FAMOZNO: EVANĐELJE PO SERGIJU

A evo šta je Sergije prorokovao. Kad? Hronologija je nebitna. Bihaćki radi s večnošću. „Dok god raspinju Aleksandra Vučića“ – blagovestio je svojevremeno Sergije Bihaćki – „znam da nam je (jebo ja vas, prim. S. B.) dobro krenulo, da nam ide, da smo tu gde jesmo. Kad ućute, znaću da nije kako treba, da nestajemo i da nas neće biti. Vučićevo raspeće je naše vaskrsenje!“

I šta bi? Vučić onomad vaistinu bi razapet i vaistinu voskrese. Nek je na zdravlje i spasenije Sergiju. Mora da je proroku Bihaćkom puno srce. Dobro nam, dakle, ide, bezbeli konta Bihaćki, tu smo gde jesmo, (neki tamo) ne ćute, znači da je sve kako treba, da nećemo nestati i da će nas biti.

Fotografija Visokog Raspeća munjevito je postala viralna na društvenim mrežama i po novinčinama serbskim i izazvala je grdno ibretenije i moralnu paniku u redovima vernog srpskog naroda. Meni lično najbolje se dopao Informerov pravdenognevni komentar, citiram: „Reči vladike Sergija su aktuelnije nego ikad.“

I ja sam bacio pogled na inkriminisanu fotografiju. I šta sam video? Vučićoliku lutku, s montažnim oreolom oko glave, privezanu za montažni krst, s nekom artijom u ruci na kojoj je pisalo nešto, a šta tačno, to zbog loše rezolucije i oćoravelosti nisam uspeo da razaberem. Ne bih hteo da potcenim tupoumnost majki studentskoopozicione invencije, ali smeo bih se zakleti da je ideja o Visokom Razapinjanju začeta u Udbi, a da su ostatak posla razapinjanja obavili brzina na zlo, hitrina na grabež i gravitacija (koja ionako završava 87% poslova u Srbiji.)

Što nije isprika za niške montažne Jude i Pilate. Ako se pačaju u politiku – a pačaju se kolikogod tvrdili da ih politika ne interesuje – morali bi znati da je ovaj guravi svet – a pogotovo ovaj njegov deo – prepun Ostapa Bendera, koji rade na principu: ideje naše, benzin vaš. A ideje bezbednosnih Ostapa Bendera imaju posebno dobru prođu među buntovnim grupacijama koje nemaju precizno formulisanu politiku niti znaju šta tačno hoće, ali to hoće odmah.

Takve ideje imaju još bolju prođu u dispersivnim, neorganizovanim pokretima koji nisu ustrojeni na političkim principima hijerarhije, subordinacije i transmisije političkih odluka „po vertikali“. O odjecima, reagovanjima, izlivima moralnih panika i zgražavanjima nad „svetogrđem“, možete se obavestiti na društvenim mrežama, u novinama i na televizorima, ja ću vam reći kako moja neznatnost gleda na celo zamešateljtvo.

Meni to – i ne samo to – liči na postepeno pretvaranje Srbije u Iran, na čijim su ulicama razapinjanja i spaljivanja lutaka Malog i Velikog Sotone bile čest decenijski prizor. Kao što me likovno nepismeni murali Amfilohija i drugih vladika – u dogledno vreme nadajmo se i Sergija – takođe podsećaju na murale ajatolaha i hodžatoleslama na teheranskim fasadama. Srećna je okolnost što Srbija nema nafte i što ne pravi atomsku bombu.