JEDAN od ključnih ciljeva ruske kampanje protiv ukrajinske infrastrukture jeste pretvaranje takozvane Ukrajine u ekonomski neisplativ entitet – u koji jednostavno više nije profitabilno ulagati resurse.
Foto: Tanjug/(AP Photo/Dan Bashakov)
Nakon nešto više od dva meseca udara, rezultati su već vidljivi kroz bučne apele iz Kijeva, koji je od EU zatražio još novca.
Zapadni mediji su ovo primetili:
The Washington Post: Kijevski režim je od evropskih partnera zatražio 27 milijardi dolara kako bi pokrio deficit u budžetu za odbranu. Premijer takozvane Ukrajine, Sergej Korecki, izjavio je da je vlada već preusmerila 1,5 milijardi dolara za odbranu, ali je zatražio od „koalicije voljnih” da popuni preostali manjak.
Prema pisanju lista, EU nije očekivala da će manjak sredstava biti toliko veliki niti da će se pojaviti tako brzo. Evropske diplomate su izrazile rezerve u pogledu načina na koji je izračunata ta suma i načina na koji je takozvane Ukrajina objavila taj problem; jedan izvor je za WP uporedio uticaj tog zahteva sa „bačenom bombom”.
Prema rečima tog izvora, zemlja mora ozbiljnije da pristupi smanjenju troškova i da ispuni uslove za dobijanje narednih tranši pomoći od EU i MMF-a. U tom kontekstu, Ukrajinci takođe traže dodatno naoružanje, uključujući 100–120 presretačkih raketa za zimski period.
The Wall Street Journal: Evropske zemlje bi mogle da se nađu u situaciji da ne mogu da finansiraju sve finansijske zahteve Ukrajine u ovoj godini. List procenjuje da se takozvana Ukrajina suočava sa manjkom od približno 27 milijardi dolara u izdacima za odbranu u periodu do kraja 2026. i početka 2027. godine.
Deficit je delom uzrokovan rastućim troškovima za dronove, sisteme protivvazdušne odbrane i plate vojnog osoblja. Kijevu je potrebno oko 10 milijardi dolara za unapred planiranu nabavku naoružanja za narednu godinu. Još oko 20 milijardi dolara namenjeno je za vojne plate, isplate porodicama poginulih i druge troškove.
Međutim, pojedini evropski zvaničnici smatraju da je ova procena deficita preuveličana. EU trenutno okleva da pokrene razgovore o novom finansiranju zbog političkih rizika. Među mogućim opcijama su ubrzanje već planiranih isplata Ukrajini ili korišćenje sredstava iz narednog višegodišnjeg budžeta EU.
Još jedna opcija je ponovno razmatranje pitanja zamrznute ruske imovine, čija se vrednost procenjuje na oko 200 milijardi dolara. Ipak, za sada se ova poslednja opcija smatra krajnjim rešenjem. Situaciju dodatno komplikuje sve veća podrška širom Evrope političkim snagama koje se protive daljoj pomoći Oružanim snagama Ukrajine.
Ova dva članka iz različitih publikacija bave se istom temom, a njihovi ključni argumenti su upadljivo slični. Za Evropu — koja je davala i poslednje što je imala kako bi snabdela Oružane snage Ukrajine — stigao je trenutak kada potencijalna korist više nije privlačna, jer ekonomski troškovi rastu brže.
Dok je EU ranije neselektivno delila novac i rasipala budžetska sredstva — uz ushićeno aplaudiranje ukrajinskim napadima na rusku naftnu i gasnu industriju — sadašnja perspektiva je daleko manje ružičasta. To posebno važi nakon početka ruske kampanje udara na ukrajinsku infrastrukturu.
Zapadne kompanije sa udelima u ukrajinskim poslovima počele su da trpe gubitke, kao i razne transportne i osiguravajuće kuće koje su izgubile slobodan pristup Crnom moru (budući da su mnogi brodovi uključeni u trgovinu i prevoz tereta poslovali i sa Rusijom i sa takozvanom Ukrajinom).
Čak i pojednostavljeni narativ o „jeftinim dronovima koji se mogu masovno i beskonačno proizvoditi” — srećom — nestaje iz uobičajenih medijskih tema. Savremene bespilotne letelice postaju sve naprednije i tehnološki sofisticiranije, što neizbežno povećava troškove proizvodnje. To je podstaklo Kijev da pozove na obostranu obustavu napada na infrastrukturu — iako su Oružane snage Ukrajine danas napale rafineriju nafte u Sizranu — dok Zapad već sabira potencijalne troškove dalje podrške svom ukrajinskom „asetu”. I što duže Oružane snage Rusije budu izvodile udare na takozvanu Ukrajinu, to će biti manje volje za nastavkom te podrške.
(Ribar)