiovaskularne bolesti, posebno srčane bolesti i moždani udar, koje su mogle biti sprečene – rekao je dr Tomas Apton.

Zašto jedan test krvi može prevideti poremećaj

Računarska analiza je omogućila timu da rekonstruiše dnevno ponašanje aldosterona i dva blisko povezana hormona, 18-hidroksikortizola i 18-oksokortizola. Umesto da ostane kontinuirano povišen, aldosteron je više puta rastao i padao.

U određenim trenucima, nivoi su pali ispod minimalnih pragova koji se koriste za dijagnostikovanje primarnog aldosteronizma. Ovo se dešavalo čak i kod nekih pacijenata sa teškom bolešću, pokazujući kako uzorak prikupljen u pogrešno vreme može pogrešno delovati ohrabrujuće.

Poremećaj nije izbrisao normalan ritam dnevnog i noćnog hormona. Umesto toga, izazvao je ponavljajuće nagle promene unutar tog ritma, uključujući i prethodno skriveni obrazac noćne sekrecije.

Viši autor studije dr Eder Zavala, saradnik UKRI Future Leader na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je da su kontinuiranim praćenjem hormona tokom 24 sata, uspeli da otkriju raniji skriveni obrazac noćnih hormonskih eksplozija:

– Ovo nam daje mnogo jasnije razumevanje bolesti i na kraju bi moglo pomoći lekarima da je ranije otkriju i efikasnije leče pacijente. Detaljnija matematička i računarska analiza dnevnih hormonskih profila mogla bi na kraju pomoći u otkrivanju ranijih i suptilnijih oblika bolesti, otvarajući nove mogućnosti za poboljšanje ishoda za pacijente koji žive sa visokim krvnim pritiskom.

Noćni izlivi ukazuju na nadbubrežnu žlezdu

Abnormalni skokovi su bili posebno izraženi kod pacijenata čije je stanje nastalo u jednoj nadbubrežnoj žlezdi, a ne u obe. Taj obrazac bi mogao biti klinički vredan jer se bolest ograničena na jednu žlezdu ponekad može lečiti hirurški.

Nakon što je pogođena žlezda uklonjena, neobični hormonski izlivi su nestali.

Rezultat je pružio dodatni dokaz da su ritmički udari direktno povezani sa primarnim aldosteronizmom, a ne da su slučajne fluktuacije.

Otkrivanjem kada se javlja abnormalna sekrecija, kontinuirano praćenje može na kraju pomoći lekarima da razlikuju suptilnu bolest od normalnih hormonskih varijacija. Takođe bi moglo pružiti informativniji uvid u stanje pacijenta nego jedno merenje obavljeno tokom posete klinici.

Preispitivanje načina testiranja visokog krvnog pritiska

Koautor studije prof. Staford Lajtman, profesor medicine na Univerzitetu u Bristolu i pronalazač U-RHYTHM-a, dodao je da nalazi ukazuju na to da bi kliničari možda trebalo da preispitaju način na koji traže poremećaj, što smernice kliničke prakse Endokrinološkog društva sada preporučuju da se uzme u obzir kod svih ljudi sa hipertenzijom.

– Buduće dijagnoze bi mogle da se udalje od jednokratnih testova krvi i da se usmere ka praćenju hormonskih ritmova tela tokom vremena, posebno noćnih obrazaca koji izgleda da sadrže ključne tragove bolesti. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se definisali najbolji klinički putevi, koristeći dinamičko merenje hormona, kako bi se osigurala rana dijagnoza ovog uobičajenog i potencijalno izlečivog uzroka visokog krvnog pritiska – kaže prof. Staford Lajtman.

(Sci Tech Daily)