Čime je Nela zaslužila tu čast? Ako je verovati Rotopalanki, time što je u nekoj Tviter raspravi N. N. „plenumašima“ skresala u brk da „građani glasaju za politiku, a ne za imena“. Pitanje za koju tačno „politiku“ građani glasaju, za koja pak „imena“ ne glasaju, Rotopalanka je prepustila imaginaciji čitalaca (umal, grešna mi duša, ne napisah žrtava).
Pošto svi znamo da Politika od osnivanja dosledno glasa za svaku vladajuću politiku (bez obzira na boju), ostavićemo Rotopalanku po strani, pa ćemo pažnju obratiti na odjek i reagovanje „plenumašice Justicije“, koje je Palanka prenela, a koja je Antoneli retvitovala (valjda se to tako kaže) sledeće: „Niko ne napada studente ovako podmuklo kao Riha.“
Shvatiti kao „podmukao napad“ vrišteće očigledan truizam, činjenicu koja može biti i dobar besplatan savet – stvar koju znaju i beogradski vrapci (samo se ne usuđuju da kažu) – naime, da je pametnije glasati za politike, a ne za imena, jedan je od povelikih znakova vremena da „nam“ se (jebo ja nas) crno piše i da krupnim koracima grabimo iz stanja pretpolitičkog društva u stanje prvobitne plemenske zajednice, u kojoj se neće glasati (ako se uopšte bude i glasalo) ni za „politiku“ ni za „imena“, nego za vijeća plemenskih šamana i vrača.
Konačno, u Srbiji se nikad nije glasalo ni za politike ni za imena. A za koga se onda glasalo, a ipak se glasalo, bivalo je nekih izbora? Glupo pitanje! Na podobije onog neprejebivog predsednika mesnog odbora SPO iz Donjeg Pičkovca, Srbija je uvek glasala za onoga ko je na vlasti. Dok je na vlasti.
A nema ko u Srbiji nije bio na vlasti. Knjaževi, kraljevi, maršali, kolektivna predsedništva, demokratski izabrani predsednici, pa čak – bilo bi grehota njega ne pomenuti – i Sejdo Bajramović (koji verovatno nije bio najgori srpski vladar). Malo zajebancije nije naodmet, ali ipak treba zajebati i za pojas zadenuti.
Stvar je ozbiljna (i sve ozbiljnija). Jeste da sam stotinama puta džaba krečio, ali i danas ću džaba okrečiti (mada, ruku na srce, ni sebe neću ubediti). Rešenje za izlazak iz negativne spirale decenijskog odlaganja krize nije promena jakog srpskog čoveka decenije, nije to ni promena političkog sistema – sve smo ih promenili i ništa nismo promenili – nije čak ni raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu za koju decenijama telalim kao Rotopalankin papagaj na tri slova. Jedino rešenje – koliko jednostavno, toliko i teško ostvarivo – jeste promena načina mišljenja, preispitivanje shvatanja sebe i okolnog sveta i konačan dolazak iz kolektivnog dupeta u pojedinačne glave da problem nije u onom što vidimo, nego u načinu na koji to gledamo.
Svetislav Basara
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.
