ODAKLE SRBIJA UVOZI NAFTU? Rat na Bliskom istoku i ekonomija u Evropi: Koliko će se problemi preliti na našu privredu (VIDEO)

Naglo pogoršanje geopolitičke situacije i rast cena nafte pokrenuli su hitne reakcije najvećih svetskih ekonomija. Lideri zemalja grupe G7 održali su vanredni sastanak, dok su članice Međunarodne energetske agencije odlučile da na tržište puste čak 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi kako bi ublažile rast cena energenata i stabilizovale globalnu ekonomiju.

Prema procenama stručnjaka, ova količina odgovara približno dvadesetodnevnom izvozu nafte kroz Ormuški moreuz, jednu od najvažnijih energetskih arterija na svetu.

O potencijalnim posledicama krize i uticaju na Evropu i Srbiju govorili su za “Blic TV” makroekonomski analitičar Ivan Nikolić i energetski ekspert Miroslav Kojedinović iz Nemačke.

Strah od novih ekonomskih šokova

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda upozorila je da bi globalne ekonomije mogle da se suoče sa novim snažnim šokovima, ukoliko se sukobi i poremećaji na tržištu energenata nastave.

Kako je objašnjeno u emisiji, cene energenata već sada snažno opterećuju evropske ekonomije, dok su pojedini sektori suočeni sa višestruko većim troškovima nego pre krize.

Kojedinović je istakao da su u nekim segmentima privrede troškovi energije porasli i tri do četiri puta u odnosu na period pre sukoba u Ukrajini.

Inflacija pod kontrolom ako nafta ostane oko 100 dolara

Makroekonomista Ivan Nikolić ocenio je da bi inflacija u Evropi i regionu mogla da ostane pod kontrolom ukoliko se cena nafte zadrži oko 100 dolara po barelu.

Prema njegovim rečima, države imaju određeni prostor da ublaže rast cena goriva kroz fiskalne mere.

„Najveći deo maloprodajne cene goriva čine akcize i PDV. Država može da smanji svoj fiskalni udeo i tako ublaži udar na potrošače“, rekao je Nikolić.

Dodao je da bi, bez intervencije države, cena goriva mogla biti i 30 do 35 dinara viša nego danas.

Evropa plaća visoku cenu energetskih odluka

Energetski ekspert Miroslav Kojedinović upozorio je da Evropa već plaća visoku cenu energetskih odluka donetih nakon početka rata u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, gas se u pojedinim slučajevima plaća četiri do pet puta više nego ranije, što dodatno opterećuje industriju.

Posebno su pogođene energetski intenzivne grane poput hemijske industrije, gde visoki troškovi energije utiču na konkurentnost evropskih kompanija i podstiču pojedine firme da razmatraju selidbu proizvodnje u druge zemlje.

Strateške rezerve samo privremeno rešenje

Odluka Međunarodne energetske agencije da oslobodi 400 miliona barela nafte mogla bi, prema procenama analitičara, privremeno da smiri tržište.

Ta količina, međutim, predstavlja samo kratkoročno rešenje, jer globalna ponuda nafte ostaje ograničena, a dalji razvoj konflikta mogao bi ponovo da podigne cene.

Istovremeno, svaka eskalacija napetosti u regionu Persijskog zaliva dodatno bi povećala rizik za globalnu ekonomiju, s obzirom na ključnu ulogu Ormuškog moreuza u transportu energenata.

Srbija diverzifikovala izvore nafte

U emisiji je naglašeno i da je Srbija poslednjih godina diversifikovala izvore uvoza nafte.

Prema dostupnim podacima, najveći deo sirove nafte u Srbiju stiže iz Iraka preko Ormuškog moreuza, ali i iz Kazahstana, Azerbejdžana i Libije.

Stručnjaci upozoravaju da bi eventualni duži poremećaji u transportu kroz taj region mogli da utiču na cene energenata u celom svetu.

Ekonomija i politika u začaranom krugu

Sagovornici su ocenili da je trenutna situacija još jedan primer snažne povezanosti politike i ekonomije.

„Ekonomija je često talac politike, ali ponekad i politika postaje talac ekonomije“, ocenio je Kojedinović, dodajući da bi produžena kriza mogla dodatno da pritisne evropske privrede i podigne inflaciju.

Ukoliko sukobi potraju, upozoravaju analitičari, globalna ekonomija mogla bi se suočiti sa novim talasom nestabilnosti, a tržište energenata ponovo bi postalo ključni faktor ekonomskih kretanja širom sveta.

Opširnije u videu: