FAMOZNO: DANI DOPISIVANJA

Drag mi je Prijatelj studenata, ali mi je draži kritički pristup. Studentski prijatelj – i mnogi drugi, praktično svi studentski prijatelji – pate od sindroma koji moja neznatnost zove Ćosićevim, a koji se – pre nego što ga je Ćosić pripremio na domaćem terenu – zvao Sindrom Ostapa Bendera.

Oni vispreniji među vama već su dokonali da je glavna značajka Benderovog (i Ćosićevog) sindroma poslovna politika: „Ideje moje, benzin vaš“. Ostap Ibrahimović se nije bacao u politiku – doduše nije ni mogao, u SSSR-u to se nije tolerisalo ni u satiričnim romanima – sledstveno nije od značaja za našu današnju priču.

Za razliku od Bendera, Ćosić se – kad se to u SFRJ-otu počelo tolerisati – i te kako bacao u politiku, i to na Benderovom principu: „Ideje moje, benzin vaš“, koji je, inače, dušu dao za sitne muljavine i pronevere benderovskog tipa, ali koji u politici rađa veoma gorke plodove i na kraju završava u „ovom što nikad ovako nije bilo“.

Opštepoznato je da moja neznatnost nema empatije za žrtve piramidalnih štednji i berzanskih špekulacija, koje naume da se obogate bez po muke i preko tuđe grbače, pa prođu ko bosi po trnju. Samo je nešto manje opštepoznato da pomenuta neznatnost takođe nema empatije za drušvo koje već dvesta godina neumrlo veruje da će sve njegove probleme – i lične i kolektivne – rešiti neki dobričina koji će se izboriti sa silama nemerljivim i napraviti biznis plan kako da nedovršenu razvaljenu državu, u kojoj ćemo živeti dugo, napravi triput većom.

Epilog: Ćosić je kovao biznis planove i puštao ih u opticaj, društvo je naselo i postalo žrtva političke piramidalne štednje. Nije moralo. Samo htelo, samo se ulupalo. Mic po mic naše društvo je zaglavilo u ćorsokak na koji sam poslednjih godina straćio terabajte memorije. Empirijski je očigledno da s bender-ćosićevskim podešavanjima naše društvo ne može više dalje i da, ako namerava da izađe iz ove nepodnošljive situacije, mora menjati strategiju, što će reći da mora odustati od velikih praznih priča, tj. vidovdanske etike, duhovne vertikale i svetosavske Ibarske magistrale.

I šta radi naše društvo? Ako se od sedamdesetih do godina raspleta neumrlo uzdalo da će Ćosić rešiti stvar, odnedavno se uzda da će stvar rešiti „studenti“. U tom smislu ću Prijatelju studenata skrenuti pažnju da je nepolitički opozicioni pojam „studenti“ isto što i vladajući nepolitički pojam „Kosovo“, što će reći: puki metafizički ideologem s kakvim se ne može ustrojiti dovršena država Srbija, dovršena bar onoliko koliko je „Pošta Srbije“ dovršena i funkcionalna pošta.

Koliko vidim – ne znam kako to Prijatelj studenata vidi – studentarija je odlučno krenula unatraške, stazama vidovdanske etike, duhovne vertikale i svetosavske Ibarske magistrale pak je zakazala protest na Sretenje. Pretpostavljam da će prvogovornik biti Lompar.