FIDEL Kastro se još kao student počeo da bavi politikom. Bio je svuda tamo gde se začinjao studentski pokret, usmeren protiv diktature Fulgensija Batiste.
Foto: Iz knjige B. Lalića “Fidel Kastro – Jedan čovek jedna revolucija”
Taj njegov revolucionarni zov je, kažu hroničari, osetio i njegov otac Anhel, jer je Fidel jednog leta, za vreme studentskog raspusta, pomažući ocu na imanju, počeo da podbunjuje njegove radnike da se bune protiv eksploatacije na Kubi. Nisu ga poslušali.
Kao student, Kastro je važio za jednog od najboljih i najpopularnijih sportista u Havani. Visok i zgodan, obdaren kao govornik i kao sportista, ubrzo se „sin farmera“ sa juga Kube pročuo, stekao popularnost i počeo da izrasta u jednog od najvažnijih studentskih vođa u Havani. Cenili su ga drugovi, volele ga devojke, a policija je počela da ga drži na oku.
Neki od američkih biografa, naročito oni iz redova antikastrističke emigracije, pokušali su da proture i neke „crne detalje“ iz Kastrove studentske biografije. Tvrdili su da je Fidel onda bio uključen u obračune gangsterskih bandi na univerzitetu i da je u tim obračunima ubio dvojicu ljudi. Za to, međutim, nisu postojali nikakvi dokazi. Da ih ima, CIA i policijske tajne arhive Fulgensija Batiste sigurno bi ih iznele na svetlo dana.
To je ona ista vrsta spekulacije koje su vezane i za Fidelovu ulogu u krvavim događanjima u kolumbijskoj prestonici Bogoti 1949. godine. Isti ti „biografi“ tvrde da je Kastro onda bio u Bogoti kao student, da su ga videli sa puškom u ruci na ulici i da je ubio jednog katoličkog sveštenika. Kastro onda jeste bio u Bogoti, bio je i na nemirnim ulicama, ali papski izaslanik u tom gradu izjavio je dopisniku „Čikago tribjuna“, koji je bio na licu mesta, da za vreme „bogotaza“ nije stradao nijedan sveštenik.
SLIČNO je bilo i sa njegovim učešćem u pokušaju obaranja diktatora Leonidasa Truhilja, u Dominikani. Bilo je to 1947. godine kada je sa Kube i iz Venecuele krenulo nekoliko brodova sa dobrovoljcima da pomognu Domikancima u obaranju diktatora. Kastro, međutim, nije stigao u Dominikanu. Kubanska obalska straža je presrela i zaustavila brod na kojem je bio, pa se on na ostrvo vratio plivajući pučinom i neobavljena posla.
No, svejedno, sve su to bila događanja u kojima je mladi Fidel Kastro kalio i isprobavao svoj „revolucionarni duh“, usmeravajući svoj bunt i svoju pamet pre svega na oslobađanje Kube od diktatorske vlasti Fulgensija Batiste. Nije on u tim godinama bio ni levičar, ni komunista, ni socijaldemokrata. Bio je jednostavno buntovnik protiv okrutne i korumpirane vlasti, pod kojom je njegov narod živeo decenijama, zapravo otkako je dobio državu 1902. godine.
Mafijaška “filijala”
KUBA je sredinom prošlog veka bila američka privredna, kockarska, turistička i mafijaška „filijala“. U rukama moćne „Junajted frut kompani“, u kojoj je, dok se nije obogatio, radio i otac Fidela Kastra, bila je vodeća grana domaće privrede – proizvodnja šećera, zatim produkcija sitrikosa, lanci hotela, kockarnice, plaže, telefonska kompanija, pomorski saobraćaj…
Kastro je završio pravni fakultet 1949. godine. Njegov otac Anhel, koji nije imao prilike da se školuje, izuzetno se obradovao njegovoj diplomi, uprkos svim pričama o sukobima dvojice svojeglavih ljudi, predstavnika dve tako različite generacije. Don Anhel, koji je, kako mi je ispričao Ramon, priželjkivao u potaji svoje duše da će Fidel jednog dana ući u kubanski parlament i da će se na Kubi proneti slava imena porodice Kastro, kupio je sinu za diplomu prvi auto, i to “ford” kabriolet! Stari Anhel se ipak sa razlogom nadao. Njegov sin će zaista proneti širom Kube i širom sveta slavu imena porodice Anhela Kastra, ali na način kakav njegov otac nije mogao ni zamisliti, a možda ni poželeti.
U REVOLUCIONARNOM usponu mladog Fidela Kastra, posebnu, da ne kažemo presudnu ulogu, imao je jedan njegov „zemljak“ – Fulgensio Batista, vojnik od karijere i diktator kakvog je teško naći i u bogatoj galeriji bezočnih vlastodržaca u Latinskoj Americi, koja nikada, od sticanja nezavisnosti, nije oskudevala u vladarima – despotima, pljačkašima i tiranima. Ta „dinastija“ nastavljala se na zelenom kontinentu – Truhiljo u Dominikani, Papa Dok na Haitiju, Somosa u Nikaragvi, Štrosner u Paragvaju, Batista na Kubi, Norijega u Panami, Banzer u Boliviji, Pinoče u Čileu…
Fulgensio Batisa je rođen na početku prošlog veka u pokrajini Orijente, nedaleko od Kastrovog rodnog mesta. Potiče iz siromašne porodice u čijim žilama teče krv Španaca, Mulata i Kineza. Zbog toga, ni kada je postao čuven i moćan, nije mogao da bude primljen u ekskluzivni „Jakting klub Havana“, isto kao što je imao poteškoća da nađe prenoćište u hotelima u Njujorku. Ali, zato je bez naročitih smetnji došao na kormilo kubanske vlasti i održao se na vrhu skoro tri decenije.
Pročuo se taj narednik kubanske vojske 1933. godine po svom „naredničkom puču“ u Havani, kada je oboren diktatorski režim predsednika Herarda Maćada, poznatog na Kubi pod nadimkom Kasapin, zbog njegovih krvavih obračuna sa opozicijom. Maćado je vladao Kubom devet godina i savršeno se uklapao u lanac lopovskih i diktatorskih režima koji su se smenjivali na Kubi od sticanja nezavisnosti 1902. godine. U tome nije bilo izuzetka.
Narednik Batista nije onda zaseo u stolicu vlasti, ali se nametnuo kao vođa „naredničke pobune“, preko noći je dobio čin pukovnika i iz senke počeo da vlada Kubom. Svakako, uz pomoć domaćih moćnika, raznih mafijaških i gangsterskih grupa, a naročito uz podršku Amerikanaca koji su na Kubi uvek podržavali onog ko štiti njihove interese i njihovu imovinu.
SUTRA: GORKI PLODOVI PUČA ZLOGLASNOG GENERALA
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
