FAMOZNO: DANI APŠENJA

Sve dok je serija „Porodica“ nije isterala na čistac, na kom je takođe prošla nezapažena.

Ovako je to bilo. Posle (ruku na srce, sumnjivo) izgubljenih izbora u septembru 2000, Milošević se nije lako mirio s tim da više neće imati apsolutnu političku moć i bog sami zna da li bi je ikada i izgubio da iz Moskve nije doleteo tadašnji ruski Dačić – Igor Ivanov, koji je Miloševiću sasuo u lice da su mu „tamo gde treba“ u Kremlju oduzeli moć i da moć ima predati novom kremaljskom izabraniku Koštunici, koji je prisustvovao razgovoru neprijatnom, a kome je Milošević onako rezigniran rekao: „Tako ti, dakle, meni, a ja ti osnovao stranku i pomagao ti“, na šta je Koštunica sav osupnut rekao da to nije tačno, na šta je opet Ivanov Koštunici rekao: „Kuš, jeste ti osnovao stranku i jeste te pomagao.“ Toliko o državnom integritetu, suverenitetu i ostalim državotvornim tricama i kučinama.

Milošević je, dakle, izgubio političku moć i sad je valjalo ispuniti međunarodne obaveze, uhapsiti ga i u daljoj perspektivi izručiti u Hag, jer je tako odlučeno na onom drugom moćnom „tamo gde treba“ i tako je moralo biti. Jer da je bilo do domaće pameti, Milošević bi bio pozvan kod sudije za prekršaje, platio bi nekoliko kazni za pogrešno parkiranje i brzo se vratio u igru. Mala digresija: po razumevanju ove neznatnosti, u Hag je kao prvooptuženog trebalo sprovesti Ćosića, koji se izvukao samo zahvaljući činjenici da je belac. Njegove kolege iz Ruande nisu bile te sreće.

Idemo mi dalje. Stvar se komplikuje. Milošević uopšte ne želi da bude uhapšen, sluti da se Hag iza brda valja. On, fakat, više nema političku moć da ne bude uhapšen, ali ni legalno izabrana Vlada Srbije nema moć da ga uhapsi, a Koštunici – koji ima vojnu moć – ne pada na pamet da ga apsi. I tako počinju dani apšenja Slobodana Miloševića, koji su belodano pokazali da država Srbija ne postoji. Jer tamo gde država postoji, ministar unutrašnjih poslova na osnovu odluke vlade naredi zapovedniku policije da uhapsi tog i tog – bilo kog – i policija izlazi na lice mesta i apsi tog i tog.

Međutim, deo policije na mrtvoj straži i ispred vile „Mir“ ne jebe odluku vlade dva posto, neće da čuje da pusti tužioca da Miloševiću preda nalog za hapšenje, a kamoli da apsi predsednika. Kako se zove stanje u kome bivši moćni čovek nema vlast i u kome ni novoizabrana legalna vlada nema vlast? Zove se bezvlašće, mačje jebalište, anarhija, dopišite ako sam nešto propustio. A ako vas zanimanju još neki detalji apšenja veka, o tome se obavestite u sutrašnjoj kolumni.