Umesto dosadnih političkih govorancija, držanja suvoparnih predavanja, Srpska napredna stranka odlučila je da sa svojim članstvom zapeva i za pojas zadene. Pesma nas je održala, njojzi hvala. I tako, dok se na ražnju okreće poneko prasence ili jagnje, pa čak negde i vo, a pod šatrama širom Srbije smenjuju se estradne veličine, od Ere Ojdanića, Mitra Mirića, Baje Malog Knindže, Ljube Aličića, koji kroz pesmu pružaju od srca podršku Aleksandru Vučiću, narod dođe da se proveseli i popije koju ljutu sa stranačkim funkcionerima koji su tu da čuju taj isti narod i da sa njim popričaju, ali i kolo zaigraju.
Nisam pojma imao koliko je Siniša Mali majstor u kolu dok ga moje oči u Bataševu kod Mladenovca nisu videle. Leteo je Siniša sa kraja na kraj šatre i pleo nogama kao da je juče iz folklornog društva izašao. Staro i mlado trči da dođu do funkcionera, ma samo jednu reč da mu kažu i da naprave selfi za uspomenu. Realno, šta god neko mislio, ovo je do sada jedna od najboljih mogućih kampanja koja je urađena, jer je Vučić naterao funkcionere da siđu među običan svet i da se sa njim poistovete. Efekat je ravan političkom zemljotresu, jer na to ne postoji odgovor. Nikog ne blokiraš, nikom ne zabadaš prst u oko, nikog ne vređaš, nikom ništa ružno ne činiš, već pevaš i pokazuješ da si deo tog istog naroda od kog tražiš glas. Običan čovek voli da vidi funkcionera i kada mu ruke polete same na neku dobru pesmu i kada časti muziku, pa i popije koju više…
Posle mesec dana organizovanja šatri mogu samo da kažem da su one fantastično podigle na mobilizaciju biračko telo Srpske napredne stranke i osokolile obične ljude, da je to sada postalo nezaustavljivo. Istina, ono što reče predsednik Vučić, najosetljiviji su ljudi kada se pomene porodica. Srbin ne da da mu se dira porodica i država. Vređanje nečije majke, oca, dece, to izaziva ozbiljan revolt kod Srba i to sam lično osetio pod svakom šatrom. Osećaju ljudi da nam se pokušava nametanje ideje kako porodica nije bitna, što naravno kod svakog čestitog domaćina izaziva ozbiljnu spremnost da se bori protiv takvih pojava. Srbi hoće tradicionalno društvo, srpska pravoslavna duša neće mržnju koja nam se nameće kako bi nas podelili i zato su šatre koje su naprednjaci organizovali bile pune. Ljudi hoće da osete jedinstvo i da se međusobno druže i žive kao rod najrođeniji. Čestiti seljak hoće da mu rodi ono što je posejao, da su čeljad na okupu, da mu dođe put do sela, da sa komšijom popije kafu i rakiju, da se druži u lokalnoj kafani sa meštanima, da živi normalno bez straha da će neko da mu blokira selo, napadne kuću, da mu ne dozvoli deci da idu u školu, a sve to samo zato što neće da prihvati ludilo koje mu je sa strane uvezeno da bi mu bila razorena kako porodica, tako i država.
Ide vreme seoskih i hramovnih slava, idu vašari, doduše ide i gospojinski post, kao i sama Velika Gospojina kao praznik… Dragi funkcioneri, ne budite lenji, već trk među narod i razgovarajte. Spremni da otrpite kritiku, da dostojanstveno prihvatite pohvalu, da argumentima čak i na vašaru ukažete zašto je ispravno ono što radite i zašto je politika Vučićeva dobra po Srbiju. Da vas ljudi vide, da sednu sa vama baš kao što su to činili pod šatrama, da popiju koju sa vama, da se proveselite uz neku kafansku muziku, ali bitno je da ljudi osete da ste deo njih i da se ni po čemu od njih ne razlikujete. Samo tako Srbija pobeđuje.
Vladimir Đukanović
Rođen 2. marta 1979. godine u Beogradu. Završio Prvu beogradsku gimnaziju, a potom Pravni fakultet. Danas je advokat, narodni poslanik, oženjen Majom, otac Dimitrija, Đorđa, Jelisavete i Anastasije. Verujući čovek, patrijarhalno vaspitan i veliki navijač Crvene zvezde.