POSLE izgubljenih rokova i dodatnih troškova za porodice, deo plenuma sada bi da fakultete podredi izbornoj kampanji i ponovo zaustavi nastavu.
FOTO: Informer
Posle meseci izgubljene nastave, odlaganja ispita i dodatnih troškova za porodice, deo plenuma sada bi da rad fakulteta podredi izbornoj kampanji. Univerzitet nije izborni štab, a studenti ne smeju ponovo da plaćaju cenu političkih ambicija pojedinaca.
Tek što su studenti i njihove porodice počeli da sabiraju posledice višemesečnih blokada, pojavili su se zahtevi da fakulteti ponovo obustave ili odlože rad – ovog puta zbog izborne kampanje.
Prema informacijama koje su objavili mediji, upravama fakulteta i univerziteta upućen je zahtev da se odloži početak akademske godine, dok je Nova prenela navode da su studenti u blokadi Mašinskog fakulteta na plenumu izglasali stav da fakultet tokom izborne kampanje ne bi trebalo da radi.
Ukoliko su ti navodi tačni, pred javnošću više nije ni pokušaj da se političko delovanje predstavi kao borba za bolje uslove studiranja. Zahtev da fakultet ne radi dok traje izborna kampanja predstavlja otvoreno podređivanje obrazovanja političkom kalendaru.
Drugim rečima, kada počne kampanja, trebalo bi da stane nastava. Kada se sastavljaju izborne liste, trebalo bi da se pomeraju ispiti. Kada pojedini profesori i aktivisti požele političke funkcije, čitave generacije trebalo bi ponovo da čekaju.
Ko je plenumu dao pravo da ukine akademsku godinu?
Plenum nije državni organ, uprava fakulteta niti zakonom određeno telo koje može da suspenduje pravo hiljada studenata na nastavu i polaganje ispita.
Njegove odluke ne mogu biti iznad zakona, statuta, akreditovanih programa i prava studenata koji su uredno upisali godinu i platili školarinu. Posebno ne mogu da budu iznad interesa ogromnog broja mladih koji ne žele da učestvuju ni u jednoj političkoj kampanji, već hoće da studiraju.
Ipak, deo blokadera ponaša se kao da nekoliko desetina prisutnih na jednom sastanku može da odlučuje o životima hiljada kolega. Student koji nije došao na plenum, koji je protiv blokade ili koji samo želi da položi ispit praktično se briše iz jednačine.
To nije demokratija. To je nametanje volje organizovane manjine svima ostalima.
Studenti su cenu već platili, izgleda opet će
Prethodne blokade nisu bile simboličan protest bez posledica. One su poremetile nastavu, pomerile ispitne rokove, ugrozile završetak godine i primorale fakultete da programe sabijaju u znatno kraće vremenske intervale.
Studenti su prinuđeni da polažu veliki broj ispita u kratkom roku, bez redovnog ritma predavanja i pripreme. Mnogima su odloženi diplomiranje, nastavak master studija, zaposlenje, stručna praksa ili odlazak na školovanje u inostranstvo.
Posebno su oštećeni studenti koji ne žive u univerzitetskim centrima. Njihove porodice mesecima su plaćale kirije, domove, račune, prevoz i hranu, iako nastave nije bilo ili se nije odvijala redovno. Samofinansirajući studenti istovremeno su plaćali školarine za školsku godinu čiji je kalendar bio potpuno poremećen.
Za blokadere je to možda bila „borba“. Za roditelje je to bio još jedan mesec stanarine. Za studente završnih godina izgubljen rok. Za nekoga propušten posao, stipendija ili konkurs.
Sada bi isti ljudi da račun ponovo ispostave porodicama.
Univerzitet nije izborni štab
Zakon o visokom obrazovanju ne dozvoljava političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje na visokoškolskoj ustanovi.
Ta odredba ne ukida pravo profesora i studenata da imaju politički stav. Oni mogu da glasaju, kandiduju se, učestvuju u kampanji i javno zastupaju svoje ideje – ali kao građani i van institucionalnih kapaciteta fakulteta.
Autonomija univerziteta nije dozvola da se državne zgrade, amfiteatri, kabineti, oprema i akademski autoritet koriste kao logistika bilo čije izborne liste. Autonomija štiti univerzitet od političkog pritiska, ali ne pretvara fakultet u teritoriju na kojoj zakoni Srbije ne važe.
Ako se u prostorijama fakulteta organizuje kampanja, pripremaju kandidature, koordiniraju političke aktivnosti i obustavlja nastava da bi se pomoglo određenoj izbornoj opciji, onda se mora postaviti jednostavno pitanje: gde prestaje akademsko delovanje, a počinje zloupotreba javne ustanove?
Navodi o Filozofskom fakultetu u Nišu zahtevaju odgovore
Portal Snaga juga objavio je nezvanična saznanja da deo nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta u Nišu želi da tu ustanovu pretvori u centar aktivnosti takozvane Studentske liste i da pojedini među njima navodno imaju mesta na izbornoj listi.
Ove tvrdnje moraju da budu proverene, a uprava fakulteta dužna je da se o njima jasno izjasni.
Ukoliko su pojedini profesori zaista kandidati ili učestvuju u izbornoj kampanji, to je njihovo građansko pravo. Međutim, nemaju pravo da zbog svojih političkih ambicija obustavljaju rad ustanove u kojoj su zaposleni niti da studente, prostorije i autoritet fakulteta koriste kao predizbornu infrastrukturu.
Profesor koji želi da postane poslanik, ministar ili premijer može da uđe u političku utakmicu. Ali fakultet zbog toga ne može da prestane da bude fakultet i postane njegov izborni štab.
Pad na Šangajskoj listi ozbiljno upozorenje
Univerzitet u Beogradu našao se u grupi od 501. do 600. mesta na Šangajskoj listi. Taj rezultat se ne može automatski i bez stručne analize pripisati isključivo blokadama, jer rangiranje zavisi od više pokazatelja i višegodišnjih rezultata.
Ipak, pad predstavlja ozbiljno upozorenje u trenutku kada je akademski rad mesecima bio poremećen. Umesto rasprave o kvalitetu nastave, naučnim radovima, međunarodnim projektima, uslovima za istraživanje i položaju mladih naučnika, deo univerzitetske javnosti ponovo se bavi blokadama, plenumima i izbornim listama.
Univerzitet se na međunarodnim rang-listama ne podiže zaključavanjem amfiteatara, već nastavom, istraživanjima i rezultatima.
Roditelji s pravom pitaju ko će nadoknaditi izgubljeno
Razumljivo je ogorčenje roditelja koji su prethodnih meseci finansirali studiranje svoje dece bez izvesnosti kada će nastava biti nastavljena i ispiti održani.
Ko će platiti dodatne kirije ako se godina ponovo produži? Ko će odgovarati studentu koji zbog pomerenog roka ne može da diplomira? Ko će mu vratiti izgubljeni konkurs, stipendiju ili posao? Da li će profesori koji učestvuju u kampanji nadoknaditi porodicama troškove izazvane novom obustavom rada?
Najlakše je izglasati blokadu kada njenu cenu plaća neko drugi.
Pred upravama fakulteta sada je jednostavna, ali presudna odluka: hoće li zaštititi pravo studenata na obrazovanje ili će ponovo ustuknuti pred grupama koje političke ciljeve postavljaju iznad nastave?
Niko studentima i profesorima ne osporava pravo na političko mišljenje. Ali pravo na politički aktivizam ne uključuje pravo da se drugima zabrani da studiraju.
Čitave generacije ne mogu ponovo da budu žrtvovane zato što je neko poželeo mesto na izbornoj listi, poslanički mandat ili premijersku funkciju. Fakulteti nisu ničija politička svojina, studenti nisu izborni rekviziti, a akademska godina nije moneta za potkusurivanje u kampanji.
Ko želi u politiku, neka izađe pred birače. Ko je zaposlen na fakultetu, ne sme da zloupotrebljava radno mesto zarad ličnih političkih ambicija, kao što na to nemaju pravo ni studenti-politički aktivisti.
Bahatost i teror manjine nad većinom mora da se sankcioniše.
(24 sedam)
