TIŠINA PRED BURU 15. MARTA Kurti jednim potezom hoće da preseče veze Srba sa Beogradom, Sorensen napustio region BEZ REČI

Dok se Brisel ne oglašava, nova vlada Aljbina Kurtija priprema se za 15. mart i primenu Zakona o strancima i registraciji vozila. Izaslanik Evropske unije Peter Sorensen boravio je u Beogradu i Prištini, ali je otišao bez ijedne zvanične izjave.

Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da je poseta Petera Sorensena bila u svrhu opipavanja pulsa za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

– Nedavno je Kaja Kalas, visoka predstavnica Evropske unije, najavila da će pozvati dve strane na sastanak. Moguće je da je zapravo njegova poseta u svrhu toga da se opipa puls, da se vidi kako se posmatra situacija i u Beogradu i u Prištini. Naravno, ona ide u susret 15. martu kada počinje potpuna primena ova dva zakona. Verovatno je njegova uloga kao medijatora da oceni u kojoj meri postoje tenzije i da proba eventualno da smiri situaciju – navodi Gogić za RTS.

On ističe da se proces dijaloga sve češće pogrešno tumači kao arbitraža. Prema Gogićevim rečima za Srbiju je najznačajnija tema primene Zakona o strancima u Prištini, naglašavajući da Sorensen nije pokazao interesovanje da se uključuje u razgovor o njegovoj primeni.

– Distanciranje znači da oni neke stvari posmatraju kao unutrašnje pitanje Kosova. Dakle, za njih je Zakon o strancima unutrašnja stvar Kosova i oni neće da posreduju u pregovorima između Beograda i Prištine o tome da li i na koji način treba taj zakon da se sprovede -objasnio je Gogić.

Podseća da je Zakon o strancima donet 2013. godine kada je parafiran Briselski sporazum, koji je ratifikovan u kosovskoj skupštini kao međunarodni ugovor.

– Time je zapravo skupština potvrdila da Briselski sporazum, kao i Zajednica koja je deo tog sporazuma, predstavljaju deo pravnog poretka Kosova. Tako da ono što je ovde sporno, to je što se primenjuje sad Zakon o strancima, ali se ne primenjuje Zakon o ratifikaciji Briselskog sporazuma. Tako da je sporno to što je Priština ponovo selektivna u pogledu toga šta primenjuje kao pravni akt – naveo je Gogić.

Gogić upozorava da bi primena zakona mogla da utiče na funkcionisanje obrazovnih i zdravstvenih ustanova.

– Ono što će se desiti, to je da će biti smanjen kvalitet, odnosno obim usluga koje te ustanove pružaju, verovatno će biti manje kadra iz Srbije, zdravstvenih i prosvetnih radnika i samim tim biće poremećeno pružanje usluga. To se pre svega odnosi na Univerzitet u Mitrovici. Na njemu radi veliki broj profesora iz centralne Srbije, svi oni su pogođeni ovim zakonom jer postaju stranci – objašnjava Gogić.

Koje su posledice zakona?

Kako je naveo, po tom pitanju se oglasila i Eparhija raško-prizrenska koju takođe ovaj zakon pogađa.

– Mnogi od njih su zapravo ili iz centralne Srbije ili Republike Srpske, Crne Gore. Tu su godinama, pa i decenijama. Potpuno legalno su tu, i sad su odjednom postali stranci – rekao je Gogić.

Posebno osetljiva kategorija su, kako ističe, lica koja su na Kosovo došla zbog braka.

– Oni sad preko noći postaju stranci. I to je problem ovde što Priština bez prilagođavanja tim konkretnim situacijama, bez uvažavanja realnih pravnih činjenica na terenu, a to je da lica imaju dugotrajni boravak, legalan na Kosovu, ona njih zapravo proglašava strancima i dovodi ih u onu situaciju ‘kvaka 22’ – navodi Gogić.

“Opštine imaju sve manje budžete”

Govoreći o budžetu nove vlade u Prištini, Gogić navodi da opštine imaju sve manje budžete. Ocenio je to kao pokušaj finansijskog udara na srpske sredine.

– Kada su gradonačelnici na severu Kosova bili Albanci, oni su svesno vraćali novac u centralni budžet, nisu trošili novac da bi onda sledeće godine budžet bio manji. Tako da to jeste, da kažemo, finansijski udar na srpske sredine. I pored toga, ministarstva ta opredeljuju manja sredstva – rekao je Gogić.

Smatra da je potez Kurtijeve vlade da smanji budžete zapravo gest obesmišljavanja i derogiranja dijaloga.

– To je obesmišljavanje i derogiranje dijaloga i postignutih dogovora, jer je Zajednica jedan od ključnih aspekata tog dogovora koji nikad nije sproveden. Vezano za izdvajanje iz budžeta, nikada nisam ni očekivao da će recimo vlada u Prištini da ulaže u razvoj srpskih sredina na Kosovu. To nikada nisu radili. Šta više, oni se bave drugim stvarima, eksproprijacijom, izgradnjom nekih objekata, puteva koji zapravo narušavaju život u tim sredinama – naveo je Gogić.

Kako kaže, ključno za Srbe na Kosovu i Metohiji jeste veza sa Beogradom.

– Srbi nemaju velika očekivanja od vlade u Prištini, ko god da je vodi, a posebno za vreme Kurtijevog mandata. Za Srbe na KiM je ključna njihova veza sa Beogradom. Oni tu očekuju podršku. Sve ovo što Kurti radi, on zapravo preseca tu vezu između Srba na Kosovu i Metohiji i vlade u Beogradu. Onemogućava da lica iz centralne Srbije dolaze i borave, odnosno ostaju na Kosovu – zaključio je Ognjen Gogić.

(RTS)