Finski predsednik: Svetski poredak urušava se brže nego ikada, poslednja prilika za Zapad

Predsednik Finske Aleksander Stub upozorio je da se svet nalazi u odlučujućem razdoblju koje će odrediti globalni poredak za decenije unapred i poručio da Zapad ima „poslednju priliku“ da ubedi ostatak sveta da je sposoban za saradnju, a ne dominaciju.

U eseju The West’s Last Chance: How to Build a New Global Order Before It’s Too Late (Poslednja prilika Zapada: Kako izgraditi novi svetski poredak pre nego što bude prekasno), objavljenom u izdanju magazina Foreign Affairs, Stub tvrdi da se svetski poredak urušava brže nego ikada od završetka Drugog svetskog rata, prenosi Index.hr.

Rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku i u Africi, rastuće suparništvo SAD-a i Kine i slabljenje međunarodnih institucija, prema njegovim rečima, označavaju kraj posleratnog liberalnog poretka.

„Svet se u poslednje četiri godine promenio više nego u prethodnih trideset“, piše Stub, dodajući da su sile koje je trebalo da povezuju svet — trgovina, energija, tehnologija i informacije — postale faktori podela.

Kraj unipolarnog trenutka

Stub podseća da je nakon pada Berlinskog zida prevladalo uverenje da je liberalna demokratija konačni oblik političkog razvoja. Međutim, taj „unipolarni trenutak“ bio je kratkotrajan.

Teroristički napadi 11. septembra, ratovi u Avganistanu i Iraku, finansijska kriza 2008. i uspon Kine ozbiljno su narušili verodostojnost Zapada.

Posebno snažan udarac međunarodnom poretku, ističe, bio je ruski napad na Ukrajinu u februaru 2022. godine, i to tim pre što je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti UN-a, institucije koja bi trebalo da čuva mir.

Multilateralizam ili multipolarnost

Prema Stubuu, svet se danas nalazi između dva modela: multilateralizma i multipolarnosti.

Multilateralizam se zasniva na zajedničkim pravilima i institucijama koje važe za sve države, dok multipolarnost znači svet u kojem nekoliko velikih sila sklapa ad hok dogovore, često na štetu manjih država.

„Multilateralizam vodi redu, multipolarnost vodi neredu i sukobima“, upozorava finski predsednik, naglašavajući da su male i srednje države posebno ranjive u sistemu u kojem velike sile odlučuju iznad njihovih glava.

Tri globalna bloka

Stub opisuje novi globalni odnos snaga kao trougao između globalnog Zapada, globalnog Istoka i globalnog Juga.

Zapad predvode SAD i saveznici u Evropi i Aziji; Istok okuplja zemlje predvođene Kinom, uz Rusiju, Iran i Severnu Koreju; dok globalni Jug čini oko 125 država Afrike, Latinske Amerike i Azije.

Upravo će globalni Jug, smatra Stub, odlučiti kakav će biti budući svetski poredak. Zato Zapad, upozorava, ne može nuditi samo retoriku o demokratiji i ljudskim pravima, već mora deliti moć, ulagati u razvoj i tim zemljama dati pravo mesto za stolom.