Čuo sam da je Marićevo gostovanje postalo „viralno“ i na društvenim mrežama, na kojima su moralne gromade i pravednici među narodima zapenušano pičkarali i napušavali i Marića i mene, što je, posledično, izazvalo veliku pometnju među građanstvom, koje je, uplašeno serijom snažnih eksplozija, potražilo spas u skloništima zabludno misleći da se tu radi o zalutalim krstarećim projektilima s bliskoistočnog ratišta, što uopšte nije bio slučaj. Nije bilo nikakve opasnosti, to je Mariću i meni pucao qwrz što su se moralne gromade i pravednici među narodima uzibretili zbog Marićevog gostovanja u „Crvenom kartonu“.
Kasnije ćemo o Mariću. Najpre da razjasnimo neke nedoumice. Na primer ovu: da li je moja neznatnost nihilista i iznadsituacionista koji misli da stvari kakve su da su treba prihvatati onakvima kakve su, da iz stvari onakvih kakve su, ako je ikako moguće, valja izvući neku korist i da se ni zbog čega na ovom svetu ne treba ibretiti i moralno paničiti.
Odgovor je: da, ali polovično! Moja neznatnost – ko božemeprosti Krle22 – zaista misli da ni zbog čega ne bi trebalo moralno paničiti niti se ibretiti, ali ne misli tako iz političkih ili komercijalnih, nego iz teoloških razloga, koji su u spisima Isaaka Sirina (čije ime svetosavci pišu „Isak“) ovako postavljeni, citiram po sećanju: „Ostani smiren taman da ti nebo padne na glavu.“
Moja neznatnost tako misli platonski, teoretski, daleko je od pravog smirenja, misli, štaviše, da se zbog mnogih stvari valja uzibretiti i uspaničiti, ali da treba otići i korak dalje od ibretenija i moralnog paničenja i nešto preduzeti i – najvažnije – da se ne treba ibretiti i moralno paničiti nad besmislicama. Imao bih mnogo više razumevanja za euromahalsku i krugodvojkašku uzibrećenost i moralnu uspaničenost zbog Marićevog gostovanja u „Crvenom kartonu“ da su se, recimo, Euromahala i Krugovi Dvojke bar malčice uzibretili i moralno uspaničili kad je Koštunica iskoristio veličanstveni miting za Kosovo da popali ambasade i demolira Beograd, kojom zgodom je jedan mladić izgubio život. Je li tom zgodom bilo ibretenija i moralne panike? Jeste moj qwrz.
Sad dolazimo do Marića. Marić jeste novinarski makijavelista. Bez obzira, međutim, što nemam stomak da gledam njegove maratonske proser-sesije, ja na njegov makijavelizam ne gledam previše popreko, kao što ne gledam previše popreko ni Makijavelija, koji je samo opisao političke moduse operandi koji, fakat, jesu odvratni, ali ne zato što je Makijaveli tako hteo, nego zato što je takav svet.
Isto važi za Marića. On u svojim preseravaonicama pokazuje ovo društvo onakvim kakvo (dominantno) jeste, ali nije Marićeva krivica što je društvo (dominanto) takvo kakvo jeste, nego je to krivica celog društva koje nije uspelo da napravi nešto bolje od sebe.
Svetislav Basara
Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.