„srpska zastava“, „srpsko Kosovo“, „srpsko pravoslavlje“ – ili već nešto/neko s dugačkog spiska koji se pojavi kad u Gugl pretraživač ukucate „kome (to) smeta“ – znajte da je taj naslov polovičan, tj. nedopisan i da rečenici nedostaje dodatak – „tome ćemo jebati majku“ – ali to se, naravno, podrazumeva.
Prigodom redovne trimestrijalne inspekcije portala SPC, mojoj neznatnosti nije promakao naslov koji kao da je bio prepisan iz Informera ili Rotopalanke (a nije bio), citiram: „Kome to sve smeta arhiepiskop Irinej Bulović“. Ispod naslova je bio i must read tekst iz pera određenog Spasoja Tomića, da li sveštenog lica, da li civilnog lica na službi u SPC – umal’, grešna mi duša, ne napisah „u JNA“ – ostalo je nejasno. Nije precizirano. Kako god, zapamtite ovo ime. Smeši mu se lepa karijera.
Pre nego što pređemo na Spasojev „meritum“, evo mog odgovora na Spasojevo pitanje: Smeta meni. A zašto i zbog čega tačno, o tome sam više puta obaveštavao javnost i još ću je obaveštavati.
Hajde da vidimo šta kaže Spasojev „meritum“. Ko je sve osumnjičen da mu „smeta“ arhiepiskopska „intelektualna gromada koja je uspela da pravoslavnu misao vrati u centar javnog diskursa, ne kao anahroni folklor, već kao živu, dinamičnu i superiornu logiku“. Ne sporeći arhiepiskopovu telesnu gromadnost, moram reći da meni Irinej smeta upravo zato što ništa od onoga što mu Spasoje pripisuje nije tačno. Ako Spasoje pod „pravoslavnom mišlju“ podrazumeva teološke uvide (i radove, toga kod Irineja nema, za razliku od njegovog počivšeg ahbaba, takođe „justinovca“ Amfilohija, koji je bio politički jurodiviji od Irineja, ali je izvan politike bio vrhunski teolog – njegovo „Tumačenje Starog zaveta“ i dan-danas držim nadohvat ruke – a takođe i čovek široke duše.
U hagiografiji „stuba crkvenog poretka“, koju Spasoje piše unapred, za Irinejevog života, piše i sledeće: „Prvi i osnovni razlog nesnošljivosti koju prema vladici Irineju gaji tzv. građanistička i liberalna elita jeste njegov zastrašujući intelektualni kapacitet“. I Spasoje je konačno nešto potrevio: Irinejev intelektualni kapacitet je vaistinu „zastrašujući“, ne u smislu na koji Spasoje misli – koji bi valjalo formulisati pridevom „zadivljujući“ – nego u doslovnom značenju reči „zastrašujući“. Da nije tog „zastrašujućeg kapaciteta“, Spasoju bi bilo jasno – garantujem da mu je i ovako jasno samo se pravi lud – da Irinej ne „smeta“ samo građanističkoj i nepostojećoj liberalnoj eliti, nego i pozamašnom broju monaha, sveštenika i vernika SPC koji zbog zastrašujućeg kapaciteta – tj. realne opasnosti od gubitka posla ili ekskomunikacije – ne usuđuju da javno kažu šta misle o „gromadi“ i zašto im gromada „smeta“.
Kao što sam višekratno pisao: Irineju ne sporim građansko pravo da se petlja u politiku i lingvistiku i da mu štošta u tim domenima smeta, ali skrećem pažnju da se svako kome nešto (neko) smeta, mora pomiriti s tim da i on nekom (nečem) smeta.
Svetislav Basara
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.
